Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Može li dinar da pliva – u mestu

(Илустрација: Новица Костић)

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče Tanjugu da centralna banka ne razmišlja o drugom modelu odbrane dinara, osim „rukovođeno plivajućeg” deviznog kursa i najavio da sredstva iz aranžmana sa MMF-om, za sada, neće biti korišćena za odbranu dinara. Dodao je da NBS ne razmišlja o alternativnom fiksnom režimu kursa iz dva razloga – najpre zato što je postojeći način utvrđen Sporazumom Vlade Srbije i NBS o ciljanju inflacije, usvojenom 19. decembra 2008.

U Sporazumu jasno piše da su „u skladu sa dogovorenim okvirom monetarne politike, vlada i NBS saglasne da NBS sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, pri čemu se neće utvrđivati numerički ciljevi za devizni kurs”, podsetio je Jelašić. „Drugi razlog je to što je NBS ubeđena, na osnovu iskustava drugih zemalja u okruženju, da je fleksibilni kurs ključni preduslov za postizanje dugoročno održivog rasta Srbije”, rekao je Jelašić Tanjugu.

Dileme, dakle, za guvernera Jelašića – nema. Fiksni kurs evra, svejedno na kojoj granici – od 100 ili 90 dinara, nije i ne može biti zamena za sadašnji plivajući. Problem, reklo bi se, nije toliko u Sporazumu sa vladom, jer mi se u svojoj novijoj ekonomskoj istoriji nismo pridržavali ni većih „svetih pisama”. Konačno – sporazumi postoje dok se ne promene pod pritiskom života.

Nameće se, međutim, drugo pitanje – kome bi odgovarao fiksni kurs evra? Uvoznicima, izvoznicima, državi, građanima… Bez sumnje – svima. Ali mi nismo kadri da to i učinimo, jer kratko rečeno za to nema para.

Urednik „Makroekonomskih analiza i trendova” Stojan Stamenković izjavio je tim povodom da bi osetna promena politike kursa malo kome odgovarala, pa i uvoznicima i izvoznicima. Zašto? Zato što NBS ne bi bila u stanju da taj i tako „zakovani” kurs brani dugo i za njega bi bila prinuđena da potroši više deviza nego što to sada čini povremenim intervencijama. Odmah bi se, kaže Stamenković, povampirilo sivo tržište, a kurs evra bi polako počeo da se kotrlja naviše. Za nekoliko meseci imali bismo, kao nekada, zvaničan kurs po kome bi samo retki mogli da kupe devize, a ostali bi kupovali na realnom kursu na paralelnom tržištu. To smo imali pre petnaest godina, a epilog su bile finansijske malverzacije i – devalvacija koja je morala da ozvaniči život.

Profesor Megatrend univerziteta i saradnik MAT-a dr Vladimir Vučković smatra da u sadašnjim okolnostima stabilnost ne znači i izvesnost kursa. Ko to može da garantuje? Ni NBS. Za tako nešto treba promeniti celokupnu ekonomsku politiku zemlje, a NBS osloboditi obaveze da drži cene pod kontrolom, a da se posveti samo održavanju stabilnosti kursa. Jeste teško planiranje sa nestabilnim kursom, ali svako, ipak, ima neki svoj reper.

Za profesora dr Mlađena Kovačevića zalaganje privrednika i bankara za stabilan kurs sasvim je racionalno. Svakome, pa i vlasniku „Delte” Miroslavu Miškoviću mnogo je lakše da zna s kojim kursom može da računa – pogotovo dugoročno. Ta potreba, po Kovačevićevom mišljenju, sasvim je legitimna. Pitanje je, međutim, kako postići tu stabilnost. Da li po logici guvernera NBS Jelašića da se vrednost evra formira kao cena trešanja na Kaleniću ili da je „zaledimo”, pa neka košta koliko košta. Guverner, dodaje Kovačević, potroši za godinu dana bezmalo 1,5 milijardi evra intervencijama na deviznom tržištu, ali kurs ne odbrani. Sve u cilju da se izbegnu svakodnevne visoke fluktuacije (plima i oseka) kursa. Ako smo za tržište, neka ono i obavi svoj posao, baš kao u Poljskoj ili Češkoj. Tamo centralne banke nisu igrači na deviznom tržištu. Možda bi, zaključuje Kovačević, kod nas jednog dana kurs evra bio i 120 dinara, jer je tražnja bila velika, a ponuda mala, ali u potpuno obrnutoj situaciji evro bi možda vredeo i 70 dinara.

Privrednicima i bankarima, koji su upravo u strašnoj muci oko izrade završnih računa za prošlu godinu, visok rast kursa evra postao je noćna mora. Potpuno im je izobličio vrednost kapitala i poremetio stavke u bilansima. Mnogi će iskazati gubitke u poslovanju samo zato što guverner nije odbranio kurs ili ga je tržište formiralo veoma visoko. Kako se u takvim okolnostima zadužiti kod banaka ako u kreditnoj istoriji stoji – minus. Olakšavajuća okolnost svakako neće biti nestabilnost kursa.

Izbor nije lak, niti jednostavan. Nizak kurs je blagotvoran za vođenje antiinflacione politike, ali i to ima svoju cenu. Mi je upravo, smatra dr Kovačević, sada plaćamo – jer smo dugo potcenjivali kurs evra ne bismo li i cene držali na uzdi. To sada više nije moguće, jer evro košta mnogo više nego što smo to nekakvim odnosima ponude i tražnje „u plitkom potoku” hteli da priznamo. Stao je dotok deviza, a sa njim su na videlo isplivale naše ekonomske nedoslednosti. Ako smo za tržište, pustimo ga da obavi svoj posao, a ako nismo – budimo spremni da to platimo.

Slobodan Kostić

------------------------------------------------------

Stav ministarke Dragutinović

Na pitanje da li ima rešenja za stabilan kurs dinara ministarka finansija Diana Dragutinović je odgovorila da je fleksibilni devizni kurs teorijski superiorniji od fiksnog. „Stabilnost kursa zahteva devizni priliv pet-šest milijardi evra godišnje. Prošle godine taj priliv bio je 50 odsto niži, što je presudno uticalo na kretanje kursa”, rekla je Dragutinovićeva i dodala da je najvažniji zadatak da se ubedi privatni sektor da vrati deviznu štednju u domaće banke. „Ako nam to pođe za rukom, na dobrom smo putu da kroz krizu prođemo bez mnogo žrtava i sa stabilnim kursom”, zaključila je ona.

-----------------------------------------------------

Cvetković: Kurs će biti stabilan

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će kurs biti stabilan.

„Prema mojoj proceni, kurs polako ulazi u neki ravnotežni nivo i ubuduće može doći do određenih pomeranja, ali ne više tako dramatičnih kao u prethodna tri meseca kada je dinar izgubio oko 25 odsto vrednosti. Ovo je model koji je bolji nego fiksni kurs jer bi u tom slučaju moralo da dođe do velikog smanjenja plata” rekao je Cvetković.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.