Čarobni štapić za loše vokale

Ako u proteklom periodu niste slušali radio, možda ste propustili da uočite jedan izraziti trend. U mediju u kome loš vokal nikada nije mogao da „prođe”, iznenada većina pop glasova zvuči savršeno. Zapravo, više nego savršeno, ako tako nešto postoji.

U čemu je štos? Iza ovog trenda krije se „Auto-Tune”, studijski trik zahvaljujući kome glas može da dođe do željene note. To je kao fotošop za ljudski glas. „Auto-Tune” ne omogućava baš svakom da peva kao profesionalac, ali može da transformiše lošu izvedbu u, maltene, tehnički savršenu.

„Ako danas slušate pop muziku, sve je savršeno nivelisano i imate numeru bez ijedne greške. ’Auto-Tune’ je danas u muzici svuda prisutan”, kaže čuveni američki producent Rik Rubin za američki magazin „Tajm”.

Iza ovog „čarobnog štapića” za pop zvezde stoji Endi Hildebrand, koji nikada nije bio vezan za note, već je radio u naftnoj industriji.

Koristeći matematički metod zvan autokorelacija, Hildebrand je slao talase na tlo i snimao njihovo odbijanje, i na taj način je dobijao preciznu informaciju o potencijalnim naftnim bušotinama. Zahvaljujući toj tehnici, naftne kompanije mogu da uštede priličnu svotu novca, a Hildebrand je, takođe, imao toliko para da je mogao da se penzioniše u 40. godini. Na jednoj zabavi gošća ga je „izazvala” da smisli formulu zahvaljujući kojoj bi ona mogla da peva. Tako je krajem 1996. godine nastao „Auto-Tune”.

Gotovo istog časa, inženjeri zvuka u muzičkim studijima usvojili su ovu „tajnu” da bi „popravili” nesavršenosti. To je došlo do vidljivog izražaja već 1998. godine u čuvenom hitu američke pevačice Šer – „Believe”. Šer u stihu „I Can't Bbreak Through” peva kao da stoji iza električne elise. Tu je korišćen „Auto-Tune”, ali ne na način na koji je njegov tvorac želeo.

Kada je američki reper Ti Pejn 2003. godinekomponovao neke pesme, ponovo je čuo efekat „Auto-Tunea”, korišćen u pomenutoj numeri Šer. „To je bilo savršeno za moj glas, a u tom trenutku niko drugi nije to koristio.” Od debi albuma, objavljenog dve godine kasnije, Ti Pejn je imao nekoliko top-ten hitova, a pri tom je obilato koristio snagu „Auto-Tunea”. Kada je Kanije Vest tražio neke efekte, koji bi se poklapali sa stihovima, obratio se upravo Pejnu. I Didi mu se obratio za pomoć.

„Razumem se u „Auto-Tune” bolje nego iko. Draže mi je da budem poznat kao neko ko koristi te efekte, nego da budem nepoznat”, priznaje Ti Pejn, koji, za razliku od mnogih pevača, ističe pozitivan uticaj koji je korišćenje „Auto-Tunea” imalo na njegovu karijeru.

(/slika2)Gotovo svi majstori zvuka ili producenti, koje je „Tajm” anketirao, rekli su da ne mogu da se sete nijednog snimanja na kome „Auto-Tune” nije korišćen.

„Nije sramota ispraviti jednu ili dve note, ali otišlo se predaleko”, ističe Džim Anderson, profesor na Njujorškom univerzitetu i predsednik „Audio Engineering Society”.

Anderson to vidi kao neku vrstu plastične hirurgije u muzici. Iskoristite „Auto-Tune” da biste samo nešto poboljšali, a na kraju sve „ispeglate”. Danas je sve u muzici podložno „plastičnim operacijama”– od Britni Spirs do muzike iz bolivudskih filmova. I gotovo svaki pevač dolazi sa željom da mu propustite glas kroz „Auto-Tune”.

Rik Rubin, koji stoji iza albuma tako različitih muzičkih imena poput „Diksi čiks” ili „Metalike”, smatra da su pevači, zahvaljujući pomoći „Auto-Tunea”, postali lenji.

„Kada slušate pevače u studiju, zaista možete da se uverite šta je emotivna, a šta prosečna izvedba. Ako želite da svoju izvedbu poboljšate tehničkim sredstvima, nećete se više truditi da to uradite prirodnim putem. Dovoljno je da otpevate, kako god, propustite glas kroz mašinu ieto vam odlične numere. Ali, to nije dobro za izvođače. Sve umetnike sa kojima radim ohrabrujem da se drže prirodnog procesa”, priča Rubin.

Slušaoce pop muzike, verovatno, ne interesuje previše jesu li izvođači etični ili ne. Važno je da li imaju hit. A svaki prosečan slušalac, koji na radiju čuje neku pesmu, teško će prepoznati da li je u njoj korišćen „Auto-Tune”. Ali, ako pesma za pesmom ima savršen nivo, numere je onda teško razlikovati. To objašnjava i zašto pop muzika trenutno stagnira, a na taj način i slušaoci drugačije čuju vokale, na kojima nisu korišćeni efekti.

„Nedavno je neko pričao o tome kako je Areta Frenklin na inauguracionoj svečanosti zvučala nesavršeno, a ja sam rekao: ’Pa, naravno, ona je pevala!’ A pričali su muzičari. Potpuno je promenjeno njihovo poimanje muzičke stvarnosti”, kaže Džim Anderson.

Nora Džons, iako važi za pevačicu čistog glasa, daleko je, međutim, od savršenstva. „Kada slušate njenu pesmu ’Don't Know Why’ čujete tako divnu nesavršenost, kao i u većini numera sa albuma ’Come Away With Me’. Ali, ja ne bih menjao niti jednu notu”, dodaje Anderson.

Pre dve godine čak je puštena u prodaju verzija ovog „pomagala” za kućne muzičare, koja je koštala svega 99 dolara. Ti Pejn, uz pomoć „Auto-Tunea”, završava rad na iPhone aplikaciji. „Biće to sjajno. Radi se o tome da ćete moći da dodate ’Auto-Tune’ na svoj vokal, da pošaljete svojim prijateljima i stavite na Internet. I moći ćete da zvučite kao ja. Nisam nimalo zabrinut zbog toga što neću zvučati jedinstveno!”

Iako nema znakova da će korišćenje pomoći „ovog savršenstva” bar malo stati, neki se nadaju da će ovaj fetiš pop muzičara ustupiti mesto nečem drugom.