Ko koristi lažna imena i profile na internetu?

Oko 61 odsto milenijalaca u Srbiji priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih online kontakata. Novo istraživanje kompanije Kasperski otkriva uznemirujuću istinu o poverenju milenijalaca u digitalnom svetu

13 odsto je svesno koristilo lažna imena, profile ili se predstavljalo kao neko drugi na internetu, 35 odsto

je doživelo negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja, a ipak 43 procenta i dalje veruje informacijama unutar svojih online zajednica

Novo istraživanje otkriva zabrinjavajuću dozu naivnosti u digitalnom ponašanju milenijalaca. Kao prva generacija koja je odrasla uz društvene mreže, milenijalci se ponose svojom tehnološkom osposobljenošću. Prema rezultatima ankete, u Srbiji 66 odsto njih smatra da su digitalno najpismeniji članovi svojih domaćinstava. Uprkos tom samopouzdanju, šest od deset (61 odsto) ispitanika priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih digitalnih kontakata. Ovo je značajan podatak ako se uzme u obzir da je skoro dve trećine (65 odsto) milenijalaca u Srbiji imalo kontakt sa osobom za koju veruju da je lažno predstavila ili iskrivila svoj pravi identitet na internetu.

Dublja analiza otkriva da je više od jednog od deset (13 procenata) milenijalaca u Srbiji u nekom trenutku koristilo lažno ime, kreiralo lažni profil ili se svesno predstavljalo kao neko drugi na društvenim mrežama. Ova statistika je u nivou sa globalnim prosekom (14 odsto) i ukazuje na zabrinjavajući trend: digitalno lažno predstavljanje nije rezervisano samo za zlonamerne pojedince, već je ponašanje koje određeni broj milenijalaca i sam primenjuje.

„Kada implicitno verujemo sopstvenoj digitalnoj veštini, možemo prevideti mogućnost da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. U nekim slučajevima, osobe sa izraženim narcisoidnim, psihopatskim ili makijavelističkim osobinama mogu iskoristiti to poverenje koristeći taktike poput catfishinga i drugih oblika obmane”, kaže Rut Gest, sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama.
Posledice takvog ponašanja su očigledne – 35 odsto milenijalaca izveštava da su imali negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja na internetu, a 72 procenta navodi da su zbog toga manje skloni da veruju i ostvaruju odnose online. Možda najiznenađujuće – uprkos svemu, 43 odso milenijalaca u Srbiji kaže da i dalje veruje informacijama koje se dele unutar njihovih online zajednica.

„Proaktivnim koracima, kao što su proveravanje identiteta, upravljanje ličnim podacima i kontinuirano informisanje o sajber pretnjama, milenijalci mogu zadržati kontrolu nad svojom digitalnom bezbednošću i smanjiti rizik od obmane. Navike koje razvijaju ne štite samo njih same, već postavljaju i standard za mlađe generacije i manje digitalno pismene korisnike, učvršćujući kulturu opreza u sve obmanjivijem online okruženju”, kaže Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu (GReAT) kompanije Kaspersky

Vodite računa o tuđim podacima: Kada delite informacije koje uključuju druge osobe, uvek tražite njihovu saglasnost. Tuđe lične podatke tretirajte s istom pažnjom i poštovanjem kao sopstvene.