Primeri represija iz svetske istorije u Dodikovoj odbrani

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka ‒ Od­bra­na oče­ku­je oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du jer po­sto­je svi uslo­vi da pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Sr­ske bu­de oslo­bo­đen, oce­nio je Go­ran Bu­bić, advo­kat pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­ra­da Do­di­ka. Nje­go­vom bra­nje­ni­ku je u če­tvr­tak pred Su­dom BiH za­po­čeo dru­go­ste­pe­ni po­stu­pak. Na­kon što su od­bra­na i tu­ži­la­štvo do­sta­vi­li svo­ja mi­šlje­nja, pre­o­sta­je da Ape­la­ci­o­no ve­će Su­da BiH do­ne­se pra­vo­sna­žnu od­lu­ku, po­ja­sni­li su u ti­mu od­bra­ne di­na­mi­ku po­stup­ka. Do­dik je pret­hod­no ne­pra­vo­sna­žno osu­đen za ne­po­što­va­nje od­lu­ka vi­so­kog predstavnika u BiH, dok je Mi­loš Lu­kić, v. d. di­rek­to­ra „Slu­žbe­nog gla­sni­ka RS” oslo­bo­đen. 

„Otvo­re­na pi­ta­nja po­li­tič­ke pri­ro­de s ko­ji­ma se su­o­ča­va BiH ni­je mo­gu­će re­ši­ti pro­go­nom iza­bra­nog pred­stav­ni­ka jed­nog na­ro­da”, na­vo­di se iz­me­đu osta­log u žal­bi ko­ju je od­bra­na do­sta­vi­la Ape­la­ci­o­nom ve­ću Su­da BiH.    

Tim od­bra­ne na­vo­di i pri­me­re iz svet­ske isto­ri­je sta­vlja­ju­ći ih u kon­tekst ak­tu­el­nog pro­ce­sa pro­tiv Do­di­ka. Us­kr­šnji usta­nak ir­skih re­pu­bli­ka­na­ca (1916‒1921) bru­tal­no je ugu­šen, a vo­đe po­gu­blje­ne. Ume­sto su­zbi­ja­nja eska­li­ra­la je jav­na po­dr­ška za ne­za­vi­snost, što je do­ve­lo do An­glo-ir­skog ra­ta i stva­ra­nja Slo­bod­ne Ir­ske Dr­ža­ve 1922. go­di­ne. 

Bri­tan­ska re­pre­si­ja ge­ne­ra­la Du­e­ra u In­di­ji pro­iz­vo­di mir­ni ot­por i u ko­nač­nom do­vo­di do ne­za­vi­sno­sti In­di­je pod vođ­stvom Gan­di­ja. I ra­ni­je, po­ku­šaj ru­si­fi­ka­ci­je oja­čao je na­ci­o­nal­nu svest Li­tva­na­ca i Po­lja­ka, a po­zna­to je i is­ku­stvo Fran­cu­ske u Al­ži­ru gde su bru­tal­ne me­re fran­cu­skih vla­sti pro­tiv mu­sli­ma­na do­ve­le do nezavisnosti Al­ži­ra 1962. go­di­ne, pod­se­ća tim od­bra­ne. Na­ve­li su slič­ne pri­me­re iz Če­ho­slo­vač­ke u Pli­ša­noj re­vo­lu­ci­ji, za­tim Ki­ne s ti­nja­ju­ćim su­ko­bom na Ti­be­tu, ali i pri­mer Ko­so­va sa još otvo­re­nim kon­flik­tom od 1981. go­di­ne.   

„Ali ov­de, re­ci­mo, ni­je pri­me­njiv pri­mer Ka­ta­lo­ni­je, jer je Špa­ni­ja cen­tra­li­zo­va­na, a ne fe­de­ral­na dr­ža­va, ma­da je In­ter­pol po­ter­ni­cu pro­tiv li­de­ra ne­za­vi­sno­sti pro­gla­sio po­li­tič­kom”, pod­se­ća tim od­bra­ne. 

Ali, do­da­ju, za­to je­ste pri­me­njiv pri­mer Bel­gi­je, gde se kon­flik­ti Fla­ma­na­ca i Va­lo­na­ca re­ša­va­ju do­go­vo­ri­ma i is­klju­ču­ju in­sti­tu­ci­o­nal­nu re­pre­si­ju, po­la­ze­ći od či­nje­ni­ce da je Bel­gi­ja de­cen­tra­li­zo­va­na, kao i BiH. Kao po­zi­ti­van na­ve­den je i pri­mer Ka­na­de i Kve­be­ka, ko­ji je imao dva re­fe­ren­du­ma (1980. i 1995. go­di­ne), ali cen­tral­ne vla­sti Ka­na­de ni­su kri­vič­no go­ni­le za­go­vor­ni­ke ne­za­vi­sno­sti, već je sve sve­de­no na di­ja­log i po­li­tič­ku de­ba­tu.  

Ipak, u pr­vo­ste­pe­nom po­stup­ku Do­dik je osu­đen na go­di­nu da­na za­tvo­ra i šest go­di­na za­bra­ne po­li­tič­kog ra­da zbog ne­po­što­va­nja vo­lje (ne)ime­no­va­nog pro­tek­to­ra. No, su­di­je su pri­hva­ti­le da su­de po od­red­ba­ma Kri­vič­nog za­ko­na BiH ko­je je na­met­nuo Kri­sti­jan Šmit, iako ime­no­va­nje ne­mač­kog di­plo­ma­te ni­je po­tvr­đe­no u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN, ka­ko pro­pi­su­je Dej­ton­ski spo­ra­zum. Od­bra­na je u žal­bi pred­lo­ži­la da se is­ko­ri­sti mo­guć­nost iz Pro­to­ko­la 16. na Evrop­sku kon­ven­ci­ju ko­ji pred­vi­đa da mo­že da se za­tra­ži mi­šlje­nje Evrop­skog su­da u po­gle­du pri­me­ne kon­ven­ci­je. Advo­kat Bu­bić je is­ta­kao da je od­bra­na osta­la pri tvrd­nji i da­la raz­lo­ge za­što Šmit ni­je le­ga­lan vi­so­ki pred­stav­nik.

„Su­đe­nje pred­sed­ni­ku Srp­ske ni­je ni­ka­kav kri­vič­ni po­stu­pak pro­tiv po­je­din­ca, ovo je pri­mar­no upe­re­no pro­tiv prav­nog po­ret­ka i su­ve­re­ni­te­ta BiH”, oce­nio je Bu­bić.

On je za „Po­li­ti­ku” po­ja­snio da čak i ka­da bi se ob­ja­va na in­ter­net stra­ni­ci OHR-a sma­tra re­le­vant­nom, ume­sto ob­ja­ve u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku BiH” ‒ u kri­vič­nom spi­su ne­ma ni­ka­kvog do­ka­za o to­me ka­da je Šmi­to­va od­lu­ka od 1. ju­la bi­la na in­ter­net­skoj stra­ni­ci. „Što ne­ma u kri­vič­nom spi­su, to za sud ne po­sto­ji”, po­ja­snio je. Bu­bić da­lje do­da­je da je pr­vi dan po ob­ja­vi u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku” bio 8. jul, a uka­zi su pot­pi­sa­ni dan pre to­ga, pa za­klju­ču­je ka­ko na prav­noj sna­zi ni­je bi­lo kri­vič­no de­lo ko­je je Šmit na­met­nuo, čak i ako se za­ne­ma­ri nje­go­va (ne)le­gi­tim­nost.   

On je po­tvr­dio da je Ape­la­ci­o­no ve­će Su­da BiH od­bi­lo zah­tev od­bra­ne za iz­u­ze­će dva čla­na ve­ća. Od­bra­na je za­tra­ži­la iz­u­ze­će Hil­me Vu­či­ni­ća i pred­se­da­va­ju­će ve­ća Ve­sne Je­sen­ko­vić zbog nji­ho­vog uče­šća u pret­hod­nom po­stup­ku. 

Prav­ni pred­stav­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske La­zar Stje­pa­no­vić sma­tra da je do­bar po­tez od­bra­ne to što će pred­met bi­ti po­dig­nut na vi­ši ni­vo, od­no­sno van okvi­ra BiH. „Sud tre­ba da za­tra­ži mi­šlje­nje da li po­sto­ji kr­še­nje ljud­skih pra­va, a na su­du je da od­lu­či da li će taj zah­tev bi­ti pri­hva­ćen. Naj­bo­lji pri­mer je si­tu­a­ci­ja s In­ter­po­lom. Ka­da se pred­met iz­vu­kao iz okvi­ra BiH, pa je In­ter­pol od­lu­či­vao da li je u pi­ta­nju po­li­tič­ki pro­gon, od­bio je ras­pi­si­va­nje po­ter­ni­ce”, re­kao je Stje­pa­no­vić za Ra­dio-te­le­vi­zi­ju RS.