Vašington diže carine „neposlušnima”, Peking zbija „azijsku familiju”

Možemo da uradimo šta god hoćemo. Možemo da produžimo rok koji smo postavili za okončanje carinskih pregovora sa SAD. Možemo da ga skratimo. Ja bih voleo da bude kraći. Tim rečima, američki predsednik Donald Tramp je poručio krajem juna koliko drži do „datuma 9. juli” do koga bi države zainteresovane da trguju sa SAD trebalo da ispregovaraju novi i pravedniji carinski aranžman sa Amerikom. Koliko juče, šef Bele kuće odlučio je da „preseče” i kompleksna, višemesečna carinska nadgornjavanja sa potencijalnim partnerima, zameni epistolarnom diplomatijom ukaza.

„Naklonjen sam da pošaljem pisma i kažem kolike carine će države moraju da plaćaju. Tu je više od 170 zemalja. Možete postići dobre dogovore, ali oni su mnogo komplikovaniji. Ja sam za jednostavne sporazume koje lakše održavate i kontrolišete. Tako ćemo odmah poslati 10-12 („carinskih”) pisama, a preostala u sledećih nekoliko dana. Do 9. jula svi će biti pokriveni, i to novim carinama u gornjem rasponu od 60-70 odsto, a u donjem između 10-20 odsto, sa početkom naplate 1. avgusta”, poručio je šef Bele kuće.

Tako su ove carine veće od najavljenih jer je planirano da se kreću u rasponu između 10-50 odsto, zavisno od visine trgovinskog suficita sa partnerom, ili specifičnih industrijskih sektora, navode agencije.

U međuvremenu, Trampovi najbliži saradnici ukazuju koje bi zemlje ovih dana mogle da očekuju sudbonosno „carinsko pismo” najjače ekonomije sveta. Naime, u prvim danima američkog „carinskog salva”, Skot Besent, ministar finansija SAD je komentarišući procenu španskog premijera Pedra Sančeza da bi „Evropa trebalo da se zbliži sa Kinom”, doslovno izjavio: „To bi značilo da sebi prerežete grkljan”. Ovih dana, Besent je najavio različiti tretman onih 170 država kojima je SAD početkom aprila najpre razrezala nove carine, a zatim usled neviđene berzanske drame uvela 90 dana „pregovaračke pauze”. „Zemlje koje pregovaraju sa SAD u ’dobroj nameri’ mogle bi da prođu sa (samo) „plus 10 odsto” većim carinama (prag koji inače važi za sve, u Trampovoj globalnoj carinskoj reformi)”, kazao je Besent.

On je upozorio da bi za „ zemlje koje SAD smatraju ’neposlušnima’, carine mogle da se podignu na više nivoe koje je predsednik Tramp ranije spominjao”, preneo je AFP. Da i među „neposlušnima” nisu svi u istoj poziciji, ukazuje najava američkog ministra trgovine Hauarda Lutnika koji je poručio da će „države biti razvrstane u odgovarajuće kategorije”. Koji je kriterijum, javnost još ne zna.

Kako stvari sada stoje, etiketu „neposlušnih” u ovom trenutku izbegle su samo dve zemlje: Velika Britanija i Vijetnam. Priroda carinskih dogovora koje su London (u maju) i Hanoj (2. jula) postigli sa SAD ukazuje da se zakulisni front američko-kineskog carinskog nadgornjavanja samo širi. Naime, u slučaju novog američko-britanskog carinskog aranžmana posebne klauzule bave se međusobnim lancima snabdevanja, kontrolama izvoza, kao i vlasničkom strukturom u sektorima industrije čelika, aluminijuma i farmaceutskih proizvoda. Šture informacije o carinskom dogovoru Vašingtona i Hanoja ukazuju na klauzulu prema kojoj SAD uvode 40 odsto carine na sve strane robe koja su „pretovarene” u Vijetnamu zarad plasmana u Americi.

Zvanični Peking momentalno je oštro reagovao. „Kina nikada neće prihvatiti sporazume koji se prave na štetu kineskih interesa. Ako bude neophodno, uzvratićemo odgovarajućim kontramerama”, najavilo je ministarstvo trgovine u Pekingu.

Američki trgovinski partneri u Aziji: od Singapura, Tajlanda i Malezije, do Severne Koreje, Indonezije i Kambodže sa tesnim privrednim vezama sa Kinom, ovih dana javno se žale da ih nadmetanje dve megasile prisiljava na neželjene „ili-ili” izbore, navodi „Džepen tajms”.

Na Zapadu, Trampovoj Americi carinskim „uzvraćanjem” ovih dana preti i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

„Apsolutno je nemoguće postići trgovinski sporazum EU i SAD u ovako kratkom vremenu. Mi smo svakako zainteresovani za sporazum. Ali smo i istovremeno spremni i da ga ne bude, zato su sve karte u igri”, upozorila je Fon der Lajenova.

Kakvo bi „carinsko pismo” moglo da eventualno snađe Brisel i EU – ako transatlantski saveznici ne nađu zajednički carinski jezik do 9. jula, ostaje da se vidi.

Šta god da se desi do 9. jula, odnosno sledeće srede, ključna globalna carinska arena ipak se otvara početkom avgusta. Rok „ 9. juli” ne važi za Kinu. Dve najveće ekonomije sveta su povodom postavljanja novih međusobnih carinskih pravila (usled enormnog trgovinskog deficita SAD prema Kini), u drugoj rundi mučnog trgovinskog dijaloga ovog proleća, dogovorile „pregovaračku pauzu” koja ističe početkom avgusta.

U prevodu, odlučan da ukine višedecenijsko trgovinsko „guljenje” Amerike od strane saveznika (EU je među prvima prozvana), 47. predsednik SAD je tarifne pregovore postavio na dva koloseka. Na jednom je jedini globalni rival – Kina. Na drugom su svi ostali. Svestan zaoštrenog razvoja situacije, kineski predsednik Si Đinping pozvao je nedavno na sveobuhvatno jačanje jedinstva „Azijske familije”. Peking je početkom jula ukinuo sve carine na robe iz 53 države Afrike. Globalni carinski rat mogao bi potrajati.