Berače malina ne može da zameni veštačka inteligencija

Manuelni poslovi biće i dalje traženi, a sve ostalo što će veštačka inteligencija (AI) moći da zameni biće na udaru, a to su svi ponavljajući i rutinski poslovi. U Srbiji se AI nije još dovoljno razvila, ali sve ide u tom pravcu, pa će stoga njome biti zamenjeni i prodavci i telefonski operateri i administrativni radnici. Svetski ekonomski forum podelio je nedavno svoje prognoze kada je reč o tome. Uprkos rastu digitalnih tehnologija, fizički rad će i dalje biti najtraženiji u narednih pet godina. Prema podacima tog foruma, najviše novih radnih mesta, više od 35 miliona globalno, biće otvoreno za radnike u poljoprivredi. Očekuje se i gotovo 10 miliona dodatnih radnih mesta za vozače kamiona i dostavljače, više od pet miliona novih pozicija za programere aplikacija i softvera, kao i veliki broj poslova u građevinskoj industriji.

– Trenutno, oko 48 odsto zadataka obavljaju ljudi, 32 odsto se deli između ljudi i tehnologije, dok petinu zadataka u potpunosti izvršava tehnologija. Do 2030. godine očekuje se velika promena: samo 34 odsto poslova obavljaće isključivo ljudi, još 34 odsto biće podeljeno sa tehnologijom, a čak 32 procenta zadataka biće automatizovano – navodi se u istraživanju foruma.

Kako ističe Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda”, Svetski ekonomski forum svoje prognoze bazira baš na tome da će AI da zameni više od 90 miliona radnih mesta, da ih ugasi, ali će paralelno biti otvoreno oko 80 miliona novih radnih pozicija.

– Ta razlika od oko 10 miliona radnih mesta što ostaje biće zamenjena veštačkom inteligencijom. Kod nas će sve više nedostajati manuelnih radnika, vozača, dostavljača, raznih zanatlija. To su poslovi koji ne mogu da se, barem zasad, automatizuju, kao ni poslovi fizičkih radnika, ali ipak postoji šansa da svi ostali budemo ugroženi – ističe Turinski.

Prognoza da će čak trećina zadataka biti i u roku od pet godina automatizovano ga ne iznenađuje, jer smatra da svet ide u tom pravcu.

– Da sam dobio to pitanje pre dva-tri meseca možda bih drugačije rekao, jer za tih nekoliko meseci razvili su se AI modeli koji mogu da zamene telefonske prodavce, kol-centre, u smislu tehničke podrške, gde veštačka inteligencija već razgovara sa vama, vodi zapisnik i analizira razgovor, ubacuje ga u program. To se sve, bukvalno, u danima brzo razvija, ne u godinama, pa je stoga sve neizvesno. Sada komotno AI može da piše tekstove i radi kampanje, ali ipak manuelni rad ne može da zameni. Možda će veštačka inteligencija moći da zaliva voćnjake, ali da bere maline neće. To zahteva postojanje fizičkog prisustva – objašnjava Turinski.

Budući da se stalno govori kako sve promene kod nas dolaze sa zakašnjenjem, da li će i ovakve stići kasnije?

– Zavisi, jer mi smo po pitanju uvođenja nekih veštačkih inteligencija u sisteme stali rame uz rame sa svetom. Recimo, u „Infostudu” smo uveli AI modele koji pomažu poslodavcima u selekciji regrutacije kandidata, kako bi im veštačka inteligencija popunila si-vi, obavila razgovor s kandidatima... Ipak ne kaskamo kao do sada, već tu možemo da budemo konkurentni – kaže Turinski i dodaje da bi se prekvalifikacijom mogla očuvati ugrožena radna mesta.

– Moraćemo svi da se menjamo i pratimo trendove, ali to ne znači nužno da će nas veštačka inteligencija ugasiti. Sada je samo na ljudima koliko su spremni da prihvate promene i budu ukorak sa tehnologijom. Recimo, pozicija dektilografa je nestala, a sada smo svi daktilografi jer znamo da radimo na kompjuterima – dodaje on.

Svetski ekonomski forum prognozira da će najviše novih radnih mesta biti otvoreno za radnike u poljoprivredi.

Milisav Đorđević, sekretar Samostalnog sindikata poljoprivrede Srbije, smatra da veštačka inteligencija nije pretnja poljoprivredi naše zemlje, jer postoje veći problemi u tom sektoru.

– Imamo probleme oko privatizacija u poljoprivredi, gde ljudima koji su na čelu izgleda nije stalo da se bave tim poslovima. Potičem iz PKB-a, koji je preuzela „Al Dahra”, a tamo je u poslednje tri godine ugašeno sedam farmi muznih krava i otpušteno 1.700 zaposlenih. Ostala je samo jedna jedina farma. Sada ima oko 500 radnika. Pre dve godine napravljena je i fabrika za preradu lucerki, i sada je zatvorena, ljudi se otpuštaju – navodi Đorđević i podseća da niko u primarnoj proizvodnji ne želi da se bavi stočarstvom.

– U PKB-u, koji je godišnje proizvodio 60 miliona litara mleka, to jest 200.000 litara dnevno, sada je ostala jedna farma krava.

Počeli su da uvoze Azijate da im rade, ali ne postoji mogućnost da se dogodi nešto drastično pa da roboti zamene radnu snagu. Procesi rada su malo kompjuterizovani, ima malo novog sistema navigacije prskanja kod traktora, dok je ranije radnik morao sam da obeležava to ručno. Iako je primarna poljoprivredna proizvodnja kod nas ugrožena, robotika je još neće zameniti. Najmanje će biti ugroženi radnici u poljoprivredi – smatra Đorđević i u šali dodaje da u poljoprivredi moraju i dalje da se unajmljuju ljudi koji će da kopaju.

– Bez obzira na pesticide i herbice, motika mora uvek da prođe kroz zemlju, kako bi to sve bilo kako treba – dodaje sekretar Samostalnog sindikata poljoprivrede Srbije.

Sektori trgovine i prodaje najtraženiji

Najtraženija zanimanja u Srbiji su i dalje iz sektora trgovine i prodaje, i tako je već dve decenije, što po broju oglasa za poslove, što po broju potražnje od strane kandidata, pokazuju podaci „Infostuda”. S druge strane, sve više nedostaju sva zanatska zanimanja i fizički radnici, što je veliki problem na ovdašnjem tržištu radne snage.