Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Bastasima o Titu i popu Todoru

У Бастасе, прво повратничко село у Босни, из избеглиштва се вратило две трећине његових предратних становника (Фото С. Сабљић)

Drvar – Drenjine ove godine nisu rodile u Bastasima. Ubio ih mraz. A znalo ih je ranijih godina biti toliko da su, neke porodice, od rakije drenje ili drenovače, mogle dobro živeti. Vaskrsije Puzić kaže da se po rakiji od drenjaka prepoznaje i ovo selo ali i ceo drvarski kraj.

– Kada bi se za slava, zborova kod crkve i brojnih drugih svetkovina, popilo malo više drenje, ujutro glava nije bolela. Rakija, ali na kašičicu, te džemovi, slatka i ostali proizvodi od drenjaka koje su naše domaćice pripremaju za tržište, koriste se i kao lek. Da nam je još podrške onih što su na vlasti bilo bi samo tako. Bilo bi dobro i njima, a nam još bolje, kaže Vaskrsije koji se drenjom bavi već desetlećima i koji je za proizvodnju rakije dobijao pohvale i priznanja.

Uz drenju se u Bastasima, selu pet kilometara daleko od Drvara, povede priča o Titu, ali i o popu Todoru Srdiću. Početkom 1944. pa sve do nemačkog desanta na Drvar, u Bastasima je često boravio Josip Broz. U selo je došao i trideset godina kasnije. Prespavao je u motelu koji je, samo za njega „preko noći” nikao na obali ponornice Bastašice. Bastašani pominju i Todora Srdića, „sveštenika, narodnog poslanika i neustrašivog borca za slobodu i pravdu” kako to piše na spomeniku podignutom ovom narodnom tribunu i velikom prijatelju Petra Kočića, u porti crkve Svetog proroka Ilije.

Kada bi neko, čak i za živog Tita, pitao Bastašane koga bi radije da vide u selu da li popa Todora ili druga Tita, mnogi bi se odlučili za svog zemljaka koji je u Bastasima obeležio kraj 19. i početak 20.veka.

– Vlasnici drvarske celuloze nudili su popu Todoru tovar zlata samo da ubedi narod da otpadne vode koje bi oni puštali u Unac neće zagaditi reku. Todor to nije hteo ni da čuje. Posle toga su kapitalisti bili primorani da prokopaju desetak kilometara dug odvodni betonski kanal, kojim je lauga iz celuloze zaobilazila na desetine sela i zaseoka bastaškog kraja, priča danas sveštenikov potomak Todor Srdić, ponosan na svog velikog pretka.

Marko Šobot i njegova Dušanka prvi su srpski povratnici u Bastase, ali i prvi povratnici u Bosni koji su se iz izbeglištva vratili u zavičaj. Kažu da su Marko i Dušanka Šobot prvi u Bosni koji su počeli praktično primenjivati odredbe dejtonskog mirovnog dokumenta.

– Kada se nije smelo čak ni pomisliti na povratak Dušanka je dolazila prva, i to još u maju devedeset i sedme. Čistila je ruševine. Kasnije sam došao i ja... Strahovali smo od još ponekih koji su pretili. Međutim, nismo se dali. Uspeli smo. Za nama je kasnije, put rodnog kraja, krenulo na hiljade nas nesrećnika koji smo pod pretnjom oružja i smrti morali bežati sa dedovine, uzdiše Marko Šobot.

Pop Todor Srdić, Josip Broz, Dušanka Šobot, ali i Jandrija Tomić, veliki junak bastaškog kraja i narodni heroj bivše nam domovine, general Milan Aćić, kontroverzni komandant sarajevske vojne oblasti... svejedno je o kome se danas pričalo. Jer, svako od njih, na svoj način je obeležio vreme u kome je živeo.

Odavno se u Bastasima prepričava i zgoda koju su, na samo njima svojstven način, „skrojili” sami Bastašani. Naime, ponad sela se uzdiže nadaleko poznata Bastaška greda. Strma je k’o da ju je neko nožem odsekao od brda. Dole, u njenom ponoru, počinje priča bastaških šereta. Kažu bila je magla za koju su njihove komšije „gornjaci”, misli da je pamuk. Da bi to proverili bacili su štene odozgo sa Grede dole u „pamuk”. Pošto se jadno pseto nije vratilo, a niti se čuo njegov lavež, ti „gornjaci” su mislili da mu je dobro te da zbog toga neće da se javi. Odmah su i oni počeli skakati u „pamuk”. Posle njihovog skoka bez povratka njihove komšije prozvali su ”pamučarima”. I danas ih u šali tako zovu.

I još nešto. U Bastase, prvo povratničko selo u Bosni, iz izbeglištva se vratilo dve trećine njegovih predratnih stanovnika. U selu je obnovljeno nekoliko stotina kuća, te mesna crkva. Uređen je i grob Todora Srdića, a podignut je i spomenik poginulim Titovim partizanima. Obnovljena je i škola, ali u njoj već odavno nema đaka. Bastašanima to posebno teško pada.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.