Koalicija „Za budućnost Crne Gore” uskraćuje podršku tužilaštvu

Od našeg dopisnika

Podgorica – Koalicija „Za budućnost Crne Gore” saopštila je da neće podržati Izveštaj o radu tužilaštva za prethodnu godinu, nakon što je specijalni tužilac Vukas Radonjić izjavio da su zastareli predmeti vezani za takozvane crne trojke, navodne ilegalne paravojne ili parapolicijske strukture. Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević poručio je da ovakav stav predstavlja ozbiljan udarac za vladavinu prava i borbu protiv institucionalnog nasilja u Crnoj Gori.
Prema njegovim rečima, ako tužilaštvo zadrži stav Radonjića o zastarelosti predmeta koji se tiču navodnih zločina „crnih trojki”, onda se tužilaštvo svrstava kao saučesnik u prikrivanju onoga što Knežević naziva državnim terorom.

„Na samo dve sednice anketnog odbora urađeno je više nego što je tužilaštvo postiglo za 20 godina. Ako smatraju da su ti slučajevi zastareli, neko mora da odgovara – ne samo pravno već i moralno,” dodao je on.
Knežević je takođe ocenio da Radonjićev iskaz pokazuje zabrinjavajući nivo nepoznavanja relevantnih pravnih normi.
„Takvi zločini ne zastarevaju. Krivični zakonik poznajem bolje nego iko u Crnoj Gori – ne zahvaljujući seminarima i NVO seansama, već iz zatvora. Ako je kriminalna organizacija i dalje aktivna, zločin ne može da zastari,” poručio je Knežević.

Knežević je naveo da se u periodu, kojim se sada bavi anketni odbor, dogodilo više od 200 nerazjašnjenih ubistava, većinom pre nego što su započeli krvavi sukobi škaljarskog i kavačkog klana, što dodatno pojačava sumnju o sistemskoj prirodi tih zločina.
Izjavu Milana Kneževića verovatno će tužilaštvo i opozicija posmatrati i kao politički pritisak na pravosudne institucije, ali njegove reči najpre treba shvatiti kao pokušaj otvaranja pitanja o neprocesuiranim zločinima iz nedavne prošlosti Crne Gore. Te izjave predstavljaju najnoviji primer rastućeg nepoverenja političkih aktera prema pravosudnim institucijama.
Iako iz tužilaštva za sada nije bilo reakcije na ove navode, ostaje da se vidi da li će parlamentarna većina pokrenuti konkretne korake u pravcu sistemske revizije unutar pravosuđa – posebno u delu koji se tiče neprocesuiranih slučajeva iz ranijih decenija.