Željko Džek Dimić: Ljudi pokažu ko su kada imaju neku moć

Gost „Politikinog“ podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar“ je Željko Džek Dimić, glumac u SAD. Rođen je u Bosanskoj Dubici, studirao je u Beogradu, a put ga je preko Češke i Švedske, odveo u Ameriku, u Njujork i gde je upisao čuvenu glumačku akademiju - Institut „Li Strazberg“. Imao je oko 100 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu, a naši građani su mogli da ga gledaju i u veoma popularnim američkim serijama. U rolama sada igra Amerikance, što je malom broju njegovih kolega koji nisu rođeni u SAD pošlo za rukom…

On je u podkastu istakao da trenutno u Srbiji snima dve serije, o Mihajlu Pupinu i Josipu Brozu Titu, i da mu je drago kad god dobije priliku da radi svoj posao u Beogradu, koji smatra svojim gradom. Tri puta je pokušavao da upiše FDU ali bezuspešno, pa je upisao agroekonomiju na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, gde je završio tri godine, a onda je krenuo rat i raspad Jugoslavije…

– Sećam se da mi je otac rekao: „Sine, dolaze neki ružni vetrovi, veoma hladni, i za dušu, i za sve ono što posedujemo, i za naše misli. Gledaj da te ne išamaraju, pa da se kaješ što si pristao na njih“. I to mi je mnogo značilo kad sam donosio odluku da odem odavde. I ja sam mu zahvalan. Jer mi je on spasao život. Mnogi veliki ljudi koje sam sreo a koji su uspeli u životu - ostali su ljudi, nisu se promenili. Moj otac je uvek govorio da se ljudi ne menjaju, već da samo pokažu ko su i šta su kad dođu u poziciju da imaju neku moć – istakao je Dimić.

Nakon godinu dana boravka u Švedskoj, gde je kaže imao komforan život, otišao je u Prag. Radio je razne poslove, prodavao je žetone za bilijar i piće… Ali je stalno imao u glavi želju da se „dočepa“ Amerike, jer je znao da je to, ipak, zemlja stranaca i da je Njujork kosmopolitski grad. Nakon oko dve godine uspeo je u tome.

– Nisam mogao da odem sa pasošem SFRJ, ali sam otišao s holandskim, koji su mu neki ljudi napravili. Morao sam da odigram prvu ulogu – da glumim Holanđanina i „prođem“ kontrole na aerodromima u Češkoj i u SAD. Imao sam samo 26 dolara u džepu kad sam sleteo na aerodrom u Americi – otkriva Dimić.

Godine 2008. dobio je prvu glavnu ulogu u filmu „U ime sina“, koji je pobedio na 22 međunarodna filmska festivala i bio je nominovan za „Oskara“ u kategoriji kratkog igranog filma. Popularnost su mu donele serije „Red i zakon“, „Kasl“, „Urgentni centar“…

– Nisam sreo glumca koji ne voli da radi. Ja volim svoj posao, izabrao sam to još kao dete. Nisam znao šta će se desiti, da li sam uspeo u tome. Što je rekla čuvena Džejn Fonda: „Kad se popnemo na vrh brda, onda je sledeća stanica niz brdo“. Ja ne želim da mi se to desi, ja „radim“ svaku ulogu kao da nikad nisam radio pre toga i kao da više nikad posle te uloge nijednu neću odigrati. To je zasluga mojih profesora koji su me naučili ne samo zanatu već i pristupu profesiji, da je ona nesvršena kategorija, da tu nema stajanja dok jednostavno ne odemo sa ove planete i dok nas služi naš jedini instrument koji imamo - um, duša i telo – naglasio je gost našeg podkasta za kofa je svaki dan u kome ne nauči nešto novo otišao uzalud.

POGLEDAJTE JOŠ