Kriza uvukla Beogradsku berzu u svet

Ako je verovati cinicima, konačno je i naše tržište kapitala ušlo u svet modernih finansija, jer pati od krize kao i najveće svetske berze.

Od prvobitne optimističke i izolacionističke konstatacije da je nedovoljna razvijenost srpskog tržišta kapitala njegova najveća odbrana od krize koja je potresla razvijeni svet,stiglo se do jedinstvenog mišljenja da niko neće biti pošteđen njenih posledica, pa ni Srbija, ukazuje direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

– Američka hipotekarna kriza, prodaja lepo „upakovanih” loših kredita, slom Liman bradersa, gubici finansijskih giganata, otpuštanja dojučerašnjih japija deluju i na naše tržište. I to bez obzira što kod nas ne postoji strukturisano finansiranje, odnosno trgovanje izvedenim instrumentima sumnjivo dodeljenog AAA rejtinga, skrivene „bombe” u bilansima investicionih banaka koje kod nas ne postoje – ukazuje direktor Berze u razgovoru za „Politiku”.

Pri tom, najveći udar za domaću berzu predstavlja povlačenje stranih investitora ili njihovo upadljivo pasiviziranje. To se na plitkom i nedovoljno razvijenom tržištu odražava dramatično na sve berzanske pokazatelje – obim prometa, broj transakcija, indekse, tržišnu kapitalizaciju i očekivanja.

– Visoka izloženost Berze stranim investitorima, koliko god bila poželjna, doprinosi i većoj ranjivosti lokalnog tržištana globalnakretanja, čak i kad je tržište malo i nedovoljno razvijeno, kao što je srpsko. Komešanje na vodećem svetskom finansijskom tržištu počelo je još 2007. godine. Mada se tada još ne naziva krizom, strance je nagnalo na preispitivanje portfelja, odnosno imovine u vrednosnim papirima, kao i na povlačenje sa rizičnih područja – podseća Dostanićeva.

Malo tržište Srbije, koje je u prvoj polovini 2007. bilo pod snažnim uticajem tržišnog adrenalina, zahvaljujući pojavi novih hartija, ali i prvih domaćih institucionalnih investitora i masovnog uključivanja građana, koji su u trci za akcije sa stranim ulagačima podigli tražnju i pregrejali cenovnike, počinje da gubi ono što nije ni dobilo (nove igrače i dodatne investicije), a što mu je za dalji razvoj neophodno. Uz to, zbog povećane tražnje i mnogo učesnika u plićaku berze, kojoj nedostaju akcije najvećih srpskih kompanija, kao i dužničke hartije države i javnih preduzeća, došlo je do pregrevanja, što je za posledicu imalo uobičajenu korekciju.

Hlađenje Beogradske berze počelo je polovinom 2007. godine, što donekle zamagljuje kad je međunarodna kriza počela da se oseća na srpskoj berzi. Međutim, u 2008. godini, pod uticajem zbivanja na velikim svetskim finansijskim tržištima, evidentno je došlo do vidnijeg povlačenja stranaca radi prepakivanja njihovih portfelja. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je za strane investitore naše tržište rizično, jer zemlja nema dobar investicioni rejting, ponuda hartija i po količini i po asortimanu je oskudna, a prinosi su trenutno privlačniji na robnom tržištu.U takvim uslovima, domaći investicioni potencijal ne može da održi potreban nivo likvidnosti tržišta, jer naši nedovoljno upućeni i neiskusni ulagači berzu još smatraju kockarnicom. Zbog toga se radije opredeljuju za pasivnu štednju, koja nadmašuje četiri milijarde evra, očigledno tipujući na sigurnost.

– Očigledno je da kriza koja je smanjila vrednost Berze, mereno tržišnom kapitalizacijom, za oko šest milijardi evra u poslednjih godinu dana, nema jedan, već čak tri uzroka – spoljni uticaj, unutrašnje slabosti tržišta kapitala Srbije (nedovoljna likvidnost, kvalitet i asortiman ponude, nizak nivo korporativnog upravljanja, nezainteresovanost kompanija za investicionu javnost, neharmonizovana zakonska regulativa, koja nije usmerena na stimulisanje razvoja tržišta kapitala), kao i česte političke tenzije, koje stepen političkog rizika drže konstantno na visokom nivou – ukazuje direktor Berze.

Nedovoljno iskusni i slabo upućeni domaći ulagači su u panici i ne mogu da ih smire i vrate na Berzu ni dobre vesti, ni uspešni poslovni rezultati kompanija.Međutim, po uverenju Gordane Dostanić,odnos države prema nedaćama s kojima se berza bori jegori od krize na našem tržištu.

– Kako su transakcije na Berzi najmanje zastupljene u ukupnim transakcijama na srpskom finansijskom tržištu, što uključuje i celokupno novčano i devizno tržište, očigledno je da prevladava stav da mere za ublažavanje posledica krize na tržištu kapitala nisu vredne naročite pažnje. Međutim, od stvaranja uslova za aktiviranje domaćih investitora, koji istovremeno idu naruku i stranim ulagačima, zavisi uspešnost postavljenih ciljeva vlade u pogledu privrednog razvoja. Jer, na Berzi se obezbeđuje najjeftiniji, odnosno besplatan kapital kupovinom obveznica ili novoemitovanih akcija, a od stvaranja uslova za uspešan rad investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova zavisi razvoj fondovske industrije i reforma penzijskog osiguranja – ukazuje direktor Beogradske berze.

Vesna Arsenić

-----------------------------------------------------

Sa berzi isparilo 14.000 milijardi dolara

Najviše deonice pale na berzama u Islandu, Ukrajini, Bugarskoj i Srbiji. Ukupno s berzi u svetu „isparilo“ 14 biliona dolara – celi američki BDP! Gasprom pao sa trećeg na 47. mesto najvećih firmi. 

Specijalno za „Politiku“
Prag – Imovina investitora na berzama deonica na celom svetu istopila se lane za oko dve petine vrednosti. Mnoge berze izgubile su najviše u svojoj istoriji. Beogradska berza je izgubila na akcijama 75,32 odsto, po čemu je četvrti najveći gubitnik među berzama sveta. 

Globalni svetski indeks deonica MSCI pao je 2008. za 43,8 odsto, što, prema računici agencije Blumberg, čini ukupnu sumu od 14 biliona dolara. Drugim rečima, sa svetskih berzi je lane „ispario“ celi godišnji bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Američkih Država!

Prošla godina je, po ocenama ogromne većine svetskih analitičara, bila „šokantna“. Bilo je sasvim malo, i to onih marginalnih, berzi koje su ostale pošteđene ovog „masakra“. Među nekoliko takvih spada berza u Gani sa rastom od skoro 47 procenata. Za 11,6 procenata porasle su deonice na burzi u venecuelanskom Karakasu.

Ali, zato su investitori na Islandu, koji se našao na ivici državnog bankrota, izgubili skoro ceo svoj imetak. Teško su „krvarile“ i berze u Ukrajini, na Balkanu i drugim zemljama (vidi tabelu)

Od 20 najvećih berzi deonica na svetu najlošije je prošla ruska, tamošnji indeks RTS je pao za više od dve trećine. Glavni uzrok je strmoglavi pad cene nafte i drugih goriva koje ova zemlja izvozi. Mnogi investitori su, međutim, napustili ovu berzu već u avgustu zbog oružanog rusko-gruzijskog sukoba. Gasni gigant Gasprom, koji je pretprošle godine bio izvesno vreme po tržišnoj vrednosti treća najveća firma na svetu (lane je veliki deo godine bio među prvih 10) sada je daleko na začelju – na 47 mestu liste najvećih.

Skoro trećinu vrednosti izgubio je londonski indeks FTSE kome je to najdublji pad od 1983. godine. Francuski CAC je pao za 43 posto, najviše u dvadesetogodišnjoj istoriji. Samo nešto malo bolje je prošao frankfurtski DAX (pad od 40,4 odsto)

Bolje vesti nisu stigle ni sa prekomorskih berzi. Na primer, širi berzanski barometar SAD Standard & Poor´s izgubio je 38,5, a tokijski Nikkei je zabeležio najveći pad u istoriji – 42 odsto.

A kakvi su izgledi u najskorijoj budućnosti? Traumatično stanje na berzama će se nastaviti i u prvom kvartalu 2009, slažu se gotovo u horu analitičari. Većina njih misli da bi se, u boljem slučaju, prvi znaci oporavka na berzama mogli pojaviti tek u drugoj polovini ove godine. 

M. Lazarević

-------------------------------------------------------

Najveći gubitnici među berzama akcija 2008