MKS još nije otporan na političke uticaje

Specijalno za „Politiku"

Profesor dr Milenko Kreća u svojoj profesionalnoj karijeri obavljao je  funkcije u najvišim međunarodnim pravnim telima. Bio je sudija ad hoc Međunarodnog suda pravde i Evropskog suda pravde za ljudska prava, kao i član Venecijanske  komisija i Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Kao predsednik Udruženja za međunarodno krivično pravo, koje obeležava četvrt veka postojanja,  on o prirodi ad hoc krivičnih tribunala, kao i o značaju stalnog međunarodnog krivičnog suda govori za „Politiku”.

Kakva je priroda ad hoc krivičnih tribunala i kakvo je pravno značenje njihove jurisprudencije?

Ad hoc krivični tribunali su specifične forme međunarodnog krivičnog pravosuđa. O tome svedoči i sam termin „tribunal”, koji u unutrašnjim pravnim porecima označava prelazni oblik između sudova i izvršne vlasti, neku vrstu kvazisudskih tela.

Uslovi koje tela koja pretenduju na status suda podrazumevaju: a) stalnost; b) valjani pravni osnov ustanovljenja; v) uključenost u opšti međunarodni sistem i g) da se proceduralna pravila ustanovljena pre početka rada sudskog tela ne mogu menjati tokom postupka.

Izvesno je da ad hoc krivični tribunali ne ispunjavaju ove uslove, što možda ponajbolje ilustruje Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju. Kao telo osnovano za konkretan slučaj građanskog rata u bivšoj SFRJ, Krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je izraz selektivne pravde ograničene nadležnosti u personalnom, prostornom i vremenskom smislu.

Da li  su političke odluke uticale na nezavisnost tribunala?

Što se tiče pravnog osnova, Tribunal je osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti UN 827 od 25. maja 1993. na osnovu Glave VII Povelje (Akcije u slučaju pretnje miru, povrede mira i akata agresije).

Ovaj način osnivanja Tribunala opterećen je s dve osnovne slabosti: prva, međunarodni sudovi se, u svetlosti fundamentalnih pravila međunarodnog prava, ne mogu osnivati jednostranim aktima organa Ujedinjenih nacija. Komisija Ujedinjenih nacija za međunarodno pravo je izrazila jake rezerve prema „ustanovljenju jednog stalnog sudskog organa bilo od strane Generalne skupštine, bilo od  Saveta bezbednosti zbog političkog karaktera ovih organa”.

Druga, status Tribunala kao pomoćnog organa Saveta bezbednosti je teško dovesti u sklad s nezavisnošću sudske funkcije. Takav status sudskog organa široko otvara vrata političkim uticajima, u čemu ni jurisprudencija Tribunala nije izuzetak.

Bivajući suštinski pomoćni organ Saveta bezbednosti, oblik nevojne intervencije Saveta bezbednosti, Tribunal ne samo što nije bio otporan na nepravne uticaje već je, izlazeći im u susret, tumačio pravila međunarodnog prava na način koji se teško uklapa u standarde međunarodnog pravnog sistema.

Kako su one tumačene?

Tako su odredbe Statuta koje su, u stvari, preuzele ugovorne odredbe o međunarodnim zločinima, tumačene suprotno opšteprihvaćenim pravilima i tumačenju međunarodnih ugovora. Recimo, umesto tumačenja pripremnih radova odgovarajućih konvencija kako bi se ustanovila namera ugovornica, Tribunal je kao pripremne radove shvatao tumačenja izneta u diskusijama vođenim u Savetu bezbednosti kao svom osnivaču. Primera radi, Pretresno veće je u slučaju Tadić odlučujući argument za svoje tumačenje člana 7(3) Statuta iznašlo u „neospornom objašnjenju koje je prilikom glasanja o Rezoluciji 827 o ustanovljenju Međunarodnog tribunala dao predstavnik SAD” (paragraf 356). Tribunal je često odlučujuću težinu davao tumačenjima političkih i, čak, administrativnih organa Ujedinjenih nacija.

Možete li navesti praktičan primer?

Postoji mnoštvo primera, koji proizilaze  iz prioriteta tribunala. Pretresno veće u slučaju Blaškić, odlučujući po prigovoru odbrane da odgovornost za propuštanje kažnjavanja na osnovu člana 7(3) Statuta Tribunala nije deo običajnog humanitarnog prava, istaklo je da bi bilo „totalno neosnovano da Tribunal sada proglasi neustavnim i ništavim deo jurisdikcije za koji je Savet bezbednosti, s pristankom generalnog sekretara, tvrdio da je deo postojećeg međunarodnog humanitarnog prava” (paragraf 8).

U odnosu na običajno pravo, kao drugi glavni izvor međunarodnog prava, praksa Tribunala se slobodno može nazvati proizvoljnom.

Suprotno univerzalno prihvaćenoj koncepciji o običaju, kao kumulativnom izrazu, dva elementa – prakse i svesti o pravnoj obaveznosti otelotvorenoj i u članu 38(b) Statuta Međunarodnog suda pravde ‒ Tribunal je običaj vezivao samo za svest o pravnoj obaveznosti. Pri tom se zadovoljavao ekstremno ograničenim slučajevima, i to uglavnom iz prakse nacionalnih sudova, koje Međunarodni sud pravde smatra prostim faktima koji konstituišu aktivnost država.

Moglo bi se, stoga, zaključiti da ustanovljenje običajno pravnih pravila u Tribunalu u mnogim aspektima liči na vežbu o kvaziobičajnom pravu, zasnovanu na deduktivnom rezonovanju vođenom metapravnim i vanpravnim principima.

Pored uticaja na samu jurisprudenciju Tribunala, ovakav pristup jednim od glavnih izvora međunarodnog prava ima i šira negativna značenja u smislu fragmentacije međunarodnog krivičnog prava.

Treba, međutim, reći da su, i pored manjkavosti od kojih su neke direktno suprotstavljene supstancijalnim značenjima krivične pravde, kako Tribunal za bivšu Jugoslaviju, tako i Tribunal za Ruandu, doprineli afirmaciji ideje međunarodnog krivičnog pravosuđa koja je, posle nirnberške i tokijske faze, gotovo zamrla. Tribunali su, pored toga, utrli put za formiranje stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u čijoj su konstrukciji i pravu koje primenjuje, nažalost, prepoznatljivi uticaji prava i prakse pomenuta dva tribunala.

Kakav je značaj stalnog Međunarodnog krivičnog suda u smislu ostvarenja krivične pravde?

Ideju o formiranju stalnog međunarodnog suda je, na praktičnom planu, pokrenula Generalna skupština UN 1948. a obnovljena je 1990. i 1992. godine.  Stalni međunarodni krivični sud osnovan je 1998. godine na Diplomatskoj konferenciji u Rimu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, kada je i usvojen Statut suda, koji je stupio na snagu 2002. godine.

Osnivanje Međunarodnog krivičnog suda je fundamentalni korak u evoluciji međunarodnog pravosuđa. Označava definitivni raskid s Vestfalijanskim principom o nepovredivosti suvereniteta države koja u konkretnoj stvari podrazumeva potpunu kontrolu nad događajima na svojoj teritoriji. U materiji međunarodnog krivičnog prava tačka raskida je usvajanje „Principa međunarodnog prava priznatih u Statutu Nirnberškog tribunala i u suđenju pred Tribunalom” na osnovu Rezolucije Generalne skupštine 177(II), koji su, s jedne strane, definisali međunarodna krivična dela (zločin protiv mira, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti) i s druge strane, dali osnov postojanja međunarodnih krivičnih sudova.

MKS je nadležan za zločin genocida, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločin agresije. Međutim, nadležnost Suda za navedene zločine postoji kada su počinjeni na teritoriji država koje su stranke Statuta suda ili od strane njenih državljana. Država koja nije stranka Statuta može da prizna nadležnost Suda za konkretan slučaj.

Nadležnost MKS, za razliku od nadležnosti ad hoc tribunala je komplementarna s nacionalnom krivičnom nadležnošću u praktičnom smislu, što znači da je nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, po pravilu, supsidijarna. Konstituiše se u dva slučaja: a) kada država nije sposobna i voljna da pokrene i vodi postupak protiv lica za koje se osnovano sumnja da je počinilo zločin iz stvarne nadležnosti Suda i b) kada važnost slučaja traži postupak pred Sudom.

Koje su slabosti Međunarodnog krivičnog suda?

Valja napomenuti da MKS pati od niza slabosti. One se u osnovi mogu podvesti pod nedostatak univerzalnosti i neotpornost na političke uticaje.

U ovom momentu 124 države od 193 članice UN su stranke Statuta suda. Međutim, ključne države – SAD, Rusija, Kina i Indija nisu stranke Statuta suda, što jezikom brojki znači da preko 70 odsto svetske populacije nije pod nadležnošću Suda.

Povlašćen položaj država s većom faktičkom moći, posebno stalnih članica Saveta bezbednosti, izaziva reakciju država. Na samitu Afričke unije, održanom u Kampali oktobra 2009, predstavnici 46 od 53 afričke države odlučili su da ojačaju kontinentalno sudstvo i ubuduće se obraćaju Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu samo u slučaju krajnje nužde. Učesnike samita je naročito iritirala činjenica da je „od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda u Hagu 2002. godine ta institucija pokazala upadljivu naklonost da se bavi samo afričkim slučajevima. Jedina četiri otvorena slučaja u areni MKS-a u Hagu bave se optuženima za ratne zločine u Darfuru, DR Kongu, Severnoj Ugandi i Centralnoafričkoj Republici”. Kao reakcija na ovakvo stanje donet je 2014. Malabo protokol koji predviđa osnivanje afričkog krivičnog suda.

Da li je  politički uticaj direktna pretnja pravdi?

Politički uticaji povremeno dobijaju oblik direktne pretnje i kaznenih mera. Septembra 2018. savetnik za nacionalnu bezbednost zapretio je da će SAD u slučaju da se istrage suda tiču državljana SAD ili saveznika izdavati ne samo zabrane putovanja personalu suda već je zapretio tužbama i finansijskim sankcijama kako protiv personala suda, tako i protiv država i kompanija koje pomažu sudu u istragama.

Reagujući na izdavanje poternice za premijera Izraela Natanjahua u novembru 2024, predsednik SAD je rekao da je time sud zloupotrebio svoja ovlašćenja. Ubrzo nakon toga sudu su nametnute sankcije. U pozadini ove odluke, mada se to ne navodi izričito, jeste i zabrinutost zbog istrage o zločinima protiv humanosti i ratnim zločinima na teritoriji Avganistana koji sud sprovodi.

MKS je od vitalne važnosti ne samo za međunarodno krivično pravo, kao njegov institucionalni deo, već za međunarodno pravo u celini budući da mu je zadatak da štiti univerzalne vrednosti otelotvorene u Povelji UN, posebno mir i fundamentalna ljudska prava.

Da li je međunarodni sud još daleko od pravde?

Međunarodni krivični sud je još daleko od ideala univerzalne krivične pravde. Pred njim je dug i trnovit put, u nekim elementima i teško ostvariv. Političke uticaje koji, sami po sebi, degradiraju pravosudnu funkciju, teško je, ako ne i nemoguće odstraniti bez radikalne promene prirode međunarodne zajednice koja je u sadašnjem vremenu eminentno politička zajednica.