Majski talas hladnoće ređi od toplotnih talasa

Kada danas kažemo da je napolju neobično hladno uglavnom zaboravljamo da je to pre nekoliko decenija bilo uobičajeno. Takođe, i kad neki letnji dan proglasimo za normalan, jedva da se sećamo da su tako visoke temperature nekada smatrane za opasnu vrelinu. Nema sumnje da je sve to proizvod klimatskih promena koje su sada jasno vidljive, kako na celoj zemaljskoj kugli, tako i u našem neposrednom okruženju.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je mesečni pregled za maj 2025. godine i može se reći da su podaci i uvidi očekivani.

– Kao što smo mogli da osetimo na svojoj koži, pa i na svojim računima za grejanje, ovo je bio hladan maj u većem delu Srbije. Kako navodi RHMZ, odstupanje srednje mesečne temperature bilo je -1,4 stepena Celzijusa u odnosu na višegodišnju normalu, što nije malo kad govorimo o srednjim mesečnim vrednostima. U pitanju je bio sedamnaesti najhladniji maj u istoriji zvaničnih merenja u Srbiji. Ali već pogledom na tih 16 preostalih hladnijih meseci vidi se druga strana ove priče. Naime, od 16 puta koliko je mesec maj bio hladniji od ovogodišnjeg, samo jedan maj, onaj iz 2019. godine, dogodio se u poslednjih 20 godina. Samo dva maja, 2019. i 2004. godine, dogodila su se u ovom veku. Većina njih starija su od četiri decenije – navodi Milica Tošić sa Fizičkog fakulteta,  za portal „Klima 101”

Ovaj hladni maj, dodaje, deluje manje hladno kad se uporedi sa vremenom pre jakog uticaja klimatskih promena. Kada govorimo o odstupanjima srednjih temperatura od normala, mi poredimo aktuelno vreme s nekim višegodišnjim prosekom. U meteorologiji, to su tipično tridesetogodišnji proseci, koji se posle određenog broja godina pomeraju kako bi prikazivali aktuelne normale.

Problem je što nemamo potpunu sliku klimatskih promena jer je takozvana normala za period 1991–2020. godine već „pomerena” usled klimatskih promena, u nekim aspektima i drastično.

– Ono što je danas nama nova normala već je toplije nego period iz sredine 20. veka, sa većim brojem toplotnih talasa, suša, ali i ekstremnih padavina. Pogledajmo još jednom izveštaj RHMZ u kojem se nalazi spisak 20 najhladnijih zabeleženih majskih meseci u istoriji zvaničnog merenja u Srbiji i uporedimo ga s prethodnom normalom, za period od 1961. do 1990. godine. Da ne postoji pomeranje normale, odnosno da ne postoji uticaj klimatskih promena, ovogodišnji maj bi i dalje važio za hladniji, svakako, ali bi bio znatno bliži majskom proseku nego što se nama danas možda čini – objašnjava Milica Tošić i kao ilustraciju pominje Beograd.

U Beogradu, prema RHMZ, srednja temperatura vazduha u toku maja bila je 16,8 stepeni, što je vidno ispod majske normale koja iznosi 18,2. Međutim, ako pogledamo stariju „normalu” (1961–1990) nekada je prosečna srednja temperatura za maj bila 17,2 stepeni. Bila je, drugim rečima, za ceo stepen niža nego aktuelna „normala”.

– U maju smo imali i talas hladnoće, fenomen koji je danas u Srbiji drastično ređi od toplotnih talasa. Ono po čemu je maj bio specifičan jesu minimalne temperature, gde leži i razlog zašto se u mnogim krajevima Srbije grejalo gotovo do kraja meseca. Temperature su na više mernih stanica tokom maja padale ispod pet stepeni, a u planinskim krajevima (stanice Sjenica i Kopaonik) zabeleženo je nekoliko takozvanih mraznih dana, odnosno dana tokom kojih temperatura vazduha padne ispod nule – podseća Milica Tošić.

Talas hladnoće u maju bio je zabeležen širom zemlje, od Novog Sada i Zrenjanina do Zaječara, Niša i Leskovca. U pitanju je bio drugi talas hladnoće u Srbiji ove godine, ali je prethodni talas, tokom februara, zabeležen samo u istočnim krajevima zemlje. Uopšteno, objašnjava Tošićeva, tamo gde su toplotni talasi postali drastično učestaliji nego ranije, talasi hladnoće su danas relativno retka pojava. Kada se javljaju, najčešće su lokalizovani, a broj onih koji su zahvatali veće delove Srbije u poslednjih 10 godina manji je od 10.

Milica Tošić ukazuje da se talasi toplote i hladnoće mere u odnosu na aktuelnu „normalu”, od 1991. do 2020. godine. Kada bismo prilike poredili sa starijom, hladnijom „normalom”, broj toplotnih talasa bio bi još veći, a broj talasa hladnoće još manji.

Aprilsko smrzavanje

Beograd i celu Srbiju pogodio je i aprilski mraz koji se dogodio kasno i bio je intenzivan, sa temperaturama i do minus šest stepeni Celzijusa, što je bilo dovoljno da ugrozi i voćke koje su u ranoj fazi cvetanja, kao što su jabuke. Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije, preneo je specijalizovani portal za klimatske promene „Klima 101” mišljenje profesora dr Dejana Đurovića s Poljoprivrednog fakulteta, koji tvrdi da se očekuje drastično smanjenje prinosa kao posledica pomenutog zahlađenja, čemu već svedočimo kad je reč o pojedinim sortama voća.

Superćelijske oluje

Da li nam i ove godine predstoje takozvane superćelijske oluje? One predstavljaju poseban tip dugoživećeg olujnog oblaka koji zbog svoje specifične dinamike, a iz njenog naziva možemo to i naslutiti, daje posebno intenzivne produkte kao što su jaki pljuskovi kiše, olujni vetrovi, velika zrna grada, električna pražnjenja, čak i tornada. U južnom delu Evrope, a samim tim i u našim krajevima, duže vreme postojali su uslovi za formiranje ovih oluja kao što su veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare koja predstavlja „gorivo” za oluje. Superćelijski oblaci su posebno zanimljivi zato što su od svih tipova oluja oni sposobni da najefikasnije troše ovo „gorivo”, objasnio je Darko Savić, istraživač sa Fizičkog fakulteta.

Naveo je da zbog haotične prirode i brzog razvoja ovih pojava još nije moguće prognozirati ih na način kao što prognoziramo neke druge meteorološke pojave. Možemo samo da se zapitamo da li uslovi za njihovo formiranje postoje ili ne, ali tačnu lokaciju, njihov intenzitet, kretanje i potencijalne štete od njih još ne možemo da predvidimo, upozorio je Savić.