Putin: Rusija ne traži kapitulaciju Ukrajine, mi smo jedan narod

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da Rusija od Ukrajine ne traži kapitulaciju, već "priznavanje realnosti".

 "Ne tražimo kapitulaciju od Ukrajine. Insistiramo na priznavanju realnosti koje su se razvile na terenu", rekao je Putin na plenarnoj sednici Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF).

Rusija je, prema njegovim rečima, predlagala postizanje sporazuma sa Ukrajinom u svakoj fazi sukoba.

 "U svakoj fazi smo predlagali, odnosno onima sa kojima smo bili u kontaktu u Ukrajini, da prestanu. I rekli smo: hajde da pregovaramo sada, jer ova logika razvoja čisto vojnih akcija može dovesti do pogoršanja vaše situacije", rekao je Putin.

Naglasio je da u Ukrajini postoje ljudi koji teže nezavisnosti i suverenitetu i da Rusija nikada nije osporila ovo pravo.

"Polazimo od realnosti koje se oblikuju. Naravno, postoje ljudi, poprilično njih u susednoj zemlji, koji se trude da obezbede svoj suverenitet, nezavisnost. Uzgred, nikada nismo dovodili u pitanje pravo ukrajinskog naroda na nezavisnost i suverenitet", rekao je Putin.

 Prema njegovim rečima, Rusija je pokušala da "sredi situaciju" i reši problem sa Ukrajinom mirnim putem.

 "Pokušali smo da postignemo dogovor mirnim putem...ali naši 'partneri', kako ćemo ih sada nazvati pod navodnicima, kasnije se ispostavilo da su započeli ovaj puč samo sa jednim ciljem - da napumpaju Ukrajinu oružjem i nastave ove vojne akcije", dodao je.

  Ruski lider je naglasio da je Ukrajina odbila da pregovara sa Rusijom o zaustavljanju sukoba jer je, kako je ocenio, Zapad bio siguran da može da profitira od trenutne situacije.

 "Oni koji se vode starim neokolonijalnim principima, pre svega u Evropi, mislili su da će lako profitirati na račun Rusije. Sada će je zdrobiti, uništiti i dobiti neke dividende od toga. Zato su, siguran sam, bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson i, takođe ne sumnjam, na podsticaj bivše američke administracije i predsednika Džozefa Bajdena, došli u Ukrajinu i predložili da se ne pregovara sa Rusijom", rekao je Putin.

 Kako je naveo, to je primoralo Moskvu da proglasi nezavisnost  Luganske i Donjecke republike.

"Nismo ih priznavali osam godina, osam godina, jer smo pokušavali da postignemo dogovor, ali smo bili primorani da priznamo njihovu nezavisnost, a zatim da počnemo da im pružamo podršku, uključujući i oružanu podršku, kako bismo okončali rat koji su pokrenuli naši protivnici na Zapadu i oni na koje su se oslanjali i sada se oslanjaju na ekstremne nacionaliste u Ukrajini", rekao je Putin.

On je naglasio da Ruse i Ukrajince smatra jednim narodom.

  "Već sam mnogo puta rekao da ruski i ukrajinski narod smatram jednim narodom, zapravo. U tom smislu, cela Ukrajina je naša", poručio je ruski predsednik komentarišući primedbu moderatora, koji je izjavio da ruska vojska, u okviru ''Specijalne vojne operacije (SVO), napreduje van teritorija koje Moskva smatra svojima".

On je ukrajinsku invaziju na Kursku oblast ocenio kao "politički motivisanu".

 "Napad Kijeva na Kursku oblast imao je političke svrhe da se dobije pomoć od zapadnih sponzora", naveo je Putin i dodao da su ukrajinske oružane snage počinile čitav niz zločina u Kurskoj oblasti, uključujući i zločine protiv civilnog stanovništva.

Kako je naveo, Ukrajina je izgubila 76.000 ljudi u Kurskoj oblasti.

 "Pogledajte šta su uradili. Okupili su nas i izvršili invaziju na našu Kursku oblast. Prvo su tamo izgubili 76 hiljada ljudi", rekao Putin.

Putin nije isključio mogućnost da ruske trupe preuzmu kontrolu nad gradom Sumi.

 "Nemamo takav cilj - da osvojimo Sumi, ali, u principu, ne isključujem to", rekao je on, napominjući da su akcije Oružanih snaga u Sumskoj oblasti diktirane logikom sukoba.

"Upravo su ti nepismeni i potpuno neosnovani koraci kijevskog režima doveli do potrebe za odgovorom Moskve u Sumskoj oblasti", istakao je ruski predsednik.

  Putin je naveo da dubina zone bezbednosti u Sumskoj oblasti iznosi od osam do 12 kilometara, a "dalje je grad Sumi, regionalni centar".

Napomenuo je da ruska vojska svakodnevno napreduje u svim pravcima duž linije fronta.

Ruski predsednik nazvao je ignorisanje poziva Rusije da se ne širi NATO ostatkom drevne neokolonijalne politike.

„I uprkos svim našim pozivima da se to ne radi, svi naši pozivi su ignorisani. A to su, naravno, rudimenti stare, ako ne i drevne neokolonijalne politike, ali donekle modernizovane za savremene realnosti. Ali ipak, to su akcije sa pozicije sile, zanemarujući interese Ruske Federacije“, rekao je Putin tokom plenarne sednice Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.

 Kako je ocenio, situacije u zoni sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini su fundamentalno različite.

Putin je istakao da se Rusija zalaže za uspostavljanje multipolarnog poretka u svetu, gde bi svi pregovarali jedni sa drugima i pronalazili rešenja, prenose RIA Novosti.

"Pre svega, težimo da obezbedimo da razvoj sveta bude uravnotežen, da taj razvoj zadovoljava interese što većeg broja zemalja i da se formira multipolarni svetski poredak, multipolarna svetska struktura u kojoj bi se učesnici u međunarodnoj komunikaciji međusobno dogovarali, razvijali alate koji bi omogućili pronalaženje rešenja čak i u veoma teškim uslovima, ali takva koja bi koristila svima, a ne pojedinačnim grupama, pojedinačnim udruženjima, ili vojnim ili ekonomskim blokovima", rekao je ruski lider.

Prema njegovim rečima, Rusija i Kina ne formiraju novi svetski poredak, "već ga samo formalizuju".

 Sanktpeterburški međunarodni ekonomski forum održava se od 18. do 21. juna.

Glavna tema ovogodišnjeg SPIEF-a je "Zajedničke vrednosti - osnova rasta u multipolarnom svetu", prenosi Tanjug.