Zašto su Rusi spalili sedište „Boinga” u Kijevu

Zgrada u Kijevu u kojoj je smešten američki vazduhoplovni gigant „Boing” teško je oštećena u jednom od najintenzivnijih ruskih napada od početka sukoba. U prvi mah se ta vest krila sve dok „Fajnenšel tajms” nije naveo da postoje indicije da je u pitanju bio namerni napad na američku kompaniju.

Zgrada „Boinga” u Kijevu bila  je meta napada, potvrdila su dva zaposlena u kompaniji, tri ukrajinska zvaničnika i šef Američke privredne komore u Ukrajini. Ukrajinska Državna služba za vanredne situacije objavila je fotografije, koje je verifikovao „Fajnenšel tajms”, a koje prikazuju veliku štetu i vatrogasce koji se bore sa požarom unutar zgrade.

„Boing” je jedna od najistaknutijih američkih kompanija prisutnih u Ukrajini, sa poslovanjem usmerenim na inženjering i tehničku podršku. Kompanija sarađuje sa ukrajinskim proizvođačem aviona „Antonov”, poznatim po svojim velikim transportnim avionima, uključujući i vojne modele. Predstavnici „Boinga” su ove godine razgovarali o novim zajedničkim projektima sa ukrajinskim ministrom odbrane i rukovodiocima Antonova. Upravo tu se deširuju razlozi napada.

Napad, koji je obuhvatio više gradova, uključujući Kijev i Odesu, bio je među najvećima do sada: Rusija je ispalila 315 morskih dronova, dve balističke i pet krstarećih raketa. Taj talas napada usledio je nakon napada ukrajinskog dronova duboko na rusku teritoriju, pri čemu su oštećeni ruski bombarderi bili stacionirani čak i blizu Arktičkog kruga.

Portparol kompanije „Boing” je odbio da komentariše napad, ali je rekao da je bezbednost zaposlenih glavni prioritet. Niko nije povređen, a kompanija je pohvalila njihovu otpornost u izuzetno teškim uslovima.

Zgrada je oštećena, ali poslovanje kompanije nije bilo poremećeno, rekao je za FT Andrij Korjagin, zamenik generalnog direktora „Boinga” u Ukrajini. Dodao je da nije bilo poremećaja u poslovanju.

Ciljanje tako istaknute američke kompanije na ukrajinskom tlu moglo bi potencijalno da razljuti predsednika Donalda Trampa, koji je, prema izvorima „Fajnenšel tajmsa”, sve više frustriran potezima Rusije. Pored povećanja vazdušnih napada, Rusija je takođe intenzivirala svoju kopnenu ofanzivu na istoku Ukrajine, dok su pregovori o prekidu vatre zaustavljeni zbog nepopustljivog stava ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ruski napadi na američke kompanije u Ukrajini su još jedan primer Putinovog nepoštovanja američkih mirovnih napora“, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha za „Fajnenšel tajms”.

Napad na „Boing” bi takođe mogao da ukaže na promenu ruske strategije prema zapadnim kompanijama povezanim sa ukrajinskim odbrambenim i vazduhoplovnim sektorom. Sprečavanje projektovanja i proizvodnje dronova i drugih letelica se nameće kao motiv napada.

Zapadni zvaničnici su već upozorili na povećanu kampanju ruskih sabotaža na teritoriji Evrope - mete su često kompanije i infrastruktura povezane sa isporukom zapadne vojne pomoći Ukrajini, navodi vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Javna je tajna da je razlog napada to što su „Boing” i „Antonov” prošle godine potpisali memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti odbrane. Saradnja je dalje razmatrana u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kada su se sastali ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov i Stiv Parker, glavni operativni direktor „Boinga” i privremeni predsednik za odbranu, svemir i bezbednost.

„Tema sastanka bila je saradnja u proizvodnji municije i sistema za vazdušne napade, a posebna pažnja je posvećena mogućnosti zajedničke proizvodnje bespilotnih letelica“, saopštilo je tada ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Oštećenje zgrade Boinga uklapa se u obrazac ponovljenih ruskih napada na ukrajinsku industriju – uključujući višestruke napade na objekte „Antonova”, energetska postrojenja i proizvodnju odbrambene opreme. Ukrajinski zvaničnici tvrde da je ovo strategija Moskve usmerena na uništavanje kapaciteta Ukrajine za proizvodnju i popravku oružja.

Boing nije jedina američka kompanija pogođena ratom. Prema rečima predsednika ACC Endija Hundera, više od 30 odsto članica komore imalo je zaposlene poginule u ruskim napadima od 2022. godine, a skoro polovina je prijavila štetu na infrastrukturi - od razbijenih prozora do potpunog uništenja fabrika, kancelarija i drugih objekata.

Među pogođenima je bio i objekat „Koka-Kole” u ​​blizini Kijeva, koji su Rusi zauzeli i uništili u ranim danima invazije. Prema Hunderovim rečima, vojnici su tamo naišli na zalihe viskija Džek Denijels, popili ga i izdržali - što je usporilo njihovo napredovanje ka prestonici.