Nadalje bez podsticaja zapošljavanja novonastanjenih

Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koje zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji više nije na snazi. Tako je odlučila Vlada Srbije koja je pre dva dana usvojila novu uredbu o prestanku njenog važenja. Kako se navodi u saopštenju, ta odluka doneta je s obzirom na to da je povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broj novonastanjenih, a to je „dovelo do nemogućnosti da se i za naredne godine planiraju budžetske obaveze u skladu sa dosadašnjom uredbom”.

‒ Predviđa da se sredstva isplaćuju do visine raspoloživih budžetskih sredstava u skladu sa Zakonom o budžetu, za godine u kojima se podsticaji isplaćuju – ističe se u saopštenju, uz podsećanje da poslodavci koji zapošljavaju novonastanjene mogu da koriste pravo na poreske olakšice u vidu umanjenja osnovice poreza za zarade za novonastanjene obveznike, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Podsetimo, Vlada Srbije donela je pre tri godine uredbu kojom se omogućava poslodavcima da u zemlju dovedu i nekoga ko zaista može da doprinese razvoju ovdašnje ekonomije, kako Srbija ne bi dolazila samo nekvalifikovane radne snage koja sve češće stiže ne samo iz susedstva već i sa udaljenih destinacija. Bilo da je reč o strancu bilo domaćem povratniku, zahvaljujući toj uredbi firmama koje rade u zemlji ili imaju ogranak i predstavništvo stranog poslodavca u Srbiji, bilo je omogućeno da dobiju značajne subvencije za zapošljavanje kadra koji inače ne mogu da nađu na našem tržištu. Predviđala je da se poslodavcu odbije do 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih ljudi. Da nije reč o maloj sumi pokazuje podatak da je minimalni iznos neto plate u ugovoru 300.000 dinara. Isto tako, država je poslodavcu plaćala i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene novonastanjene ljude. Period u kome su se mogli dobijati podsticaji bio je oročen na najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. godine i zaključno sa 31. decembrom 2029. godine.

Nadležni su bili uvereni da će uredba obezbediti razvoj Srbije kao relevantnog učesnika na međunarodnom tržištu, kroz podršku konkurentnosti domaćih poslodavaca, a istovremeno će uticati na poboljšanje demografske slike u Srbiji. Vlada je tada saopštila i da će uredba omogućiti podsticaje domaćim poslodavcima uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca. Osnovni uslov da bi se neko smatrao novonastanjenim bio je da dve godine pre zasnivanja ugovora sa poslodavcem nije boravio u Srbiji više od 180 dana. Uz to, za takvu osobu, bez obzira na državljanstvo, važila je subvencija samo ako je ugovor o radu na neodređeno vreme i sa punim radnim vremenom.

Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”, smatra da veoma je važno da se utvrdi da li je ova uredba ukinuta s namerom da se aktivira ponovo naredne godine ili postoji neki drugi razlog za njeno ukidanje.

- Ili nema para u budžetu ili će se sredstva usmeravati na drugu stranu, to je prvi zaključak. Treće obrazloženje ne vidim. Jer, ako je doneta odluka da se uredba ukine trajno, onda je očigledno da za državu postoje drugi prioriteti, u smislu da će se novac ubuduće usmeravati na neke druge namene. Pitanje je samo da li u budžetu za 2025. nema dovoljno sredstava za te namene ili se ovom odlukom pak menja politika koja se odnosi na segment zapošljavanja novonastanjenih – objašnjava Ristić.

On dodaje da ako je uredba trajno ukinuta, onda je reč o promeni politike koja ukazuje na to da nije neophodno subvencionisati takva zapošljava, odnosno da za vladu postoje drugi prioriteti.

‒ Verovatno je to u kombinaciji sa obrazloženjem da su sredstva za ovu godinu potrošena. Njihovo obrazloženje jeste čudno, jer postoje sredstva u budžetu koja su namenjena za određene stvari, pa tako ako je u toku kalendarske godine budžetom predviđena određena suma za subvencionisanje poslodavaca na ovaj način, i ako je od početka godine pristiglo dovoljno prijava da se suma potroši, a u budžetu nema dovoljno novca za finansiranje tih namena, onda svakako treba stati s tim. Tako se radi i u slučaju odobravanja podsticajnih sredstava Fonda za razvoj, na primer – podseća Ristić.   

Ali ukoliko je uredba ukinuta zbog promene politike i toga da ta sredstva treba da se usmeravaju na druge prioritete, onda postoje drugi razlozi za takav potez vlade.

Ipak, na snazi ostaje da poslodavci koji zapošljavaju novonastanjena lica mogu da koriste pravo na poreske olakšice u vidu umanjenja osnovice poreza za zarade za novonastanjene obveznike, u skladu sa Zakonom o porezu na dohadak građana.

‒ Deo benefita ostaje, što je dobro, ali deo koji se odnosi na subvencije očito neće biti nadalje isplaćivan – dodaje on. 

Stručnjaci smatraju da je država napravila ovakvu uredbu najviše zbog stranih investitora, kako bi ih zadržala, posebno kada se zna da Srbija kuburi sa nedostatkom kadrova sa stručnim i specifičnim znanjima i veštinama.

Da je dosadašnja uredba ionako bila problematična, jer je stavljala u krajnje neravnopravan položaj domaću radnu snagu, pošto je tom uredbom država poslodavcu plaćala i 100 posto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene novonastanjene ljude, smatra u Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku..

‒ Doprinosi su lična kategorija primanja, oni se u našim zakonima ne vode kao nešto što je novac države, već kao novac zaposlenog koji on odvaja da bi u starosti imao zdravstvenu negu i penziju. Tako da, ako država daje olakšice poslodavcima za doprinose samo zato što primaju strance u radni odnos, to je potpuno neustavno. U redu je dati poslodavcu poresku olakšicu, ali ovo nije po Ustavu – smatra on.  

Ako je razlog za ukidanje uredbe to što nema dovoljno budžetskih sredstava za realizaciju, onda je, dodaje on, to sve i opravdano, jer je glavni prioritet budžeta završetak Ekspa.