Srbija može da postane pravni vazal

Srbija se nalazi na tački političke i institucionalne prekretnice. Dok javnost budno prati rezultate unutrašnjih reformi i procesa evropskih integracija, daleko od očiju većine građana odvija se proces koji bi mogao odrediti budućnost države na mnogo dubljem nivou — kontrolu nad pravosuđem. I to ne domaću, već spoljnu.

U fokusu ove analize je model koji se sve češće pominje kao „rumunski scenario“, utemeljen na ulozi koju je u Rumuniji odigrala Laura Kodruca Koveši, a koji sada preti da bude primenjen u Srbiji — kroz institucionalne aktivnosti Zagorke Dolovac i Mladena Nenadića. Suštinsko pitanje glasi - da li će srpsko pravosuđe ostati u rukama ustavnog poretka i građana Srbije, ili će postati instrument geopolitičkih interesa Brisela?

Laura Koveši, danas prva evropska javna tužiteljka, stekla je međunarodnu reputaciju kao beskompromisni borac protiv korupcije u Rumuniji, na čelu Nacionalnog antikorupcijskog direktorata (DNA). Međutim, iza glamurozne fasade međunarodnih priznanja krije se kompleksna i politički obojena stvarnost.

Tužilaštvo pod njenim vođstvom funkcionisalo je, sve češće, kao politički instrument. Metastaziralo je u mehanizam selektivnog gonjenja – uglavnom političara i javnih ličnosti koji su bili protivnici nekritičke evrointegracije ili nisu uživali blagonaklonost Brisela. Mnogi slučajevi su kasnije propadali pred sudovima, ali medijski linč i politička šteta već su bili naneseni.

Mehanizam „nadzora i provere“, koji je Evropska unija formalno uvela kako bi nadgledala primenu „reformi“ u pravosuđu Rumunije i Bugarske, postao je efektivna poluga spoljnog upravljanja. Pod izgovorom evropskih standarda, nacionalni suverenitet je drastično oslabljen, a pravosudni sistem sve više podsećao na filijalu evropske administracije.

Danas se sličan model oblikuje u Srbiji. Zagorka Dolovac, koja već petnaest godina opstaje na čelu Republičkog javnog tužilaštva, i Mladen Nenadić, koji vodi beogradsko Više tužilaštvo za organizovani kriminal, sve češće deluju u okviru matrice koja neodoljivo podseća na rumunsku.

Nenadićeve istrage odlikuje snažna medijska eksploatacija, ali upadljivo odsustvo konkretnih sudskih rezultata. Afere se otvaraju uz velike najave, ali se retko okončavaju pravosnažnim presudama. Istovremeno, predmeti su birani tako da odgovaraju spoljnopolitičkim narativima, kao što je borba protiv „nacionalističkih struktura“ ili „antievropskih elemenata“.

Nenadić ne deluje kao tužilac koji štiti pravdu, već kao koordinator medijsko-političkih akcija. Njegov rad sve češće postaje deo scenografije čiji je cilj diskreditacija pojedinih domaćih aktera, a ne zaštita zakona. Baš kao što je to svojevremeno bio slučaj sa Koveši u Rumuniji.

Najnoviji signal za zabrinutost stiže u formi inicijative o uspostavljanju „specijalnog mehanizma nadzora nad srpskim pravosuđem“, u čijoj izradi aktivno učestvuje upravo Dolovac. Dok se javnost bavi dnevnopolitičkim temama, pravosuđe se na mala vrata priprema za režim spoljne kontrole.

Takav mehanizam bi, po svojoj suštini, značio pretvaranje srpskog pravosudnog sistema u pravni polu-protektorat. Sudska vlast više ne bi pripadala građanima Srbije i njenim institucijama, već bi bila podređena tehnokratskim strukturama u Briselu. Formalno — u ime evropskih integracija. Suštinski — kao sredstvo kontrole unutrašnjih političkih procesa.

Kontrola nad pravosuđem nije pitanje samo vladavine prava. Ona povlači niz domino-efekata — od izbora, preko medijske scene, do osnovnih demokratskih prava. U Rumuniji, tokom predsedničkih izbora 2024, kandidat koji je pobedio u prvom krugu — Kalin Georgesku — podvrgnut je tužilačkom progonu, a sudskom odlukom mu je zabranjeno da učestvuje u drugom krugu. Na taj način je direktno uticano na ishod izbora, pod formalno legalnim, ali suštinski političkim okriljem.

Sličan scenario ne bi bio nemoguć i u Srbiji, ukoliko mehanizam spoljne kontrole bude ustanovljen. Ko garantuje da sutra neće biti diskvalifikovan predsednički kandidat koji se ne uklapa u geopolitičke projekcije Brisela?

Reforma pravosuđa nije tehničko pitanje. Ona je suštinski povezana sa suverenitetom države, sa sposobnošću građana da putem svojih institucija odlučuju o sopstvenoj sudbini. Srbija ne sme dozvoliti da sudnice postanu kancelarije za izvršenje spoljnih naloga.

Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić ne smeju više da deluju bez javnog nadzora i odgovornosti. Ako je Srbija na evropskom putu, on mora biti zasnovan na partnerstvu, ne na potčinjavanju. U suprotnom, ostaće nam država sa etiketom članice EU — ali bez pravde, bez institucionalne slobode i bez realnog demokratskog kapaciteta.

Očekuje nas borba za suštinu demokratije.