Kada običan junak postane terorista

Gost nedavno završenog 14. Beogradskog festivala evropske književnosti bio je slovenački pisac Jernej Županič, filozof i komparativista, pesnik i prozni pisac, prevodilac i lektor. Ovom prilikom predstavljen je njegov roman „Behemot”, u prevodu Ivana Antića i u izdanju „Geopoetike”.

Glavne junakinje ove knjige jesu sestre Ana i Sonja, koje odrastaju u predgrađu Ljubljane. Ana se posle studija pridružuje grupi anarhista, prihvata njihove radikalne ideje i odlazi u evropsku prestonicu, gde se izdaje kao prostitutka Manon kako bi došla u kontakt sa muškarcima na visokim položajima, kao i sa političarima. Ona je nalik na nilskog konja – behemota, koji se lako prikriva i tako, među afričkim životinjama, ubija najveći broj žrtava. Priča počinje životom Ane, kao prostitutke Manon, a zatim zadobija neočekivani krimi obrt, kada ona obezglavljuje svoju žrtvu, poznatog političara, što je slika koja nosi izvesnu subverzivnost, a prvi razgovor u okviru 14. Beogradskog festivala evropske književnosti bio je posvećen temi subverzivnosti.

– Kada pišem, nemam unapred smišljen plan, ali počinjem sa jednostavnom idejom, koju zatim razvijam. Neke teme i motivi u knjizi mogu se posmatrati kao subverzivni, anarhizam sam po sebi jeste subverzivan. Čitao sam o tome da su u nekim slovenačkim kriminalističkim romanima opisana ubistva koja su počinili stranci, gde neko dođe sa strane i počini zločin. Tako sam i ja odlučio da opišem zločin jedne Slovenke u inostranstvu. Počinioci ovakvih zločina često su obični ljudi koji su u jednom trenutku postali radikalni u mišljenju i ponašanju i ta promena u njima može da se desi vrlo naglo. Razmišljao sam o bombaškom napadu tokom Bostonskog maratona, bilo je mnogo nagađanja zbog čega su dva momka to učinila, kako su od običnih migranata postali ubice i teroristi. Zanimljivo mi je da razmišljam o tome kako dolazi do takve radikalizacije u ljudima. U mom romanu to je samo nagovešteno, čitav njegov deo kao da je iza redova, ili je preskočen. Svoju junakinju Anu na početku opisujem kao prostitutku i kao špijuna, a onda pripovest vraćam u njenu prošlost i detinjstvo, kako bih čitaocu predstavio „običnu” Slovenku koja se pretvara u špijuna. Priča je obrnuta, kraj je otvoren i ne znamo da li će Ana biti uhvaćena. Ni sam ne mogu do kraja da razumem svoje junakinje – objašnjava u razgovoru za naš list.

Ipak, kako kaže, ovo nije knjiga o oslobađanju.

– Mislim da se u toj težnji čoveka da bude oslobođen on još čvršće upliće u sistem i koliko god se borio, neće nikuda stići. Nije uopšte optimistično. Nisam ni optimista u pogledu toga kako se stvari dešavaju u stvarnosti. Populizam pobeđuje i svaki put kada čitam o evropskim izborima, pobedi novi nacionalista i populista. U Sloveniji smo imali referendum o penzijama ljudi u kulturi i njih 400.000 glasalo je protiv. Pri tom je sam referendum koštao 6 miliona evra, dok je iznos tih penzija 500.000 evra po godini, ili manje. Dakle, lakše je čak i potrošiti 6 miliona evra da bi neki umetnici bili sprečeni da dobiju penzije, čiji je iznos manji. To je još jedan od „uspeha” populizma u okretanju ljudi jednih protiv drugih. Mada i dalje verujem da je demokratija najbolji sistem za izbore, ali populistička propaganda preko društvenih mreža ima sve veću moć nad ljudima – zaključuje Županič.

U romanu „Behemot” prikazani su i različiti oblici anarhizma, neki junaci zastupaju radikalne ideje, drugi pak ne.

– Knjiga prikazuje različite varijante anarhizma, ali nisam želeo da ističem jedinstvenu političku ideju koja bi dominirala knjigom. Želeo sam da stvari budu sagledane iz različitih perspektiva. Međutim, junak u mom romanu – Maks, koji utiče na Anu i koji zastupa anarhističke ideje, pre je neka vrsta hipsterskog mislioca. On jeste svojevremeno nešto pročitao od Bakunjina, ne seća se mnogo, ali ima određene ideje, a ponaša se kao da zna više – kaže Županič.