Ukinuta dva odeljenja za talente za istoriju i geografiju

U godini kada država u zakon uvodi udžbenike od nacionalnog interesa, s ciljem očuvanja nacionalnog identiteta, kulturne baštine i jezika, u praksi se drastično smanjuje inače nevelika kvota za upis učenika u specijalizovana gimnazijska odeljenja za istoriju i geografiju – takozvane identitetske predmete. Poseban smer za đake natprosečno zainteresovane za istoriju i geografiju postojao je od školske 2020/21. godine u pet gimnazija: somborskoj „Veljko Petrović”, Karlovačkoj u Sremskim Karlovcima, Petoj beogradskoj i Devetoj „Mihailo Petrović Alas” u prestonici i u Prvoj niškoj „Stevan Sremac”.

Upisna kvota od planiranih sto učenika u prvom razredu na republičkom nivou nijednom do sada nije popunjena. Uprkos tome, za školsku 2022/23. godinu, kao da je interesovanje učenika bilo veliko, planom upisa bilo je predviđeno da se ovakvo odeljenje oformi i u Gimnaziji u Kraljevu, i kvota jedino tada povećana na 120 mesta u šest škola, ali je već naredne godine kraljevačko istorijsko-geografsko odeljenje izbrisano iz ponude. Po aktuelnom planu upisa u srednje škole za predstojeću školsku 2025/26. godinu ugašena su dva ovakva odeljenja, kvota je smanjena za 40 odsto, odnosno na svega 60 mesta u tri gimnazije, a talentovane za istoriju i geografiju neće upisivati u Somboru i u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Šta su razlozi smanjenja upisne kvote u prvom razredu gimnazija za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju, odnosno za ukidanje dva specijalizovana odeljenja ovog tipa? Analiza „Politike”, zasnovana na relevantnim podacima Ministarstva prosvete o rezultatima upisa otkako ova odeljenja postoje, pokazuje da je Peta beogradska gimnazija jedina od svih pet škola koje imaju ovaj smer, a u kojoj su sva predviđena mesta baš na svakom upisu do sada bila popunjena na smeru za istoriju i geografiju. Takođe, naša analiza pokazuje i da otkako je ovaj smer uveden, jedino u Somboru nikada nije popunjena upisna kvota, što je, ispostavlja se, ključni razlog ukidanja ovog odeljenja u Gimnaziji „Veljko Petrović”.

– Da, nijedne godine nije popunjena kvota, uvek smo pisali molbe ministarstvu i odobravali su da u odeljenje za geografiju i istoriju upišemo od deset do najviše 16 učenika. Ove godine nema dovoljno zainteresovanih osmaka, tako da nismo ni pokušali da formiramo to odeljenje. Inače, svake godine krajem novembra i početkom decembra anketiramo osnovce, tako vidimo kakvo je interesovanje i u skladu sa time planiramo upis. U ovoj školskoj godini svega sedam-osam učenika iskazalo je zainteresovanost da upiše ovaj smer, nedovoljno da se time bavimo. A zašto je interesovanje malih maturanata oskudno, čini se da su nastavnici koji bi trebalo da su glavni promoteri ovog smera u osnovnim školama najveća antipropaganda, iako je to zvuči apsurdno – razjasnio je za naš list Dušan Mišković, direktor Gimnazije „Veljko Petrović” u Somboru.

Prosečan indeks popularnosti (broj učenika koji su među prve tri želje na listi iskazali određeni smer u odnosu na upisnu kvotu) za odeljenja za istoriju i geografiju na republičkom nivou iznosi 2,13. U Somboru je najmanji 0,5 i jedino u toj školi lane je ostalo slobodnih mesta, i to čak osam od raspoloživih 20. Najveći indeks popularnosti odeljenja za istoriju i geografiju na prošlogodišnjem upisu zabeležila je Deveta beogradska gimnazija (3,45), za njom Peta (3,2), pa niška „Stevan Sremac” (2,2) i Karlovačka (1,30).

Deveta gimnazija ove godine na upisu učenika u odeljenje specijalizovano za istoriju i geografiju neće imati konkurenciju, i zato se očekuje da će konkurencija među kandidatima biti veća nego ranijih godina kada je u glavnom gradu njih 40 moglo da se domogne mesta u ovakvom odeljenju u dve škole, a sada će to uspeti upola manje učenika.

– Jedino mi u Beogradu ove godine upisujemo učenike u odeljenje za istoriju i geografiju. Imali smo oko 60 kandidata koji su polagali prijemni za taj smer i uglavnom su prošli na tom ispitu. I za IT smer smo imali oko 70 kandidata, a mislim da samo devet nije položilo. Broj dece koja su polagala prijemne ispite ove godine ne odstupa značajno u odnosu na prethodne generacije, ali ne znači da će svi koji su prošli prijemni biti i upisani jer u jednom specijalizovanom odeljenju ima mesta za 20 učenika – kaže Tatjana Šuković, direktorka Devete gimnazije „Mihailo Petrović Alas”.

Po minimalnom broju poena potrebnih za upis u odeljenje za istoriju i geografiju lane je najteže bilo zavredeti mesto u Karlovačkoj gimnaziji, gde je bodovni prag bio 281,52. U ovoj školi za naš list kažu da na samom početku, pre pet godina, nije bilo veliko interesovanje za ovaj smer, ali da je konstantno raslo iz godine u godinu. Ove godine je prijemni u Karlovačkoj polagao 31 učenik, a položilo je njih 29, i očekuje se da će sva mesta za istoriju i geografiju biti i popunjena u prvom roku. Uvek je, kažu, u odeljenjima za istoriju i geografiju tek deset odsto devojčica, odnosno bude 18 dečaka i dve devojčice, i obrnuto u filološkim odeljenjima, među kojima je ubedljivo najtraženije za španski jezik, za koji se stalno traži mesto više a mnogi kandidati ostaju ispod crte.

Poslednji upisan prvak u specijalizovani smer za istoriju i geografiju lane u Devetoj gimnaziji imao je 256,61 poen, u Petoj 243,32. Najmanje bodova bilo je potrebno u somborskoj (197,74) i niškoj gimnaziji (195,84). Kad se zna da je za položen prijemni ispit potrebno minimum 120 poena, onda je jasno da su među talente za istoriju i geografiju primljeni i mali maturanti koji su zavredeli manje od 80 bodova na osnovu uspeha u osmoletki i na završnom ispitu. Otuda nije daleko od istine uvreženo mišljenje u prosvetnim krugovima da odeljenja za istoriju i geografiju neretko upisuju i deca koja bi bez položenog prijemnog ispita teško zavredela mesto u najtraženijim gimnazijama.

Kada je krojen plan upisa u Petoj beogradskoj gimnaziji, a to je bilo pre nego što su se i maturanti pridružili studentskim blokadama u ovoj turbulentnoj školskoj godini, prema saznanjima našeg lista, nastavničko veće odlučilo je da se ove godine ne oformi odeljenje za geografiju i istoriju iz više razloga. S jedne strane profesori nisu bili zadovoljni u celini kako deca u tom odeljenju reaguju na zahteve programa nastave i učenja, a sa druge, takođe po proceni profesora, među đacima u ovom smeru ima od briljantnih pojedinaca do onih koji ne bi ušli u gimnaziju da nije bilo prijemnog, velike su razlike u znanju i ponašanju a vrlo često bilo je i disciplinskih problema u tom odeljenju.

Slabiji uspeh zbog izmenjenog prijemnog ispita

Otkako postoji smer za istoriju i geografiju u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac” predviđene kvote uglavnom se popunjavaju u prvom upisnom roku. Ove godine bilo je prijavljeno 40 đaka za polaganje prijemnog i svi su izašli na ispit. Položilo je njih 24. Prve procene su da je ovo nešto slabiji uspeh osmaka na prijemnom i da mu je doprinela promena koncepta provere znanja, to jest to što su ove godine prvi put na jednom testu bila pitanja i iz istorije i iz geografije, pojasnila je za naš list Tatjana Zdravković Stojanović, pomoćnik direktora u ovoj školi.

– U odnosu na ranije generacije broj prijavljenih je isti ali je nešto manje učenika položilo prijemni ispit. Razlog tome najverovatnije je to što su ove godine kandidati polagali jedan test sa objedinjenim pitanjima iz istorije i geografije. Prethodnih godina na prijemnom su učenici birali predmet koji će da polažu na prijemnom, ili istoriju ili geografiju, a sada su morali da se pripremaju iz oba. Veći broj učenika se ranije opredeljivao za polaganje istorije. Da im je istorija lakša potvrđuje i to što je za maturski ispit od 20 učenika našeg specijalizovanog odeljenja za istoriju i geografiju 19 odabralo istoriju, a samo jedan geografiju – ukazuje Tatjana Zdravković Stojanović.

Obrazovanje uglavnom nastavljaju na Pravnom, Ekonomskom, Filološkom...

Ove godine iz gimnazijskih klupa izašla je druga generacija maturanata smera za istoriju i geografiju, a zabluda je da u ovim odeljenjima đaci spremaju samo za studije istorije i geografije, potvrđuju direktori. Prošlogodišnji maturanti specijalizovanog odeljenja za istoriju i geografiju u Nišu uglavnom su upisali Pravni i Ekonomski fakultet, za istoriju se opredelilo dvoje učenika, jedan za studije geografije, a jedan stiče visoko obrazovanje na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja.

– Iz prve generacije maturanata ovog smera prošle godine je najviše učenika upisalo Pravni fakultet, a najuspešnija učenica upisala je dva fakulteta, paralelno studije engleskog jezika i istoriju. Međutim, oba ta fakulteta na kojima studira su ove godine bila u blokadi i ona sada planira da ide ili na privatni fakultet ili u inostranstvo. Od 15 učenika iz ovog odeljenja jedan nije nastavio školovanje. Dvoje je, na primer, otišlo na privatne fakultete, dok je po jedan upisao Fakultet političkih nauka i Geografski. Dakle, samo dvoje maturanata ovog odeljenja je nastavilo studije istorije i geografije. I to je očekivano, jer ovo je smer i za buduće pravnike, politikologe, novinare, sa obaveznim predmetima kao što su, na primer, jezik, mediji i kultura ili geopolitika – sumira Dušan Mišković, direktor Gimnazije „Veljko Petrović” u Somboru. Kaže i da se iz ovog smera se teže ide na fakultete medicinske grupacije jer hemiju i biologiju imaju samo dve od četiri godine školovanja, kao i fiziku, ali i da upravo imaju maturanta koji namerava da upiše Fizički fakultet.

– Deca iz ovog smera su velemajstori za određene oblasti informatike, kao što je dizajniranje mapa, u čemu su bolji od vršnjaka u IT smeru, i čudi me da za sada niko iz odeljenja za istoriju i geografiju nije pokazao interesovanje za geodeziju u nastavku obrazovanja – ukazuje Mišković.