Stopiran rad na izmenama Zakona o visokom obrazovanju

Eventualne buduće izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, od juče su ostavljene postrani, a radna grupa koja je pre mesec dana formirana sa zadatkom da „izvrši analizu trenutnog stanja finansiranja i performansi visokog obrazovanja, na osnovu analize definiše prioritete i indikatore finansiranja i predloži mere za uspostavljanje celishodnog, racionalnog i održivog finansiranja visokog obrazovanja”, kao i da pripremi korekcije zakona, više nema mandat da se time bavi. Naime, Vlada Republike Srbije, kako je saopštila, na jučerašnjem zasedanju usvojila je novi zaključak kojim se van snage stavlja 8. maja donet Zaključak o obrazovanju radne grupe za analizu trenutnog stanja finansiranja i performansi visokog obrazovanja u Republici Srbiji i za izradu nacrta zakona o visokom obrazovanju. Ovaj potez vlasti, kojim se ad akta stavljaju diskutabilne izmene propisa o kojima se u delu javnosti povela rasprava i pre nego što je nacrt zvanično sročen, a u toj debati mahom se pominjala potencijalna „vaučerizacija” u visokom obrazovanju i neodustajanje države od namere da omogući stranim univerzitetima da kod nas otvore svoje ispostave pod upitnim kriterijumima, čini se prvi je obistinjeni deo dogovora koji su usmeno postigli premijer Đuro Macut i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

U zajedničkom saopštenju vlade i našeg najvećeg univerziteta, eksplicitno se navodi da su čelnici obe institucije, Macut i Đokić, „postigli dogovor o predstojećim aktivnostima u cilju očuvanja integriteta i kredibiliteta Univerziteta u Beogradu, obezbeđivanja finansijskih uslova za funkcionisanje i ostvarivanja preduslova za realizaciju redovnih aktivnosti visokoškolskih ustanova”. Nije, međutim, precizirano koje su to aktivnosti, uslovi i preduslovi, ali su obe strane objavile identično ‒ da „na osnovu ovog dogovora, u narednom periodu, vlada i UB preduzimaju sve aktivnosti neophodne za organizaciju prijemnog ispita za upis nove generacije brucoša, koji je planiran da se realizuje u poslednjoj nedelji jula 2025. godine”. Zaključak koji je juče usvojila vlada, kako je objašnjeno, donet je u skladu sa dogovorom Macuta i Đokića, a obustavljanje rada radne grupe tek je jedno u nizu rešenja oko kojih su se sagovornici usaglasili na sastanku koji je održan prvog dana ove sedmice. U nizu do sada održanih razgovora čelnika vlade i univerziteta, po oceni rektora UB ovaj poslednji je bio „najkonstruktivniji do sada”. Iza zatvorenih vrata govorilo se i postignut je dogovor, ali nije i ozvaničen potpisima sagovornika pod taksativno zapisanim rešenjima koja u interesu studenata, univerziteta i države vode ka spasavanju akademske godine koju su pojeli protesti. Prema našim izvorima i nezvaničnim saznanjima, na osnovu dogovorenog prilikom poslednjeg susreta čelnika vlade i UB, o kojem bruji akademska zajednica, očekuje se da će vlada uskoro, a pre kraja ovog meseca, da odobri planirane budžetske kvote za upis nove generacije studenata. Ne očekuje se da će biti smanjen predviđen broj studenata koji se školuju o trošku države, već da će biti približno isti kao lane, a da će po usvajanju budžetskih kvota univerziteti već početkom jula raspisati konkurse za upis brucoša, da bi krajem jula već organizovali prijemne ispite, odnosno sproveli prvi upisni rok.

Od predloga da se eventualno dozvoli pojedinim fakultetima da brucoše upišu bez polaganja prijemnog ispita, naši izvori kažu – neće biti ništa, jer se to kosi i sa zakonom i sa akreditacijama. Takođe, i dalje nezvanično, pojašnjavaju da je u načelu prihvaćeno pomalo neuobičajeno rešenje da se upis u prvom roku ne obavi istovremeno za sve studente koji su ispunili potrebne uslove da zavrede indeks, nego u dve faze. Ideja je da se nakon prijemnih ispita oformi jedinstvena lista kandidata, ali da polovina ili oko 60 odsto njih budu upisani odmah, a ostatak u septembru. Šta bi se time postiglo, naši izvori nisu želeli da tumače, ali kažu da se očekuje da će ukoliko ova ideja bude i ozvaničena, isti model biti primenjen na svim univerzitetima. Ponavljaju da ništa od dogovorenog nije zapisano i ništa nije potpisano, ali očekuju da bude ispunjeno.

Naši izvori uveravaju da je pokazano razumevanje sa obe strane da se prevaziđe trenutna situacija i o tome šta se može ispuniti i kojom dinamikom, pa su tako i predložena određena rešenja. Na naše pitanje da li se razmatrala mogućnost da se studenti u otežavajućim okolnostima u naredne godine studija upisuju bez uslova, ukazuju da je verovatnije da će se spustiti bodovni prag, što se takođe smatra olakšicom.

Očekuje se da se svi fakulteti što pre vrate nastavi, mada većina jeste uspostavila i primenjuje hibridni model rada, prvo asinhrono – objavljivanjem materijala na platforme za učenje, zatim sinhrono – održavanjem i praćenjem nastave u realnom vremenu u prenosu uživo, uz konsultacije koje se u zakazanim terminima održavaju onlajn ili u prostorijama visokoškolske ustanove, dok se ne steknu uslovi za potpuni povratak studenata i profesora na nastavu i ispite u amfiteatrima i učionicama. U konstruktivnom razgovoru premijera i rektora UB izrečeno je, kako nezvanično saznajemo, i da će uskoro početi uplata plata zaposlenima na fakultetima koji su počeli da rade. Takođe, iskazana je i spremnost da se u doglednom periodu povuče i sporna uredba kojom je univerzitetskim nastavnicima drastično smanjeno vreme za naučnoistraživački i umetnički rad, na svega sat vremena dnevno, to jest sa 20 na pet sati nedeljno, dok je u jeku blokada fakulteta broj sati za nastavu povećan sa 20 na 35 u četrdesetočasovnoj radnoj nedelji.   

Uglavnom se kraj oktobra procenjuje kao rok za nadoknadu propuštenih predavanja, a gotovo niko se ne usuđuje da u ovom trenutku prognozira kada bi mogla da počne naredna školska godina, odnosno da li će brucoši koji, ako sve bude po dogovoru, posle prijemnih ispita krajem jula u prvom roku budu upisani u avgustu, u predstojećoj akademskoj godini krenuti na predavanja u novembru ili decembru. Pa ipak malo ko veruje da će se odstupiti od pravila da nova školska godina počinje pre nego što se završi aktuelna kalendarska.

Danonoćni miting ispred vlade

Protestno okupljanje pod nazivom „Fakulteti na raskrsnici” u organizaciji neformalne grupe „Pobunjeni univerzitet” nastavljeno je i juče, treći dan zaredom ispred zgrade Vlade Srbije, na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine, inače jednoj od najprometnijih u prestonici. Članovi akademske zajednice, studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju postavili su šatore i ogradu i tu borave danonoćno u manjem ili većem broju, dok policija obezbeđuje skup. Nameravaju da na istom mestu mitinguju, kako su najavili, do ispunjenja zahteva da se rasformira radna grupa za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, da se ukine izmena uredbe o normativima kojom je radno vreme univerzitetskih nastavnika preraspoređeno u korist nastave a nauštrb nauke, kao i da vlada usvoji budžetske kvote za upis na fakultete, prenosi Tanjug.