Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krasnopis sa Drine

Оригинал ћириличног рукописа из горажданске штампарије (Фото С. Хелета)

Novo Goražde – Tačno pre 490 godina, u hramu Svetog Đorđa u Donjoj Sopotnici kod Novog Goražda, zadužbini hercega Stefana Vukčića Kosače, počela je sa radom prva štamparija na prostorima današnje BiH, a druga na Balkanu, odmah iza Cetinjske, koju je osnovao Božidar Goraždanin, donevši u Donju Sopotnicu mašine iz Venecije 1519. godine, odakle se štamparija 1523. godine, pod najezdom Turaka, premešta u Rumunski grad Trgovište.

Nakon mukotrpne potrage za crkvenim knjigama, reprint izdanje objedinjeno u pet knjiga završeno je u elektronskoj formi krajem 2007. godine, ali se zbog nedostatka novca, štampanje odlagalo. Knjige su početkom ove godine ugledale svetlo dana zahvaljujući Narodnoj biblioteci Srbije, koja ih je štampala o svom trošku, mada ima najava da će se u taj posao naknadno uključiti i ministarstva prosvete i kulture Srbije i Republike Srpske.

Radi se o projektu „Goraždanska štamparija”, koji je 2003. godine započeo istraživačko-naučni tim Narodne biblioteke Srbije i Filozofskog fakulteta Istočno Sarajevo, uz početnu finansijsku podršku ministarstava prosvete i kulture Srbije i Republike Srpske.

Rukovodilac ovog projekta prof. dr Dragan Barać, savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Istočno Sarajevo, ističe da su pored reprint izdanja crkvenih knjiga: Služabnika iz 1519. godine, Psaltira štampanog 1921. godine i Molitvenika iz 1923. godine, i naučni radovi saradnika iz akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Rusije i Srbije, te Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Bogoslovskog fakulteta iz Beograda, Patrijaršijskog muzeja Srpske pravoslavne crkve iz Beograda i Biblioteke Svetog arhijerejskog sinoda Rumunske pravoslavne crkve.

(/slika2)Kapitalna dela „Goraždanske štamparije” sadrže i Studiju u kojoj je opisana uloga i značaj prve ćirilične štamparije na prostorima BiH, koja se odatle seli u Rumuniju, te njen uticaj na širenje ćirilične knjige i evropskog štamparstva u 16. veku, posebno sa aspekta njenog tadašnjeg povezivanja kulture, književnost i umetnosti Venecije u Italiji, Goražda u Bosni i Hercegovini i Trgovišta u Rumuniji.

Istraživački tim je prilikom realizacije ovog projekta došao do saznanja da je iz manastira Mileševa, koji je nakon propasti Pećke patrijaršije postao duhovni i kulturni centar srpstva, potekla ideja o osnivanju štamparije u Donjoj Sopotnici, te da je manastir Mileševa, posredstvom Goraždanske štamparije, imao presudni uticaj na srpsko srednjovekovno štamparstvo.

Na žalost, do današnjih dana sačuvano je veoma malo originalnih primeraka knjiga štampanih u Donjoj Sopotnici, zbog čeka je konačno štampanje njihovih reprint izdanja još značajnije, posebno u trenutku kada se navršava 490 godina od početka rada ove štamparije.

Prema podacima do kojih su došli istraživači u okviru ovog projekta sačuvano je 25 primeraka „Molitvenika”, čak 25, koji se nalaze u domaćim i stranim bibliotekama, počev od Rusije do Hilandara i Beograda. Jedini primerak od prve knjige Služabnika iz 1519. godine sačuvan je na Hilandaru u originalnoj veličini, a Psaltir je rekonstruisan od tri pojedinačna primerka. Originalni primerci i delovi crkvenih knjiga iz Goraždanske štamparije čuvaju se u Veneciji, Dubrovniku, Trgovištu, Beogradu i Sankt Peterburgu.

Prva promocija reprint izdanja knjiga Goraždanske štamparije najavljena je u martu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beograd, a u aprilu ili maju na Filozofskom fakultetu na Palama. Centralna promocija ovih knjiga održaće se na Petrovdan, 12. jula u porti hrama Svetog Đorđa u Donjoj Sopotnici-Novo Goražde, kada će se obeležiti i 490 godina goraždanskog štamparstva.

Uređivački odbor ovog značajnog projekta, koji ovekovečava istinski beleg srpskog štamparstva na prostorima današnje BiH i šire planira promociju ovih dela i u Italiji, Rumuniji i Rusiji.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.