Klizno radno vreme za lakše integrisanje osobe sa retkim bolestima

Istraživanje Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) pokazalo je da 81,1 odsto ispitanika smatra da bi utvrđivanje kliznog radnog vremena bilo nešto što bi im omogućilo profesionalnu integraciju i zapošljavanje. „Veliki broj osoba obolelih od retkih bolesti smatra da bi za njihovu profesionalnu integraciju bilo značajno utvrđivanje prava na skraćeno radno vreme”, kazala je pravnica i jedna od istraživačica NORBS-a Sanja Zlatanović, prenosi Beta.

Kazala je da je jedna od preporuka donošenje posebnog zakona za osobe sa zdravstvenim smetnjama koje će uključiti osobe obolele od retkih bolesti. „Konačan cilj jeste da se daju preporuke za izmenu domaćeg zakonodavstva u delu koji se odnosi na ravnopravni status obolelih od retkih bolesti”, rekla je ona na konferenciji za novinare u „Medija centru”.

Ocenila je da je prilikom donošenja zakona i njihove implementacije neophodno angažovanje države i udruženja poslodavaca i sindikata.

Dodala je da oboleli od retkih bolesti nisu prepoznati kao posebno ranjiva kategorija radnika u Zakonu o radu, već su regulisani u dva člana i ocenila da je ta zaštita „nepotpuna i nedovoljna”. „Zakon ima cilj da zaštiti poslodavce, a ne radnike kao slabiju stranu, da zaštiti poslodavca od sankcionisanja u ostvarivanju njegovih obaveza vezano za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu i ne predstavlja dodatni mehanizam za zaštitu zaposlenog”, kazala je Zlatanovićeva.

Rezultati istraživanja sprovedeni su u okviru projekta „Ostvarivanje jednakosti šansi i postupanja u oblasti rada za lica obolela od retkih bolesti”.

Jedna od istraživačica, Slađana Gligorić, kazala je da je dozvoljena mera afirmacije „pozitivna diskriminacija”, koja predstavlja prednost u zapošljavanju i predviđanje kvota.

„Nama je bila ideja da se sprovede intervju sa predstavnicima poslodavaca, međutim, imali smo problem u realizaciji, nismo uspeli to da sprovedemo”, kazala je Gligorićeva. Kazala je da je 101 osoba učestvovala u istraživanju i anonimnoj anketi koja je sadržala 104 pitanja.

Predstavnica Foruma mladih sa invaliditetom Jovana Krivokuća Milovanović kazala je da za aktivne mere politike zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje dobija 500 miliona dinara, a 700 miliona ide preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a da fond iznosi sedam milijardi godišnje. „Savetujemo osobama sa retkim bolestima da izađu na procenu radne sposobnosti da dobiju status osobe sa invaliditetom”, kazala je Jovana Krivokuća Milovanović.

Navela je da im je rešenje pomoglo prilikom zaposlenja, jer je poslodavac u obavezi da poštuje sve što u tom rešenju piše, ali je dodala da poslodavci „i dalje nisu spremni da rade prilagođavanja”.

Projekat „Ostvarivanje jednakosti šansi i postupanja u oblasti rada za lica obolela od retkih bolesti” realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju „PokretPolet”, koji Fondacija „Trag” sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, a u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE.