Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svaki peti brak završi se razvodom

Svaki peti bračni par u Srbiji zajednički život završava u brakorazvodnoj parnici, govore grafikoni Republičkog zavoda za statistiku, koji svedoče da je Pčinjski okrug rekorder po broju razvoda – za godinu dana razvede se više od polovine brakova koji se sklope u toku jedne godine. Prema statistici Zavoda, najmanje se razvode supružnici u Topličkom okrugu – od 1.000 sklopljenih brakova, tek 40 njih završi u brakorazvodnoj statistici.

Uz razvod se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svaki bračni par izabere sopstveni scenario za završetak „petog čina” svoje životne drame, ali,prema iskustvu psihologa, pedagoga i socijalnih razlika, najmanje šanse za uspeh imaju oni brakovi u kojima je trudnoća „kuma” na venčanju. „Scenario” za bolni završetak bračnog životaispisujui oni supružnici na čijem venčanju svekrva ili tašta uhvate bidermajer, što za posledicu ima višegodišnje statiranje u svevremenoj tragikomediji „Pozorište u kući”. U brakorazvodnim parnicama kao razlog neslaganja sve češće se pominju i „nepomirljive razlike” između supružnika.

„Razvod jeste životna raskrsnica na kojoj se prelamaju razum i osećajnost, ponos i taština, ali razlozi zbog kojih se muškarci i žene odlučuju da prekinu zajednički život u bitnoj meri se razlikuju. Na listi psiholoških motiva zbog kojih žena podnosi zahtev za razvod braka prednjači nedostatak bliskosti, loša ili nepostojeća komunikacija, nedostatak seksualnih odnosa, nasilje (psihičko, fizičko ili ekonomsko), alkoholizam i različite vrste zavisnosti (od kocke, posla, ljubavnice). Muškarac najčešće donosi odluku o razvodu kada proceni da žena ne prihvata svoju tradicionalnu polnu ulogu i da porodica ne predstavlja centar njenog univerzuma, odnosno kada ona ima bogat socijalni život, viđa se sa drugaricama, želi da putuje i da se provodi i ekonomski je nezavisna. Sledeći razlog je nepodnošljiva teškoća života u zajednici – sa svojom ili sa njenom majkom, a treći je – druga žena”, kaže Vera Despotović, porodični terapeut i rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad.

Naša sagovornica, međutim, dodaje da je, bez obzira na činjenicu ko podnosi zahtev za razvod braka, žena uvek ta koja oseća veću krivicu za krah bračne veze, jer je žrtva kulturološkog mita da je ona ta koja treba da čuva i spasava brak.

„Većini žena je komunikacija kamen temeljac bračnog odnosa, a muškarci ne vole da pričaju o emocijama, jer su vaspitavani da ne pokazuju osećanja i da budu jaki. Kada žena insistira na razgovoru o problemu, najčešće dobije odgovor tipa – ’ja nemam ni potrebu, ni živaca, ni vremena da pričam, reci mi u čemu je problem i rešiću ga’. A što se oni više zatvaraju, žena više insistira na razgovoru, što otvara ’Pandorinu kutiju’ novih konflikata”, ističe Vera Despotović i dodaje da je cela paleta popularnih psiholoških priručnika nastala zbog činjenice da se polovi međusobno ne razumeju, odnosno da ne razumeju potrebe onog drugog.

„Nasuprot uvreženom mišljenju o fatalnoj sedmoj godini braka, statistika govori da se partneri najčešće razvode u prvim godinama bračnog života, što i ne treba da čudi ako se ima na umu da većini savremenih brakova „kumuje” nebriga o kontracepciji, a ne ideja o proslavi srebrne i zlatne svadbe. U brak se često ulazi u potpunoj hormonalnoj i emocionalnoj konfuziji,a partneri su prinuđeni da se bukvalno preko noći prilagođavaju na gomilu novih životnih uloga – supružnika, zeta i snaje,domaćice i domaćina, majke i oca... Zbog toga se i najveći broj razvoda dešava tokom prve tri godine braka, kada partneri „padaju” na testu roditeljstva i prilagođavanja na zajednički život, ili kada deca uđu u adolescenciju, što se obično poklopi sa roditeljskom krizom srednjih godina”, priča Vera Despotović.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.