Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

PUŠENjE JE DOZVOLjENO

Šta je zajedničko Emiru Kusturici i Svetlani Lukić, rodonačelnici „Peščanika”? Znam da će najmanje dvoje pomenutih da se sablazne makar zbog okolnosti da su se našli u istoj rečenici, a da ne govorim o reči „zajedničko” u pitanju s početka ovog teksta.

Zajedničko im je, reći ću, kad sam već rizikovao da se mešam u medijsko-političke skandale, agresivna, ponekad i slepa, strasna odbrana sopstvene mantre, uz uglavnom slično kritikovanje protivničkih.

Ali to im nije jedina zajednička osobina, a, istine radi, s njima je dele uglavnom svi akteri javne scene.

Druga je, važnija, da oboje veruju da im o glavi radi neka mnogo moćna sila.

U slučaju Lukićeve reč je, tobož, o državi koja ometa emitovanje njene radio-emisije, što se – uz tek malo čitanje između redova objavljenih u prijateljskim, blagonaklonim medijima a ponegde, bogami, i direktno – pretvorilo u optužbe protiv Borisa Tadića, koji je, maltene, viđen kako s kofom punom vode prilazi koaksijalnom kablu s kog „curi” emisija „Peščanika”.

I ona sama kaže da program „ometaju ljudi povezani s državom”, a drugi su naveli da je to bilo baš kad je ona čitala komentar protiv Tadića i njegove politike, pa se, valjda, crvena lampica u predsedničkom kabinetu odmah upalila, a domaćin kabineta istrčao s vodom da potraži kabl.

Sticajem okolnosti stalno prisustvujem sastancima medijskih zvaničnika i znam da je problem „krčanja” u radio-prijemnicima univerzalni problem Srbije. Samo što Radio-Mika misli da mu to radi Radio-Žika, a svi skupa, i Mika i Žika, kukaju protiv Ratela koji nikako da zavede red u frekventnim opsezima, a da su se dosetili da im to radi Boris Tadić možda bi i oni dospeli u prestoničke novine.

No, ima tu još nešto: upad u sajt i udarac u automobil, istovremeno uz krčanje, pa da se to kojim slučajem dogodilo Emiru Kusturici za to bi bile krive – obaveštajne službe.

I „Politika” je juče objavila intervju s Emirom Kusturicom, pridružujući se lancu medija koji su režiseru dali priliku da odgovori na najavu zabrana i s tim povezanih skandala povodom stiha o Dabić Raši i optužbama da sa svojim nepušačkim orkestrom veliča čoveka (Radovana Karadžića) optuženog pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine.

U beogradskom „Presu” pojavio se ovih dana intervju s Kusturicom koji je bio naslovljen dramatično: „Hrvatski špijuni šire laži o meni” u kome je režiser tvrdio da iza „napada na njega stoje obaveštajni centri”. Hoće ti disidenti iz globalnog svetskog poretka da uobraze da obaveštajno bratstvo celog sveta nema preča posla nego baš njima da radi o glavi i da su predmet posebne paske, obrade i rada na terenu.

Meni je, uzgred, kao „starom obaveštajcu”, kako me je za neke sarajevske novine etiketirao Vladimir Popović, zvani Beba, ljut na „Vreme” zbog filma o medijskoj pozadini ubistva Zorana Đinđić, mislim da je u pitanju bio KOS, bio zapao za oko jedan detalj u vezi s Kusturicom. Pravio je, pre dve, tri godine, neku antiglobalističku žurku na brodu, prisutni Maradona i Koštunica, upekla zvezda, gosti neformalni, dakle razdrljeni do pasa, a oko njih cupkaju konobari iz republičkog protokola s navučenim belim rukavicama.

Kao oni od 1945. koji su oterali vlasnike kuća, a zadržali batlere. No, to je zbilja sasvim usputna opaska o antiglobalističkim manirima.

Ovde je reč o tome da je na sasvim umesno pitanje, konstataciju „Politikine” novinarke, u tekstu „Ko peva zlo ne misli”, da i u Beogradu postoje kontroverze u vezi sa Kusturičinim orkestrom i pevanjem (zviždanje, gađanje flašama...) ovaj odgovorio dosledno i doslovno:

„Zato što je Beograd postao poprište delovanja obaveštajnih službi koje onemogućuju normalan rad svih čija su baza koreni”!

Tužno je kad fiksacije počnu nekontrolisano da rastu. U oba slučaja. Reč je o talentovanim ljudima, s relevantnim delom iza sebe, doslednim u postupcima i izražavanju emocija i misli, ali, rekao bih, odnekud sklonih da opasno generalizuju reakciju javnosti na ono što rade.

Različiti segmenti društva različito reaguju na njihov učinak i neproduktivno je prebacivanje odgovornosti za tu reakciju na višu, neuhvatljivu silu, poput imaginarne „države” ili „obaveštajne svetske zajednice”.

glavni urednik nedeljnika „Vreme”

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.