Srbi i Francuzi vole svoj suverenitet

Kad se književna distopija pretvori u bezbednosni izveštaj, nešto je verovatno pošlo po zlu. Deset godina nakon što je Mišel Uelbek objavio roman „Pokoravanje”, koji govori o drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj u kom se suočavaju Marin le Pen i kandidat Muslimanske braće, vlast u Parizu sada zvanično upozorava na ovu islamističku organizaciju. Iz Jelisejske palate nedavno su poručili da predsednik Emanuel Makron želi da se pozabavi merama koje bi sprečile dugoročni plan Muslimanske braće za infiltraciju u državne institucije kako bi se one iznutra izmenile u skladu sa šerijatskim pravom.

Portparol Nacionalnog okupljanja (RN) Andrea Kotarac ističe za „Politiku” da od toga što je Makron posle hitnog sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost naložio ministrima da pripreme predloge kako bi se zaustavilo „sporo širenje političkog islama”, koji predstavlja pretnju društvenoj koheziji, ne očekuje puno.

„Makron je imao osam godina da nešto preduzme, ali se nacionalni razdor samo produbio tokom njegove vladavine”, kaže Kotarac za naš list.

Kako ocenjujete bezbednosni rizik koji, prema izveštaju vlade, predstavlja delovanje Muslimanske braće?

Taj izveštaj nam ne donosi ništa novo. U Nacionalnom okupljanju već godinama upozoravamo da je islamistička pretnja velika i da se protiv nje mora boriti kao protiv svake totalitarne ideologije. Postoji takfiristički i salafistički rizik oružanog tipa, poput Islamske države, koji je odneo mnoge živote Francuza, naročito u novembru 2015. godine. A postoji i rizik od Muslimanske braće koji je institucionalne prirode, kroz infiltraciju udruženja i institucija. Na primer, kampanje za nametanje nošenja marama u sportskim salama, halal ishrana za decu u školskim menzama, burkini na francuskim plažama, muslimanske parcele na grobljima, kampanje za prihvatanje abaje u školama i za promociju hidžaba koje finansiraju institucije Evropske unije. Sve to mi ne želimo. Za nas postoji samo jedna zajednica – nacionalna zajednica, i samo jedan narod – francuski narod, gde su svi jednaki. Nijedna religija ni ideologija u Francuskoj ne može da se izuzme iz pravila koja važe za sve.

Vaši partijski lideri odavno upozoravaju na taj problem. Marin le Pen je optužila vladu za neaktivnost, a Žordan Bardela je najavio zabranu Muslimanske braće ako RN dođe na vlast. Ali muslimanske organizacije tvrde da taj diskurs podstiče islamofobiju. Kako napraviti jasnu razliku između radikalnih islamista i muslimana koji poštuju zakon, bez stigmatizacije cele zajednice?

Musliman veruje u Boga i poštuje druge. Islamista veruje u Boga, ali nameće veru drugima ili ih ubija. To je razlika. Islamizam je političko-religijska ideologija. Ali pre svega – ideologija. Francuska teritorija sa najviše muslimanskog stanovništva je ostrvo Majot, sa više od 97 odsto muslimana. Tamo Marin le Pen dobija 60 odsto glasova protiv Makrona. Prvi muslimanski poslanik u Francuskoj bio je upravo poslanik Nacionalnog fronta. Muslimani prave razliku. Samo naši protivnici se pretvaraju da tu razliku ne vide. Naši muslimanski sunarodnici znaju da su upravo oni prve žrtve islamizma, kao što su Albanci lojalni Beogradu bili prve žrtve tzv. OVK. Osim toga, Marin le Pen je predložila sveobuhvatan zakon protiv islamizma, koji bi obuhvatio sve segmente društva, uključujući i zabranu Muslimanske braće, kao što su to već učinile mnoge muslimanske zemlje, poput Egipta, Emirata ili Jordana.

Kada je reč o Marin le Pen i Žordanu Bardeli, kako tumačite činjenicu da, prema poslednjem IFOP istraživanju, sve više birača smatra da je Bardela verovatniji kandidat od Le Penove za predsedničke izbore 2027?

Sistem stalno nudi bezbroj anketa, istraživanja i analiza s ciljem da se posadi razdor u našim redovima kako bi naš tabor izgubio. Kažem vam – neće uspeti. RN će doći na vlast. Marin le Pen ostaje naša neprikosnovena kandidatkinja. Ako sud odluči drugačije, tek tada će to biti Žordan.

Vaša partija se u medijima često opisuje kao antiimigraciona. Ipak, vi ste Francuz srpskog porekla i niste jedini takav u RN. Kakav je zapravo stav partije prema ljudima stranog porekla koji žele da žive i integrišu se u francusko društvo?

U RN ima mnogo ljudi stranog porekla. Svi oni su Francuzi, kao i ja, i patriote.

Prioritet RN-a su svi građani, bez obzira na poreklo. Prioritet je posao, stanovanje, zdravstvo i sistematsko proterivanje stranih kriminalaca i prestupnika. Problem u Francuskoj je što masovna imigracija doseže granice naše sposobnosti za integraciju. Kod nas ljudi koji su ilegalno ušli na teritoriju imaju pravo na besplatno zdravstvo, mogu da se venčavaju, da pohađaju školu, a da pritom nisu doprineli sistemu nijedan jedini dan. Istovremeno, 24 odsto zatvorskih mesta popunjavaju stranci – čak 60 odsto u zatvoru u Nici. Imigracija ima i socijalnu cenu. Mnogi veliki poslodavci radije zapošljavaju ilegalce koje mogu da eksploatišu i loše plate, nego Francuze koji moraju da budu pristojno plaćeni i zaštićeni. Konačno, među novim talasima migranata postoje i zahtevi: žele da se oblače kao tamo, da pričaju kao tamo, da jedu kao tamo, da svoje žene pokrivaju kao tamo. Takvima nudimo da se vrate.

Kao Francuz srpskog porekla, gde vidite najveće sličnosti između dva naroda?

Marin le Pen se obraća Srbima u Srbiji i Bosni i Hercegovini kao prijatelj. Srbi, kao i Francuzi, vole i poštuju svoj suverenitet. Ona im iznutra Evropske unije poručuje: „Pazite se.” EU sada cilja na nadležnosti država poput imigracije i odbrane. Kada je reč o imigraciji, EU predlaže pakt koji predviđa kaznu od 20.000 evra po odbijenom migrantu. A u oblasti odbrane – predlažu evropsku vojsku, iako je to isključivo nadležnost država. Srbija jeste i mora da bude partner Francuske kako bi zajedno rekli ne. Jer Srbi su bratski narod i vreme će pokazati da će se Pariz i Beograd zajedno boriti za evropsku saradnju među nacijama, nasuprot Evropi globalista i međunarodnih korporacija.

S obzirom na to da ste rođeni u Francuskoj, kako ste naučili srpski jezik i da li i dalje negujete lične veze sa Srbijom?

Srpski sam naučio dolazeći svake godine kod bake i rođaka u Požegu, pa čak i uz pomoć druga iz detinjstva, Nikole. Veoma sam vezan za Srbiju. Smatram se Francuzom, ali svoje korene nikada neću zaboraviti. Nikada.