Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U kojoj valuti štedeti

Svedoci smo stalnih poziva guvernera Narodne banke Srbije da štedimo u dinarima i čestog pitanjau kojoj je valuti bolje štedeti –u evrima ili dinarima.

Većina smatra da je napravila dobar potez ukoliko je započela štednju u evrima pri niskom kursu evra prema dinaru, a oročenje dospeva u trenutku kada je dinar oslabio i kurs evra prema dinaru porastao. S druge strane, lošim potezom će se smatrati oročenje dinara pod istim pretpostavljenim okolnostima na početku i na kraju perioda oročenja.

Vrlo su česti komentari da je neko dobio ili izgubio štedeći u dinarima, evrima, dolarima, kao i prilikom otplate mesečne rate kredita indeksiranih u stranim valutama, koja se stalno menja.

Retka su, međutim,poređenja konkretnih cifara i navođenja kriterijuma koje treba koristiti prilikom donošenja ove odluke.

Opšte je prihvaćeno mišljenje da se poređenjem valuta na početku i na kraju perioda oročenja dobija računica uspešnosti štednje u određenoj valuti i da su pri trendu rastućeg kursa evra prema dinaru dobitnici štediše u evrima, a pri padajućem trendu dobitnici štediše u dinarima. Međutim, vezivanje za kurs i poređenje odnosa valuta na početku i na kraju oročenja sredstava je pogrešan kriterijum za ocenu isplativosti štednje. Iz prostog razloga što je valuta koja se koristi kao reper takođe promenila svoju vrednost u navedenom periodu.

To znači da ako ste štedeli u evrima, a dinar ojačao prema evru na kraju perioda oročenja –to ne mora biti pokazatelj da ste pogrešili, iz prostog razloga što postoji mogućnost da je evro neznatno promenio svoju vrednost u datom periodu, a da je dinar ojačao prema svim stranim valutama zbog nekog unutrašnjeg ekonomskog razloga. Ista je situacija moguća ako štedite u dinarima, a dinar slabi prema evru.

Zaključak: isplativost štednje ne može se oceniti poređenjem sa drugim valutama

Najčešća procena isplativosti štednje kod nas se dobija tako što se glavnica sa kamatnom stopom na kraju oročenja poredi sa kursom dinara prema evru. Pogrešno!

Zašto niko ne poredi evro prema drugim stranim valutama?

10.000 dolara: Ukoliko ste krajem novembra 2007. godine oročili 10.000 dolara na šestmeseci po kamatnoj stopi od 2,5odsto (u tom periodu prosečna), na kraju perioda oročenja imali ste 10.100 dolara nakon odbijanja poreza. Na početku perioda oročenja uložena suma je predstavljala oko 6.700 evra, a na kraju ostvarena glavnica sa kamatom 6.350 evra. Istovremeno biste ostvarili oko 33.000 dinara gubitka po osnovu kursnih razlika. Rezultat bi bio gubitak od oko 550 dolara.

10.000 evra: Kurs evra prema dolaru bio je blizu 1,6 u aprilu 2008. Ukoliko ste krajem aprila oročili 10.000 evra na, recimo, šestmeseci po kamatnoj stopi od 3,5odsto(što je bio prosek u tom periodu), na kraju oročenja sa kamatom i odbitkom poreza ostvarili ste oko 10.140 evra. Na početku tog perioda oročena štednja u dolarima je vredela 16.000 dolara, a na kraju, zbog promene odnosa evra i dolara oko 13.700 dolara.

Dakle, ukoliko koristite ovaj kriterijum za ocenu isplativosti štednje, izgubili ste 2.300 dolara ili 1.700 evra. Preračunato u dinare, dobili ste oko 80.000 dinara po osnovu kursnih razlika evra i dinara.

10.000 funti: Kurs funte prema evru je na prelazu 2007. u 2008. godinu bio približno 1,5, a danas je oko 1,1. To znači da, ukoliko ste u decembru 2007. godine oročili 10.000 funti na godinu dana po kamatnoj stopi od tri odsto (maksimalna kamatna stopa za tu valutu u tom periodu), ostvarili biste 10.240 funti, odnosno preračunato u evre – na početku perioda oročenja ste imali 15.000, a na kraju oročenja 11.260 ili 3.740 evra manje nego na početku oročenja. Preračunato u dinare, u istoj situaciji gubite oko 200.000 dinara!

Postoji na stotine takvih situacija koje su se dešavale u prošlosti i koje će se dešavati u budućnosti. Ukoliko uključite kurs kao metod za ocenu isplativosti štednje, nikada nećete biti sigurni u kojoj valuti štedeti i kako „ne izgubiti” ušteđevinu.

Savet: opravdanost štednje dobija se poređenjem kamatne stope sa inflacijom

Štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca koji garantuje blago uvećanje vrednosti u skladu sa visinom inflacije. To znači da se opravdanost štednje može utvrditi isključivo ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta.

Razlog je što štednjom treba očuvati i minimalno uvećati vrednost novca, a pokazatelj očuvanja vrednosti novca je inflacija, koja pokazuje za koliko je oslabila vrednost jedne valute u određenom periodu (njena kupovna moć u zemlji). Svako drugo ostvarivanje dobitka ili gubitka po osnovu kursa spada u rizik kursnih razlika, koji nije tako strogo vezan za kupovnu moć valute, kao inflacija.

Zaključak koji se nameće je jednostavan –ukoliko je visina ostvarene kamatne stope na položenu štednju veća od stope inflacije, štednja je isplativa.

Nešto je komplikovanija situacija kada je reč o štednji strane valute u jednoj zemlji – tada je potrebno uključiti pored inflacije zemlje u kojoj je to matična valuta i inflaciju u zemlji u kojoj se u toj valuti štedi, a to je tipično za našu zemlju.

U našoj zemlji je po metodi ocene opravdanosti štednje poređenjem kamatne stope sa inflacijom, štednja u dinarima oduvek bila isplativa, dok je štednja u evrima i dolarima ponekad bila vrlo isplativa, ali u nekim periodima i potpuno neisplativa. Valuta kod koje je štednja uglavnom bila vrlo isplativa, pored dinara, jeste švajcarski franak, koji se uz japanski jen smatra najstabilnijom svetskom valutom.

Svaka centralna banka u svetu usmerava svojim mehanizmima visinu kamatnih stopa na domaću valutu, tako da ona bude viša od inflacije u zemlji. Zbog toga će oročenje u dolarima biti sigurno samo u SAD, oročenje u evrima samo u Evropskoj uniji, a oročenje u dinarima samo u Srbiji. Ne isključujemo mogućnost da štednja u određenoj valuti bude isplativa u nekom periodu i u zemljama van onih u kojima je oročena valuta matična, ali centralne banke tih zemalja neće voditi računa o tome, tako da često takva štednja može biti neisplativa.

(Izvor: finansijski portal www.kamatica.com)

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.