Falsifikati sa trotoara i buvljaka stigli u mejnstrim e-trgovinu

Da li je dalje unapređenje sistema kontrole i naplate poreza, kroz finansijsko i kadrovsko osnaživanje Poreske uprave i drugih inspekcijskih službi pravi način da se smanji obim sive ekonomije u Srbiji. Da li u tome može da pomogne tužilaštvo i sudovi nadležni za slučajeve koji imaju elemente sive ekonomije, odnosno utaje poreza, o čemu govori i rad „Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji”, Fondacije za razvoj ekonomske nauke. Borba protiv sive ekonomije sprovodi se i kroz kontinuiranu podršku Vlade Srbije u kreiranju i sprovođenju konkretnih mera sa ciljem uspostavljanja fer konkurencije i suzbijanja nelegalnog poslovanja. A NALED je u tom smislu izradio i prvi nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije.

– Analize koje su prethodile izradi nacionalnog programa pokazale su da je siva ekonomija obuhvatala i oko 30 odsto BDP-a (10 milijardi evra), dok je poreski jaz iznosio oko 10 odsto BDP-a (tri milijarde evra godišnje), kao i da je gotovo dve trećine privrednika (64 odsto) smatralo da upravo nelegalno poslovanje u sivoj zoni predstavlja najveću pretnju za njihovo poslovanje. Analize su posebno pokazale da se siva ekonomija naročito podstiče u uslovima uvoza robe preko granice i njene dalje distribucije kroz neformalne tokove. Osim što se time nanosi direktna šteta budžetu Srbije zbog izbegavanja poreskih obaveza, bezbednost takvih proizvoda ostaje van kontrole nadležnih institucija, što predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potrošača – kaže za „Politiku” Petar Stanojević, prof. dr na Fakultetu za bezbednost i jedan od učesnika konferencije o sivoj ekonomiji NALED-a.

Istovremeno, dodaje, stvara se nelojalna konkurencija za deo privrede koja posluje u skladu sa zakonom. Postoji više izveštaja sa podacima o razmerama sive ekonomije. Tako se u jednom od njih predviđa da će negativan uticaj falsifikovanja i piraterije izvući 4,2 biliona dolara iz globalne ekonomije i dovesti u opasnost 5,4 miliona legitimnih radnih mesta.

– Procene kažu da je više od 30 odsto svih lekova koji se prodaju u zemljama u razvoju falsifikovano, što dovodi u opasnost milione života svake godine. Najmanje jedan milion ljudi umire svake godine nakon konzumiranja falsifikata lekova. Alkoholna pića i vrhunska pića mogu biti falsifikovani ili ilegalni alkohol, prepoznat kao „neregistrovani” alkohol, gde SZO procenjuje da 25 odsto alkohola koji se konzumira širom sveta nije registrovan. Situacija nije ništa bolja ni kod duvana kao akcizne robe. Podaci pokazuju da je svetska nelegalna trgovina duvanom eliminisana, vlade bi dobile najmanje 31 milijardu dolara prihoda od dodatnog oporezivanja. Suzbijanjem ove nezakonite trgovine moglo bi se spasiti više od 160.000 života godišnje do 2030 – ističe naš sagovornik.

Svetska zdravstvena organizacija je, ističe Stanojević, takođe procenila da falsifikovani proizvodi i falsifikovani pesticidi otruju preko tri miliona ljudi godišnje i rezultiraju sa više od 200.000 smrtnih slučajeva u zemljama u razvoju zbog neregulisane trgovine. Prema FBI, falsifikat kozmetika je sadržala materije kao što je razređivač boja, koji iritira oči, nos i grlo pored toga što je zapaljiv i otrovan. Evropska unija je uložila više od 500 miliona evra u razvoj naprednih metoda zaštite dokumenata i farmaceutskih proizvoda. Farmaceutska industrija gubi više od 75 milijardi dolara godišnje zbog falsifikovanih lekova, pa ulaganja u zaštitu rastu.

– Kada je reč o automobilskoj industriji, falsifikovani delovi koštaju svetsku automobilsku industriju 20 milijardi dolara godišnje i svakodnevno su ugroženi životi učesnika u saobraćaju. S druge strane, predviđa se da će globalno tržište autentifikacije i zaštite brenda dostići 7,66 milijardi dolara do 2026. godine. Na primer, 2019. godine, „Najk” je delimično povukao svoje proizvode sa „Amazon” tržišta kako bi pokušao da umanji štetne efekte koje je krivotvorena roba imala na taj brend. Pozitivna reputacija brenda može biti uništena zbog falsifikovanog proizvoda koji ošteti nečiju kožu, kosu, telo ili zdravlje – ističe on.

Digitalna tržišta – „Amazon”, „Ibej”, „Etsi” i bezbroj drugih novih onlajn sajtova omogućavaju prodaju falsifikovane robe. Dostupnost falsifikovane robe se promenila, sa sivih tržišta kao što su prodavci sa trotoara i buvljih pijaca u mejnstrim e-trgovinu.

Prema studiji koju je sprovela Vlada SAD, oko 40 odsto uzorka kupljene robe na popularnim veb-sajtovima za e-trgovinu bili su lažni. Podaci prikupljeni od strane carine i graničnih službi SAD između 2000. i 2018. pokazuje da je obim zaplene falsifikovane i piratske robe koje su uglavnom namenjene e-trgovini porastao deset puta.

– Poslednji slučaj, zabeležen ove 2025. godine, jeste da su grčke vlasti otkrile mrežu krijumčarenja goriva koja je obuhvatala 220 benzinskih pumpi koje namerno nisu bile ispravne. Dve kriminalne organizacije koristile su specijalizovani softver kako bi manipulisale pumpama i prevarile kupce, omogućavajući im da „kradu” gorivo. Prema informacijama do kojih je došla policija, 44 pumpe su bile identifikovane pre nego što je sprovedena velika akcija razbijanja te mreže, koja je snabdevala dve velike kompanije – ističe Stanojević. U Srbiji je program markiranja goriva doveo do 1,4 milijarde evra veće naplate akcize i poreza u toku 10 godina primene programa.

Često se zanemaruje DNK kao jedna od najmoćnijih tehnologija koju neka kompanija treba da primeni na svoje proizvode, a to je zaštita brenda, koja čuva kompaniju od nepredviđenih troškova odgovornosti i nepoverenja kupaca na tržištima u nastajanju ili sivim tržištima. Procene se razlikuju, ali ukupna količina falsifikovane robe koja utiče na tržište rada je zapanjujuća i odgovorna je za gubitak 2,5 miliona radnih mesta širom sveta.

– Eliminacijom nekvalitetnih proizvoda i falsifikata, kompanije mogu povećati prihod i tržišni udeo. Na ovaj način se učvršćuje reputacija među potrošačima i partnerima. Novostečeno poverenje prerasta u trajnu lojalnost kupaca i daje firmama konkurentsku prednost. Pored toga, strategije zaštite brenda smanjuju pravne rizike i pružaju uvide u radnje koje se mogu preduzeti tako što se oslanjaju na veću vidljivost lanca snabdevanja i podataka – zaključuje prof. dr Stanojević.