Samo Amerika ima dovoljno veliku bombu da uništi „Fordo“

Sjedinjene Američke Države pojačale su vojno prisustvo na Bliskom istoku od prošlog vikenda, ali su detalji o tome ostali neodređeni, dok predsednik Donald Tramp razmatra da li će Amerika intervenisati u ratu Izraela i Irana, pri čemu se najčešće pominje eventualni napad na nuklearno postrojenje Fordo, piše danas „Gardijan".

Smatra se da samo SAD imaju dovoljno veliku bombu, GBU 57/B, koja bi mogla da uništi Fordo - jedno od dva glavna iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma, koje se, kako se procenjuje, nalazi u planinama na dubini od 80-90 metara, a jedini avion koji može da nosi takvu bombu je B-2, ističe britanski list u analizi.

Za sada nema novih informacija o razmeštanju bombardera B-2 koji bi bili korišćeni za napad na iransko duboko ukopano nuklearno postrojenje Fordo bombama za razbijanje bunkera teškim 13,6 tona, koje mogu da prodru u dubinu do 60 metara.

Američki bombarderi B-2 imaju dug domet od oko 6.000 milja bez dodatnog uzimanja goriva, ali oni obično deluju iz ograničenog broja baza kao što su Vajtmen u Misuriju, Ferford u Oksfordširu i najčešće izolovane baze Dijego Garsija u južnom delu Indijskog okeana, koju je sada od SAD u zakup uzeo Mauricijus, navodi list.

Ovaj tip bombardera napao je pet podzemnih postrojenja sa oružjem jemenskih Huta u oktobru prošle godine iz baze Vajtmen, udaljene oko 8.000 milja.

Baza Dijego Garsija je mnogo bliža iranskom pogonu Fordo, udaljenom 3.200 milja, a avionima B-2 bilo bi potrebno da se dopune gorivom po povratku nakon eventualnog bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja.

Iako je Izrael napao Fordo prvog dana operacije, agencija IAEA je u ponedeljak saopštila da tom postrojenju nije naneta šteta.

Ekspert za avijaciju analitičkog centra " Royal United Services Institute", Džastin Bronk, kazao je da bi višestruki udari sigurno bili potrebni da se uništi Fordo.

Iako B-2 može da nosi dve bombe za razbijanje bunkera, ozbiljan američki napad da se eliminiše ovo postrojenje verovatno bi zahtevao korišćenje više od jednog bombardera, navodi "Gardijan".

Satelitski snimci iz maja pokazali su prisustvo šest B-2 u bazi Dijego Garsija, što je polovina od broja ovih aviona koji se smatraju operativnim, a SAD ih imaju ukupno 19.

SAD bi, takođe, mogle da razmotre da napadnu i drugo iransko postrojenje, Natanz, koje je posle izraelskih napada, prema navodima IAEA, takođe relativno neoštećeno, iako je izraelska vojska to osporila.

Važno pitanje za Belu kuću i Pentagon jeste da li posle pet dana vazdušnih udara Izraela postoji bilo kakva pretnja po američke avione koji deluju iznad Irana, ali svakako ima dovoljno vojnih resursa ako SAD budu želele da pokrenu proširene napade na preostale iranske PVO položaje i lokacije za lansiranje raketa, piše list.

Druga borbena grupa koju predvodi nosač aviona Nimic upućena je iz istočne Azije ka Bliskom istoku ranije ove nedelje, gde će se priključiti nosaču "Karl Vinson" koji već deluje relativno blizu Irana, oko Arabijskog mora, a najmanje tri američka razarača takođe se sada nalaze u Mediteranu, napominje se u tekstu.

Američki ministar odbrane Pit Hegset kazao je u ponedeljak da je naredio razmeštanje dodatnih snaga na Bliski istok kako bi pojačao odbrambenu poziciju SAD u regionu, dok je Tramp rekao da želi “istinski kraj” konflikta, a ne primirje.

U međuvremenu, kretanje više od 31 aviona američkog vazduhoplovstva za punjenje gorivom u vazduhu sugeriše da Pentagon razmatra vazdušni napad dalekog dometa, navodi "Gardijan".

Avione-cisterne, uglavnom tipa "KC-135 stratotankers" i "KC-46 pegaz", u nedelju je registrovao sajt AirNav Systems kako se kreću na istok prema Evropi, a takvih izveštaja bilo je i juče.