Kredit od tri miliona evra za čišćenje pepela

Kra­gu­je­vac – Ugo­vo­rom Mi­ni­star­stva za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i kon­zor­ci­ju­ma oko fir­me „Be­dem Energy So­lu­ti­ons” iz Pan­če­va, od 27. mar­ta ove go­di­ne po­čeo je da te­če rok za sa­na­ci­ju de­po­ni­je kra­gu­je­vač­ke „Ener­ge­ti­ke” na ko­joj se na­la­zi 62. 000 ku­bi­ka pe­pe­la na­ta­lo­že­nog od sa­go­re­va­nja uglja ko­ji je grad­ska to­pla­na 60 go­di­na ko­ri­sti­la za pro­iz­vod­nju to­plot­ne ener­gi­je. Sa­na­ci­ja ko­šta tri mi­li­o­na evra, ko­li­ko iz­no­si kre­dit ko­ji je dr­ža­va po­di­gla od Evrop­ske ban­ke za re­kon­struk­ci­ju i raz­voj, a pe­peo sa „Ener­ge­ti­ki­ne” de­po­ni­je po­slu­ži­će za pro­iz­vod­nju ce­men­ta. Od oda­bra­nih ce­men­ta­ra za­vi­si i ka­da će po­sao bi­ti za­vr­šen, ma­da je ugo­vo­rom de­fi­ni­san rok od 25 me­se­ci.

– Za­jed­nič­ki in­te­res „Ener­ge­ti­ke” i iz­vo­đa­ča ra­do­va je da se po­sao za­vr­ši što pre. U kon­zor­ci­ju­mu tvr­de da bi to mo­gli da ura­de i za 15 me­se­ci, ali br­zi­na sa­na­ci­je naj­vi­še za­vi­si od ce­men­ta­ra, od nji­ho­vih ka­pa­ci­te­ta i di­na­mi­ke pro­iz­vod­nje ce­men­ta. Osim ce­men­ta­re u Po­pov­cu, mo­gu­će je da će iz­ve­sne ko­li­či­ne pre­u­ze­ti i ce­men­ta­ra u Ko­sje­ri­ću – ka­že u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” di­rek­tor kra­gu­je­vač­ke to­pla­ne Alek­san­dar La­zo­vić.

Od 27. mar­ta, ka­da je pot­pi­san ugo­vor, na de­po­ni­ji „Ener­ge­ti­ke” su iz­ve­de­ni pri­prem­ni ra­do­vi, ali pr­vi ka­mi­o­ni još ni­su sti­gli u Kra­gu­je­vac.

– Če­ka se iz­bor nad­zor­nog or­ga­na ko­ji po­sta­vlja re­sor­no mi­ni­star­stvo, ali oče­ku­jem da će pr­vi ka­mi­o­ni sti­ći već za ne­ko­li­ko da­na. Do sa­da su na de­po­ni­ji oba­vlje­ni pri­prem­ni ra­do­vi, po­sta­vlje­ni su hi­dran­ti za vo­de­ne to­po­ve ko­ji će kva­si­ti de­po­ni­ju ka­ko ne bi do­šlo da ras­pr­ši­va­nja pe­pe­la, a ugra­đe­ne su i ka­me­re ko­je će nad­zi­ra­ti po­sao 24 sa­ta dnev­no i be­le­ži­ti sva­ki ula­zak i iz­la­zak ka­mi­o­na – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

Zbog de­po­ni­je „Ener­ge­ti­ke” na otvo­re­nom pro­sto­ru i br­da pe­pe­la ko­ji je raz­ve­ja­vao ve­tar, Kra­gu­je­vac je du­go slo­vio za je­dan od naj­za­ga­đe­ni­jih gra­do­va u ze­mlji, sa pre­ko­mer­nim pro­cen­tom ča­đi u va­zdu­hu. Pr­vi ko­tao na ugalj po­kre­nut je dav­ne 1962. go­di­ne, a pro­blem je de­li­mič­no re­šen tek sa ko­tlo­vi­ma na gas ko­ji su ugra­đe­ni uoči grej­ne se­zo­ne 2021/2022.

Za­me­na ko­tlo­va u „Ener­ge­ti­ci” ko­šta­la je 15 mi­li­o­na evra i pred­sta­vlja­la je pr­vu fa­zu ve­li­kog pro­jek­ta, što zna­či da je uku­pan kre­dit ko­ji je dr­ža­va po­di­gla od po­me­nu­te evrop­ske ban­ke iz­no­sio 18 mi­li­o­na, ra­ču­na­ju­ći i tri mi­li­o­na evra ko­li­ko je iz­dvo­je­no za sa­na­ci­ju de­po­ni­je, dru­gu fa­zu „eko­lo­ške re­vo­lu­ci­je u Kra­gu­jev­cu”, ka­ko je o pro­jek­tu pi­sao naš list.

Da li je dr­ža­va mo­ra­la da po­zaj­mi baš to­li­ki no­vac i za­što „Ener­ge­ti­ka” ni­je stu­pi­la u di­rek­tan kon­takt sa ne­kom od na­ših ce­men­ta­ra, ako se pe­peo već mo­že ko­ri­sti­ti za pro­iz­vod­nju ce­men­ta, bi­la su ne­ka od pi­ta­nja ko­ja su po­kre­nu­ta to­kom ne­dav­nog pred­sta­vlja­nja pro­jek­ta u kra­gu­je­vač­koj skup­šti­ni.

– Ugo­vor je pot­pi­san pre ne­go što sam do­šao u „Ener­ge­ti­ku”, ali sam od sa­rad­ni­ka do­bio in­for­ma­ci­je da je ra­ni­je bi­lo po­ku­ša­ja da se stu­pi u kon­takt sa ce­men­ta­ra­ma i ne­kim dru­gim kom­pa­ni­ja­ma ko­je u svo­joj pro­iz­vod­nji mo­gu da ko­ri­ste pe­peo kao si­ro­vi­nu. Me­đu­tim, ni­kad ni­je bi­lo in­te­re­so­va­nja za ne­ke ve­će ko­li­či­ne, što bi do­ve­lo do ozbilj­ni­jeg re­ša­va­nja pro­ble­ma. Što se ce­ne ti­če, te pa­ra­me­tre je me­ri­la stru­ka, a na jav­nom kon­kur­su je iza­bran naj­bo­lji po­nu­đač. Na­kon što je sklo­pljen ugo­vor sa mi­ni­star­stvom, „Ener­ge­ti­ka” vi­še ni­je bi­la u mo­guć­no­sti da sa­mo­stal­no ugo­vo­ra pro­da­ju pe­pe­la – na­vo­di La­zo­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da je sa­na­ci­ja de­po­ni­je ujed­no i pro­je­kat od ne­mer­lji­vog zna­ča­ja za zdra­vlje Kra­gu­jev­ča­na.

Za raz­li­ku od dru­gih grad­skih to­pla­na, ko­je su u vla­sni­štvu lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, kra­gu­je­vač­ka „Ener­ge­ti­ka” je dr­žav­no pred­u­ze­će. Taj sta­tus je za­dr­ža­la još od sre­di­ne pro­šlog ve­ka, ka­da je osno­va­na s na­me­nom da kao deo Za­vo­da „Cr­ve­na za­sta­va” is­po­ru­ču­je ener­gen­te ovom ju­go­slo­ven­skom gi­gan­tu, a ugljem iz Re­sa­vi­ce i dru­gih rud­ni­ka gre­je Kra­gu­jev­ča­ne.