Retke zemlje su i dalje džoker Pekinga

Proizvodnja američkog borbenog aviona F-35 iziskuje 408 kilograma retkih zemlji. Za američki razarač klase „Arleigh Burke” neophodno je 2,3 tone tih strateških elemenata, dok u nuklearnu podmornicu klase „Virginia” ide oko četiri tone, tvrdi Institut za strateške studije u Londonu. U međuvremenu, Kina je vodeći svetski proizvođač ove grupe 17 specifičnih ruda, nužnih svakoj ozbiljnoj vojnoj industriji širom sveta. Istovremeno, Amerika 70 odsto neophodnih retkih zemlji nabavlja iz Kine, navodi „Blumberg”. Treba li onda da čudi upozorenje He Lifenga, zamenika kineskog premijera, na početku dvodnevnih carinskih pregovora izaslanika Vašingtona i Pekinga (9-10. juna) u Londonu: „Kina ne želi trgovinski rat, ali ga se ne plaši.”

Negacija straha uoči na brzinu upriličene „prve sesije mehanizma za komunikaciju Amerike i Kine” u britanskoj prestonici (a nakon pripremne runde prošlog meseca u Ženevi) ovog puta simultano je demonstrirana na dva kraja sveta.

Naime, sa jedne strane pregovaračkog stola u zdanju „Lankaster haus” dva dana sedeo je He Lifeng, a sa druge – Hauard Lutnik, američki ministar trgovine, Skot Besent, ministar finansija SAD, i Džejmison Grir, trgovinski predstavnik najjače ekonomije sveta.

Skup u Londonu desio se inače nakon prvog telefonskog razgovora kineskog lidera Si Đinpinga i predsednika SAD Donalda Trampa, nakon inauguracije šefa Bele kuće 20. januara. Iza srdačnog halo-halo razgovora Trampa i Sija, Peking i Vašington počeli su užurbane pripreme za nastavak, u međuvremenu solidno kompromitovane, ženevske debate istog pregovaračkog kvarteta. Uz tu logistiku, Peking i Vašington sproveli su i nove vojnopomorske manevre na Pacifiku (Kina) i Atlantiku (SAD).

Peking je tako, uoči Londona, prvi put istovremeno izveo dva od svoja tri nosača aviona, „šandong” i „ljaoning”, na Pacifik „da bi testirali svoje sposobnosti u zaštiti dalekog mora i zajedničkim operacijama”, kako je zvanično saopšteno. Inače, ova akcija kineske mornarice (sa 234 plovila, trenutno najbrojnije na svetu) izvedena je u vodama nadomak Ivo Džime, 1.200 kilometara od Tokija, ali i nedaleko od američke baze na pacifičkom ostrvu Guam. Istom prilikom, kineski ratni avioni poletali su i sletali do pomenutih nosača, pojedini su pri tom prolazili „abnormalno blizu” japanskih izviđačkih aviona (na 45 metara), otkrilo je juče ministarstvo odbrane u Tokiju. Peking tim povodom navodi da je pacifički izlet kineskih nosača aviona izveden „potpuno u skladu sa međunarodnim zakonima i bez pretnji bilo kome”.

Uporedo sa pacifičkom „vežbom” kineske ratne mornarice, Pentagon je nastavio sa ubrzanim raspoređivanjem američkih razarača – donedavno na zadatku protiv Huta na Crvenom moru – duž „južnih granica” Amerika. U tom manevru, angažovani su sada i nuklearni razarači klase „Arleigh Burke”: USS Cole i USS Sampson, „inače napredni pomorski površinski brodovi sa robusnim komunikacionim i senzorskim sistemima pogodni za dugotrajne misije”, zvanični je opis.

Za šta se sve onda uporedo spremaju Vašingon i Peking na carinskim pregovorima, ali i na svetskom moru, deluje neizvesno.

Što se „londonske runde” tiče, njen napredak Vašington i Peking su pozdravili upadljivo različito formulisanim ocenama.

U Beloj kući, 47. predsednik SAD smatra da je „naš dogovor sa Kinom zaključen, podložan konačnom odobrenju predsednika Sija i mene. Kina će unapred isporučiti kompletne magnete i sve potrebne retke zemlje. Takođe, mi ćemo Kini obezbediti ono što je dogovoreno, uključujući i kineske studente koji koriste naše kolege i univerzitete...”

Kineska procena „londonske runde” daleko je uzdržanija. „Kina je uvek držala reč i postizala rezultate. Sada kada je postignut konsenzus, obe strane bi trebalo da ga se pridržavaju”, saopštio je juče Lin Đijan, portparol kineskog MIP-a. Šta je sve predmet „konzensusa” tek počinje da curi u javnost. Jedna od već poznatih stvari jeste da je Peking, nakon odluke 4. aprila da osetno ograniči izvoz retkih zemlji, sada spreman da nakon iznimno duge procedure odobravanja izvoza, ubuduće izdaje odgovarajuće dozvole na samo šest meseci.

Peking je zvanično od aktera domaće industrije retkih zemlji počeo da „traži iscrpne informacije o detaljima proizvodnje, kao i spiskove zaposlenih i stranih mušterija, sve uz fotografije robe i budućih mesta njene aplikacije”, naveo je juče londonski „Fajnenšel tajms”. Bilo kako bilo, 90 dana „carinskog primirja” Amerike i Kine, usaglašenog u Ženevi 12. maja, ističu početkom avgusta. Iz „londonskih dokumenata” još nije jasno da li bi taj rok mogao biti produžen.