Kao stara članska karta zaboravljenog društva

Valjevo – Izložba kolaža Radoslava Raše Golubovića, prva koju je Moderna galerija Valjevo organizovala u Gradskoj galeriji Valjevo, otvorena je ovih dana i čine je kolaži koje je umetnik kreirao u poslednjih osam meseci, upravo za ovu postavku na kojoj su prvi put i prikazani.

Raša Golubović svojim radovima neprestano istražuje granice između stvarnog i apstraktnog, između umetnosti i svakodnevnog života, on se kroz svoj rad bavi složenim odnosima između fotografije, crteža i fotokopija, rekla je na otvaranju izložbe Marija Đurić, direktorka Moderne galerije Valjevo.

– Njegovi kolaži nisu samo vizuelne kompozicije već su, pre svega, dijalog sa svetom u kojem živimo, istraživanje mesta gde se susreću svakodnevni trenuci i umetnička imaginacija – dodala je ona.

Akademik Matija Bećković, autor jednog od tekstova za katalog izložbe, obratio se prisutnima rečima da bi, po svoj prilici, „uhvatio duši mesta” kada bi se izvinio što tek sada ispisuje ove reči o slikaru Radoslavu Raši Goluboviću, sa kojim je mnogo godina radio u istoj kući, zarađujući nasušni hleb...

– Pesnik kao novinar i slikar kao dizajner i grafički urednik. Kao valjevski gimnazijalci sreli smo se u Beogradu, zaposlili u „Ježu”, kako se zvalo novinsko preduzeće koje je godinama štampalo tabloid pod različitim imenima: „Čik”, „Zum”, „Zum reporter”. Ćutljiv i ozbiljan, Raša je te novine grafički oblikovao kao da je reč o Svetom pismu – rekao je Matija. Dodao je da je Raša, umesto da govori, slikao, da je reči zamenio bojama.

– Njegove apstraktne slike bile su uverljivije i živopisnije od mnogih realističnih portretista. Činilo se da nema ništa očiglednije od Rašinih apstrakcija. Na jezik boja preveo je i Miljkovićev „Tamni vilajet” i Nogovo „Nedremano oko” i mog „Špijuna u Rovcima” – naveo je akademik Bećković.

Autor Radoslav Raša Golubović u obraćanju prisutnima podsetio je na akademika Ivana Tabakovića, znamenitog umetnika koji je davne 1966. u galeriji Kulturnog centra Beograda otvorio izložbu kolaža, a na pitanje zašto je radio kolaže, objasnio je da ljudi koji se bave umetnošću neprekidno imaju nešto u glavi i da je najbolja i najbrža tehnika da se to iz glave stavi na papir – upravo kolaž...

– Mene je kao studenta veoma zainteresovalo kada sam video te radove i kako jedan čovek u zrelim godinama trivijalne motive iz novina i časopisa lakim potezima pretvara u višeslojne poruke... Ali nisam odmah počeo da se bavim kolažom, već je prošlo gotovo 20 godina da bi me uhvatio taj virus koji, srećom, ne može da se izleči... Tako sam devedesetih godina u valjevskom muzeju imao prvu izložbu. Onda me je taj neizlečivi virus pogodio i prošle godine – rekao je Golubović, istakavši da nijedan od radova na izložbi u Gradskoj galeriji Valjevo nije postojao do pre osam meseci.

Marijena Golubović Junod, konsultant za modernu i savremenu umetnost u „Art Advisory Group” u Ženevi, autorka drugog teksta za katalog izložbe svog oca Radoslava, navela je da kroz lavirint kolaža, vrlo složene tehnike u kojoj se umetnik lako može izgubiti, njega vodi jedan faktor manje poznat publici – njegova pareidolija.

„Ta psihološka pojava, fenomen prepoznavanja nečega ili nekoga u prirodnom ambijentu ili prirodnoj pojavi – ta ’lica’ nalik medvedu ili vanzemaljcu udahnjuju život kompozicijama. Ali ih ne dominiraju... Golubović na svoje kolaže, nakon preciznog razbijanja simetrije – pri čemu ne gubi ravnotežu – interveniše diskretnim crtežom. Autentičnost njegove kompozicije ne leži samo u pareidolijskim elementima već i u korišćenju danas već gotovo zastarele tehnologije – fotokopiranja. U dobu digitalizacije i veštačke inteligencije, fragmenti iz prekrojenih fotokopija iskaču na delima kao neka stara članska karta zaboravljenog društva”, zapisala je Marijena Golubović Junod u tekstu koji je pročitan na otvaranju izložbe.

Radoslav Raša Golubović rođen je u Valjevu 1942. godine, gde je završio Valjevsku gimnaziju. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1967. na odseku za unutrašnju arhitekturu, u klasi profesora Đorđa Krekića. Od 1971. do kraja svog radnog veka 2005. godine radio je u više novinsko-izdavačkih i drugih kuća – „Jež”, „Borba”, „Blic”, „Revija Kolubara”, „Ateks”, „Glas javnosti”, kao likovno-grafički urednik. Imao je više kolektivnih i samostalnih izložbi.

Izložba kolaža u valjevskoj Gradskoj galeriji biće otvorena do 28. juna.

Galerija umesto kafane

Podsetio je Matija Bećković da je na mestu gde se sada nalazi Gradska galerija Valjevo nekada, kada je on došao u Valjevo, bila kafana u čijoj bašti su se služili čuveni ćevapčići.

– Evo, sada, tom velikom transpozicijom, ovde je Gradska galerija. Nema traga od kafane. Valjevo se izdvaja i po tome što obično tamo gde su bile galerije otvaraju se kafane, a ovde je napravljen taj obrt i gde je bila čuvena kafana – sada je galerija, najlepša koju možemo zamisliti, gde moj drug Raša Golubović otvara izložbu – rekao je Matija.