Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dijalog za socijalni pakt

U raspravu o temi „Kako sprečiti otkaze” pošlo se od već poznatih činjenica da je reč o finansijskoj i ekonomskoj krizi koja je duboka, a vreme njenog trajanja neizvesno, da će se s njenim posledicama suočavati preduzeća, radnici i porodice, kao i da država treba da preduzme relevantne mere hitno, ali ne i brzopleto. Svojim merama država treba da spasava ugrožena preduzeća, a time će u velikoj meri sačuvati i radna mesta.

Prema najnovijim procenama OECD-a od početka 2009. do kraja 2010. godine u zemljama članicama ove organizacije (30) broj radnih mesta će se smanjiti za osam do deset miliona, a u svetu u celini od 20 miliona do 25 miliona. Retko ko i pominje priliv kontingenta mladih na tržište rada, kao i to da je smanjenje broja novootvorenih radnih mesta za njih katastrofalno.

Srbija, kao recimo i Bugarska i Rumunija, ima hronično visok deficit tekućeg bilansa plaćanja i više će nego neke druge zemlje biti pogođena teškoćama u izvozu, ali i očekivanim smanjenjem priliva deviznih doznaka radnika migranata i iseljenika. Uz to, mnogim migrantima preti gubitak zaposlenja i povratak u zemlju, što će dodatno povećati pritisak na tržište rada.

Vlada treba da nastavi već pokrenute ekonomske aktivnosti u ovoj sferi, ali na realnim osnovama, čime jedino i može da sačuva zaposlenost. O dosadašnjim merama radnici su malo informisani, tako da postoje veliki nesporazumi između socijalnih partnera. Slaba informisanost sugeriše zaključak da teret krize neće biti ravnomerno raspoređen, da su državna preduzeća u privilegovanom položaju, da imaju u proseku veće plate i slično. Stoga je neophodan socijalni dijalog koji će voditi socijalnom paktu.

Pored mera štednje na svakom mestu u državi, potrebni su interventni paketi koji uključuju kombinaciju monetarne i fiskalne politike na svim nivoima, koji će stimulisati investicije. Bez investicija nema otvaranja novih radnih mesta. Smanjenje poreza i doprinosa na zarade,takođe, stimulisalo bi poslodavce da investiraju u radno intenzivne sektore i da legalizuju neprijavljene radnike. U suprotnom, sivi sektor će se pod krizom povećati.

Imajući u vidu kratkoročne i srednjoročne mere koje druge zemlje preduzimaju radi ublažavanja posledica finansijske krize i radi sprečavanja masovnog otpuštanja radnika, pomenuću ovde niz aktivnosti koje bi trebalo i mi da preduzmemo bez pretenzije da budu sve obuhvaćene i elaborirane. Odgovor na krizu nameće potrebu koordinacije vladinih aktivnosti i socijalni dijalog na svim nivoima.

1. Potrebno je proceniti verovatne efekte krize na zaposlenost i socijalnu situaciju, kao i uticaj predloženih interventnih mera. Makroekonomsku politiku treba usmeriti na povećanje zaposlenosti i socijalnu zaštitu uključujući i zaštitu bankarskog sistema.

2. Primena aktivne i pasivne politike tržišta rada, uključujući i mere zaštite u slučaju nezaposlenosti, naknade nezaposlenima i produženje vremena isplate naknada. Kad je reč o merama aktivne politike tržišta rada ne radi se samo o otvaranju novih radnih mesta već i o jačanju domaće tražnje i podršci ekonomiji u celini.

3. Obezbeđenje sredstava za podršku preduzećima, uključujući mala i srednja preduzeća, preko kreditnih linija, smanjenjem dažbina, prekvalifikacijom i subvencionisanim zapošljavanjem, javnim investicijama u infrastrukturu, kreditima za nezaposlene.

4. Uvođenje ciljnih programa za podršku najugroženijim grupama – onima koji rade u sivoj ekonomiji i poljoprivredi, ženama, mladim itd. Tu se ubraja osiguranje i poboljšanje pristupa beneficijama socijalnog osiguranja i pomoći. Druge mere obuhvataju programe radno-intenzivnih javnih radova, programe zapošljavanja i podrške ruralnoj zaposlenosti, kao i intervencije na nivou lokalne zajednice.

5. Puno poštovanje konvencija Međunarodne organizacije rada, uključujući unapređenje prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje.

6. Obezbeđenje obuke za socijalne partnere radi podizanja kapaciteta za primenu socijalnog dijaloga koji se u toku krize nameće kao posebna potreba.

7. Jačanje sektorskog socijalnog dijaloga na nacionalnom, regionalnim i lokalnim nivoima. Praćenje uticaja krize na pojedine delatnosti i preduzimanje odgovarajućih mera.

8. Pregovaranje sa zemljama destinacije migranata o njihovoj zaštiti i sprečavanju prinudnih povrataka, uključujući savetodavne usluge u okviru politike tržišta rada i politike povrataka, kao i formiranje baze podataka o pomenutim trendovima.

9. Mere koje se odnose na finansiranje fondova socijalne sigurnosti i primena sistema solidarnosti.

Profesor univerziteta

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.