Spoticanje o književnost i nerazumevanje pročitanog na maloj maturi

Najznačajnija provera znanja na kraju osnovnog obrazovanja – mala matura, koja traje tri dana i jedino je nacionalno testiranje obavezno za sve učenike istog razreda u Srbiji, počela je juče testom iz srpskog (maternjeg) jezika. Polaganje se nastavlja danas rešavanjem zadataka iz matematike, a završava sutra kada će osmaci raditi test iz predmeta koji su odabrali od pet ponuđenih (biologija, geografija, istorija, fizika ili hemija).

Generaciju koja upravo polaže završni ispit čini 64.077 učenika osmog razreda redovnih osmoletki, prema podacima Ministarstva prosvete. Malu maturu juče je polagalo i 1.573 odrasla učenika koja su osmoletku završila po ubrzanom programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, a za kraj obaveznog osmogodišnjeg školovanja oni su rešavali jedan test sa objedinjenim zadacima iz sedam predmeta: srpskog, matematike, istorije, geografije, biologije, fizike i hemije.

Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić savetovao je maturante osnovnih škola da na ispitu budu usredsređeni na zadatke koje rešavaju i da veruju u svoje znanje.

– Važno je da imate samopouzdanje i veru u sebe, da pokažete sve što ste do sada naučili tokom osam godina školovanja i uspeh neće izostati – kazao je Pašić juče prilikom posete predstavnika prosvetnog vrha osmacima na završnom ispitu u Osnovnoj školi „Arčibald Rajs” u Beogradu, neposredno pre nego što je počela provera znanja srpskog jezika.

Kada počne da otkucava predviđenih 120 minuta za rešavanje 20 ispitnih zadataka, malim maturantima, po proceduri, nije dozvoljeno da izađu iz ispitne sale, kao ni u poslednjih 15 minuta testiranja. Preporuka je da pre nego što predaju urađen test i u tišini napuste ispitnu prostoriju provere da li su uradili sve što znaju, a naročito da li su rešenja napisali najobičnijom hemijskom olovkom koja piše plavo. Pravilo je da ukoliko su odgovori napisani grafitnom ili hemijskom neke druge boje, neće se priznavati čak iako su tačni.

Nekim osmacima bilo je dovoljno i sat i po vremena da urade test iz srpskog i izađu iz škole zadovoljni očekujući dobre rezultate. Pojedini su u prvi mah bili sigurni da su sve zadatke rešili besprekorno, ali su ubrzo shvatili da su im se ipak potkrale greške u odgovorima na pojedina pitanja. Neki su, priznaju, bili toliko uznemireni da nisu mogli da spavaju noć pred ispit i nisu zadovoljni kako su uradili test iz srpskog.

Dominantan osećaj koji ih je, kažu, preplavio pre i posle polaganja bilo je – nespokojstvo, oličeno u reči čije je značenje trebalo da odrede u jednom od ispitnih zadataka. Među ponuđenim odgovorima u tom zadatku bili su navedeni: strah, zbunjenost, nesigurnost, radoznalost i uznemirenost, a samo poslednji je tačan. Bilo je i učenika koji su omanuli upravo na tom pitanju koje je uglavnom svima bilo lako, sudeći po prvim utiscima osmaka iz prestoničkih osmoletki „Pavle Savić” u Mirijevu i „Bora Stanković” na Voždovcu. Njihova je ocena da pitanja prvog ispitnog dana uglavnom nisu bila teška, osim iz književnosti i razumevanja pročitanog, koja su, kako kažu, namučila i đake koji su baš u tom delu maturskog testa iz srpskog jezika očekivali „lake poene”.

U prvom zadatku su, dočaravaju, imali veoma dugačak tekst, na više od jedne strane, a pred kraj testa i odlomke iz pripovetki „Pilipenda” Sime Matavulja i „Jelena, žena koje nema” Ive Andrića, kao i stihove iz pesme „Odluka” Mike Antića i jednu narodnu epsku pesmu. Trebalo je u datim književnim delima da prepoznaju umetničke odlike i tumačenja, glavne motive, stilske figure...

U jednom od zadataka tražilo se da među navedenim nazivima pesama: „Plava grobnica”, „Svetli grobovi” „Domovina” i „Otadžbina” prepoznaju koju je napisao Đura Jakšić.

Mali maturanti kažu da se posle ispita, dok su proveravali među sobom ko je kako uradio i šta su tačna rešenja, povela rasprava i zbog pravopisa, jer neki od njih nisu bili sigurni kako se pravilno piše naziv planine Crni vrh, ali i gde sve i zašto u rečenici, po pravopisnoj normi, mora da stoji zapeta.

Od ukupno 20 zadataka na testu 17 je bilo zatvorenog tipa, odnosno sa ponuđenim rešenjima, dok se u svega tri zadatka od učenika očekivalo da napišu kratke odgovore. U jednom od takvih, takozvanih otvorenih pitanja, trebalo je da osmaci odrede i zapišu rod, padež i broj podvučene imenice u rečenici, u drugom se tražilo da se navedu glasovne promene u reči zalasci, a u trećem da se odredi i napiše vrsta date zavisne rečenice i to su, veruju đaci, uradili valjano. Preliminarni rezultati biće objavljeni 27. juna, do osam sati ujutru, kada počinje da teče rok za podnošenje i rešavanje eventualnih prigovora, a konačni rezultati male mature biće obelodanjeni 30. juna.

Ključ sa rešenjima ispitnih zadataka na sajtu ZVKOV-a

Polaganje male mature počelo je juče rešavanjem testa iz srpskog jezika − za najveći deo populacije osmaka, odnosno iz maternjeg mađarskog, rusinskog, slovačkog, rumunskog, albanskog, bugarskog, hrvatskog ili bosanskog jezika − za pripadnike nacionalnih manjina. Zadatke i tačna rešenja svih ovih testova učenici su, nakon polaganja ispita, mogli da pogledaju na sajtu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), kuće u kojoj nastaju svi maturski zadaci i testovi. I ove godine, kao i prethodnih, svakog od tri maturska dana zadatke sa testa i ključ sa ispravnim odgovorima na pitanja iz testa koji su tog dana uradili u ispitnoj sali učenici mogu da vide onlajn već oko podneva, odnosno do sat vremena nakon završetka testiranja, koje traje od devet do 11 sati. Da je tako, potvrdila je za „Politiku” Kata Simić Mišić, rukovodilac Centra za ispite ZVKOV-a, kao i da je u ključu sa tačnim odgovorima na pitanja iz testa predočen i način na koji se boduju ispravno rešeni zadaci.

Kako se računaju bodovi

Svaki od tri testa na maturi za osmake čini po 20 zadataka. Osmaci koji test urade bez greške osvajaju maksimalnih 20 poena – s tim da su to takozvani sirovi bodovi. Po posebnoj formuli računaju se poeni koji će uticati na rangiranje đaka prilikom upisa u srednje škole i to tako što se broj „sirovih bodova” ostvarenih na testu iz srpskog (maternjeg) jezika, kao i iz matematike, množi koeficijentom 0,7, a sa trećeg testa iz izabranog predmeta sa koeficijentom 0,6. Prema tome, na primer, učenik koji je tačno uradio 18 zadataka iz srpskog imaće 12,6 poena koji ulaze u skor za rangiranje, a na ovom testu, kao i na matematici, najviše je moguće ostvariti 14 poena. Na trećem testu maksimalno se može osvojiti 12 bodova za ispravno rešenih svih 20 pitanja. Ukupno na sva tri maturska testa zajedno maksimalan rezultat koji se može ostvariti iznosi 40 poena. Na osnovu opšteg uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda osmoletke osmaci mogu da zavrede najviše 60 bodova.