Putovanje kroz paralelne svetove

Nedavno se u prodaji pojavilo novo studijsko izdanje Vladana Vučkovića Paje. Ovaj gitarista predstavlja cenjeno ime u svetu domaće instrumentalne muzike. Pored solističkih projekata, Vučković je sarađivao i sa velikim imenima domaće scene. Pomenimo samo Kornelija Kovača, Biseru Veletanlić, Željka Joksimovića... Svakako, tu je i višegodišnja uspešna saradnja sa, po mnogima, najvećom zvezdom na prostoru bivše Jugoslavije Zdravkom Čolićem. Poznat kao veliki inovator, Vučković nastavlja negovanje autentičnog stila na ovim prostorima.

Novi album, „Partiture za koren i stablo”, Vučković u razgovoru za „Politiku” opisuje kao jedan vid putovanja kroz vreme:

– To je simbolično obraćanje mojim precima. Pet numera proslavila su velika imena klasike, dok je šesta, „Minijatura za pukovnika”, moje autorsko delo. Ona predstavlja omaž preminulom ocu, čoveku koji je bio jedna od najsvetlijih tačaka u mom životu.

Popularni gitarista kaže da se ne miri sa jednoličnim temama i da je svaki album rezultat nove inspiracije.

– Svaki novi album ima i novi koncept. Tako je prvi („Put ka suncu”) bio posvećen planetama Sunčevog sistema, drugi („ Na istoku zapada”) je bio inspirisan etnozvucima istočne Srbije. Treći („Dnevnik duge plovidbe”) predstavlja posvetu nekim od gradova u kojima sam boravio i svirao. To su, između ostalih, Pariz, Vankuver, Moskva, San Francisko, Dubrovnik... Jedna numera posvećena je i Beogradu u kojem sam već decenijama i koji osećam kao deo sebe, iako nisam rođeni Beograđanin.

Na pitanje kako objašnjava činjenicu da predstavlja osobu koja je posredno doprinela muzičkom imidžu ovih prostora, a da on sam u javnosti nije toliko poznat, Vučković kaže:

– Možda je nekada praktičnije posvetiti se sebi i sopstvenoj promociji. Ipak, ja volim da svoj stvaralački prostor delim sa drugim umetnicima, to me obogaćuje. Medijska propraćenost autorske muzike kod nas se, na svu sreću, menja na bolje. I mnoge domaće i svetske zvezde postale su slavne tek posle petog, šestog albuma. Ne želim da pravim nikakve paralele već samo da kažem da mi je ipak najbitnije da ostanem upamćen po svom radu.

Vučković dodaje da je jedna od njegovih najvećih „misija” da široj publici približi senzibilitet instrumentalne muzike.

– Ova vrsta umetnosti sama po sebi ima nestandardnu formu. Ja ne pevam već se kroz zvuk izražavam u onom što najbolje znam, a to je sviranje gitare. Hvala Bogu, nije sve MTV način razmišljanja. Postoji veliki, paralelni, svet nestandardne i kvalitetne muzike. Iako manje popularan, on je veoma postojan i čast mi je ako, makar posredno, predstavljam njegov deo.

Usput dodaje i da je, zahvaljujući mlađim generacijama, uvek u toku svetskih dešavanja.

– Dajem časove gitare mladim talentovanim ljudima. Dok oni uče od mene, istovremeno i ja ponešto naučim od njih. Tako da nikad nisam „pase”. A gitare nikad dosta. Toliko dugo sviram na ovom instrumentu i toliko sam se saživeo sa njim da u šali kažem da je ona produžetak mog tela.

Vučković planira da se tokom narednih meseci intenzivnije posveti promociji novog albuma kao i saradnji na novim projektima Kikija Lesandrića i Dragoljuba Đuričića.