Upr­kos isto­ri­ji Cr­na Go­ra se dis­tan­ci­ra od Ru­si­je

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Pod­go­ri­ca – Od­lu­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re da upu­ti pri­pad­ni­ke Voj­ske Cr­ne Go­re (VCG) u sa­stav mi­si­je voj­ne po­mo­ći Evrop­ske uni­je za po­dr­šku Ukra­ji­ni pred­sta­vlja isto­rij­ski pre­se­dan u sa­vre­me­noj po­li­ti­ci ove ma­le, ali ge­o­po­li­tič­ki zna­čaj­ne bal­kan­ske dr­ža­ve. Sa 49 gla­so­va „za” i uz tri uz­dr­ža­na gla­sa, skup­šti­na je usvo­ji­la od­lu­ku ko­ja će ne­sum­nji­vo iza­zva­ti du­bo­ke i vi­še­sloj­ne po­li­tič­ke, dru­štve­ne i sim­bo­lič­ke po­sle­di­ce.

Za Cr­nu Go­ru, ko­ja od vre­me­na di­na­sti­je Pe­tro­vić Nje­goš ni­ka­da ni­je ra­to­va­la pro­tiv ru­skih voj­ni­ka, ova­kav ko­rak ima po­seb­no sim­bo­lič­ko zna­če­nje. Ru­si­ja je ve­ko­vi­ma bi­la sa­ve­znik i za­štit­nik Cr­ne Go­re – i voj­no, i di­plo­mat­ski, i ma­te­ri­jal­no. Od Pr­vog ustan­ka i Bo­ja na Gra­hov­cu, pa do Pr­vog svet­skog ra­ta, ru­ska po­dr­ška bi­la je ne­iz­o­stav­ni deo cr­no­gor­skog dr­žav­nog op­stan­ka i raz­vo­ja. Ova isto­rij­ska bli­skost ob­li­ko­va­la je ne sa­mo po­li­tič­ke već i kul­tur­ne i du­hov­ne to­ko­ve i ni­je iz­ne­na­đe­nje što ve­li­ki deo cr­no­gor­ske jav­no­sti i da­nas ga­ji ose­ćaj isto­rij­skog pri­ja­telj­stva pre­ma Ru­si­ji.

Zbog to­ga nedavna od­lu­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ne mo­že se po­sma­tra­ti is­klju­či­vo kroz bez­bed­no­snu ili teh­nič­ku pri­zmu uče­šća u me­đu­na­rod­nim mi­si­ja­ma. Ona je ujed­no i sna­žan po­li­tič­ki sig­nal – ne sa­mo me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma iz Evrop­ske uni­je (EU) i NA­TO-a, već i sop­stve­nim gra­đa­ni­ma – o ja­snoj opre­de­lje­no­sti Cr­ne Go­re za evrop­ski i evro­a­tlant­ski kurs. U sve­tlu ra­ta u Ukra­ji­ni, cr­no­gor­sko pri­su­stvo u mi­si­ji EU mo­že se tu­ma­či­ti kao čin so­li­dar­no­sti sa ze­mljom ko­ja se bra­ni, ali i kao ja­sno svr­sta­va­nje na stra­nu Za­pa­da u jed­nom od naj­va­žni­jih ge­o­po­li­tič­kih su­ko­ba 21. ve­ka.

Tre­ba na­gla­si­ti da su u cr­no­gor­skom par­la­men­tu uz­dr­ža­ni bi­li sa­mo po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (Mi­lan Kne­že­vić, Vla­di­slav Bo­jo­vić i Je­le­na Klja­je­vić), što po­tvr­đu­je da ima onih ko­ji ovu od­lu­ku vi­de kao od­mak od isto­rij­skog iden­ti­te­ta Cr­ne Go­re i kao po­ten­ci­jal­no na­ru­ša­va­nje od­no­sa sa tra­di­ci­o­nal­nim sa­ve­zni­kom. Me­đu­tim, ogrom­na ve­ći­na po­sla­ni­ka iz re­do­va vla­sti i opo­zi­ci­je po­dr­ža­la je od­lu­ku, što po­ka­zu­je re­la­tiv­no ši­ro­ki po­li­tič­ki kon­sen­zus ka­da je u pi­ta­nju me­đu­na­rod­na po­zi­ci­ja ze­mlje u ak­tu­el­nom tre­nut­ku. Toj po­li­ti­ci su se pri­klo­ni­li i po­sla­ni­ci pro­srp­skih par­ti­ja, što bi ih mo­glo ko­šta­ti na na­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, jer nji­ho­vo član­stvo ne po­dr­ža­va ne­ga­ti­van od­nos pre­ma „maj­ci Ru­si­ji”.

U ovom kon­tek­stu, Cr­na Go­ra se na­la­zi na ja­snom isto­rij­skom ras­kr­šću: iz­me­đu traj­nog isto­rij­skog sen­ti­men­ta pre­ma Ru­si­ji i sve in­ten­ziv­ni­jeg stra­te­škog ve­zi­va­nja za Za­pad. Od­lu­ka o uče­šću u mi­si­ji po­dr­ške Ukra­ji­ni mo­žda je­ste voj­no skro­man, ali po­li­tič­ki i sim­bo­lič­ki du­bo­ko zna­ča­jan ko­rak. Ona po­ka­zu­je da Cr­na Go­ra, kao čla­ni­ca NA­TO-a i ze­mlja kan­di­dat za član­stvo u EU, že­li da bu­de pre­po­zna­ta kao od­go­vo­ran i an­ga­žo­van ak­ter na me­đu­na­rod­noj sce­ni – čak i ka­da ta­kve od­lu­ke zah­te­va­ju ras­kid sa de­lo­vi­ma sop­stve­ne isto­rij­ske tra­di­ci­je.

U na­red­nim me­se­ci­ma i go­di­na­ma osta­je da se vi­di ka­ko će ova i slič­ne od­lu­ke ob­li­ko­va­ti unu­tra­šnji po­li­tič­ki di­ja­log, kao i me­đu­na­rod­ni po­lo­žaj Cr­ne Go­re. No, jed­no je ja­sno: ne­dav­no gla­sa­nje u cr­no­gor­skom par­la­men­tu ući će u ana­le kao tre­nu­tak u ko­jem se ze­mlja sim­bo­lič­no, mo­žda i ne­po­vrat­no, od­ma­kla od svog is­toč­nog sa­ve­zni­štva i po­tvr­di­la pri­pad­nost za­pad­nom sve­tu.