Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Savet za štampu čuvaće etiku i čitaoce

Савети за штампу у већини земаља реагују на основу жалби читалаца

Naslovi tipa „Šorka”, „Pljuvačina”, „Hohštapleri” ili naslovne strane gde je uz sliku jednog stranačkog lidera prikačena odrednica „ubica”, potpredsednik vlade opisan kao „baba Vanga”, a guverneru NBS poručeno „Marš bre”, samo su nasumice izabrani primeri februarskih izdanja jednog domaćeg tabloida. Nisu malobrojni slučajevi, čak ni u ozbiljnim listovima, da se osumnjičeni proglasi krivcem pre presude suda ili da se objave slike i lični podaci žrtve nasilja ili maloletnika u neprikladnom kontekstu.

Na takva prekoračenja reagovaće ubuduće savet za štampu, samoregulatorno telo o čijem formiranju su nedavno osnivački akt potpisali predstavnici novinarskih udruženja, Asocijacije novinskih izdavača i „Lokal presa”, asocijacije izdavača lokalne štampe.

– Osnivački akt omogućuje samo da se registrujemo kao pravno lice i tek treba doneti statut koji će propisati broj članova, njihova ovlašćenja, način izbora i delokrug rada. Postoji predlog da savet ima 11 članova, od kojih bi četiri člana predlagala novinarska udruženja, četiri medijska industrija, a tri člana bili bi predstavnici javnosti. Ovo regulatorno telo trebalo bi da počne sa radom do kraja godine – kaže Nino Brajović predsednik Udruženja novinara Srbije.

Da je okončan tek prvi deo posla slaže se i Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a, i priznaje da je „dosadašnje usaglašavanje oko karaktera saveta trajalo predugo”, ali i da o nekim pitanjima postoje velike razlike.

– U dosadašnjim razgovorima najviše razlika je ispoljeno u vezi sa načinom izbora predstavnika javnosti u savetu. Stav NUNS-a je da kandidate za predstavnike civilnog društva predlažu udruženja građana, nevladine, strukovne i obrazovne organizacije koje se bave medijima, slobodnom govora i izražavanja, zaštitom ljudskih, manjinskih, dečjih i rodnih prava, zaštitom zakonitosti i vladavine prava... Predstavnici Asocijacije medija smatraju da bi to trebalo da budu ugledne ličnosti sa univerziteta i iz kulture. Konačno rešenje naći ćemo prilikom izrade statuta – kaže Raković.

Značajnu pomoć u ovom poslu pruža Norveško novinarsko udruženje, kako profesionalnu, tako i finansijsku. Da li će članovi Saveta bili plaćeni za svoj angažman?

– Stav UNS-a je da njihov rad bude besplatan, osim naravno nadoknade troškova za te aktivnosti. U Nemačkoj se angažman u takvom telu doživljava kao čast i ne plaća se jer članovi su ljudi iz novinarstva ili medijske industrije koji već na drugim mestima za svoj rad primaju novac. Rad takvog tela po pravilu treba da finansiraju osnivači, dakle novinarska udruženja i medijska industrija – kaže Brajović.

– O statusu članova saveta još nema usaglašenog stava. Mišljenje NUNS-a je da to ne moraju da budu plaćeni profesionalci ali da se moraju nadoknađivati troškovi njihovog angažmana. Svako od osnivača saveta će samostalno birati svoje predstavnike ali naše čvrsto opredeljenje je da u Savetu za štampu ne bi trebalo da budu funkcioneri NUNS-a i UNS-a – smatra Raković .

Savet treba da služi pre svega čitaocima, pa će se javnost kroz posebne kampanje upoznati sa ovom mogućnošću. U većini zemalja saveti za štampu reaguju na osnovu predstavki čitalaca, što ne znači da se neće oglasiti i sami. Brajović kaže da se ne može očekivati da savet ima svakodnevni monitoring i dnevno analizira sve ono što se pojavljuje u štampi jer to bi bio preobiman posao, s obzirom na to da u Srbiji izlazi između 500 i 600 štampanih medija.

Savet će objavljivati svoje nalaze i očekuje se da izrečene ocene objavi pre svega list na koji se zamerke odnose. Iako savet ne može da natera ni jedno glasilo da objavi kritike i packe na svoj račun, očekuje se da to štampa učini dobrovoljno i time pokaže da želi da učestvuje u medijskoj samoregulaciji. Brajović je uveren da će se radom saveta stvari bar promeniti nabolje, mada nema iluzija da će se promeniti i suština tabloidnog novinarstva niti sočan jezik kojem su skloni, ali će, kaže, biti zaustavljen otvoreni govor mržnje, prozivanje ljudi i najbezočnije uvrede koje često počinju sa prve strane takvih listova.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.