Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad basnopisac putuje Srbijom

Ђорђе Милосављевић

„Eto, baš pre nekog vremena čuo sam za nekakvo čudovište, kreaturu sa glavom psa i telom čoveka, što je davila žene po njihovoj prestonici. Zamislite samo takvo monstruozno stvorenje... I budite uvereni da to nije jedini demon koji luta tom zemljom, što se odavde može činiti lepom i pitomom. Ne, kažem vam, sam nečastivi tamo posluje...” – veli peštanski trgovac na početku „đavolje avanture”, sa namerom da Hansa Kristijana Andersena odvrati od namere da na svom putešestviju po Evropi poseti i kneževinu Srbiju.

Nije mu pošlo za rukom, kaže u intervjuu za „Politiku” scenarista, dramski pisac i reditelj Đorđe Milosavljević koji u svom prvom romanu „Đavo i mala gospođa” prati slavnog danskog basnopisca na sedmodnevnom putešestviju kroz Srbiju, zemlju tek minulih ustanaka, još nezrelu državu na granici hrišćanske Evrope i natrulog Osmanlijskog carstva.

U vremeplovu koji vodi do 1841, Andersen se, zahvaljujući autorovoj mešavini istorijske građe i umetničke fikcije, suočava sa neobičnim ljudima i čudesnim događajima. Priča o demonu Psoglavu koji hara Šumadijom i davi žene, i Jelenka Herbez, ljubavnica starog knjaza Miloša, zauvek će promeniti vizuru gosta iz napredne Evrope, ali ga neće provocirati da o Srbiji napiše ijednu ružnu reč.

– Njegovo predubeđenje o romantičnom prostoru bliskog Orijenta zameniće osećaj zbunjenosti i nelagoda zbog zaostalosti zemlje, ali i pored toga, Andersen će po povratku, u „Poetskom bazaru” iz 1842, o Srbiji napisati: „U toj šumovitoj zemlji, na osmanlijskom stablu, izrasla je nova, zelena grana, ali je ta grana vrlo slabo povezana sa istrulelim osmanlijskim drvetom. Ona ima svoje vlastite korene i smelo će se razviti kao jedno od najlepšeg drveća u Evropi!” Posle svega što mu se desilo, lepo nas je opisao – napominje naš sagovornik.

Roman „Đavo i mala gospođa”, kaže naš sagovornik, priča je o tome kako stranci vide nas i kako mi gledamo na njih, „a ja pokušavam da ukažem na neophodnost razumevanja. Politika i istorija su uski okviri, često daju pogrešne odgovore i iskrivljuju svest. Zato je, mislim, umetnost neophodna, jer ona je najdirektniji i najplemenitiji put ka uspostavljanju pokidanih veza”.

Na pitanje da li je na izbor teme uticao i aktuelni trenutak, Đorđe Milosavljević odgovara:

– Ako izuzmem potrebu da svoju poetiku gradim na mešavini istorije i fikcije i postavljam pitanja gde prestaje stvarnost a počinje njeno tumačenje, svakako da. Svet bi, smatram, trebalo da se reši kompleksa više, a mi niže vrednosti. Ne vidim razlog ni za njihovo osećanje superiornosti, niti za našu inferiornost. Takvi odnosi izgleda postoje samo na „visokom nivou”; u razgovorima običnih ljudi dominira razumevanje.

Pre svega filmski radnik i pozorišni poslenik, Đorđe Milosavljević nam najavljuje da će snimanje scenarija za film „Neprijatelj”, za koji veruje da mu je najbolji scenario i koji je napisao još 2000. godine, a uz podršku Filmskog centra Srbije, početi tek na jesen ove godine.

– Slično mi se desilo i sa komadom „Gola vera” koji je otprilike isto vreme čekao na scenu. Sad je, ipak, nešto bolje, predstava po mom tekstu „Instant seksualno vaspitanje” dobila je Specijalnu nagradu Sterijinog pozorja i uspešno se izvodi u „Buhi”. Dakle – naoružajte se strpljenjem, vi koji se bavite filmom i pozorištem.

Milosavljević nam otkriva i šta je tema „Neprijatelja”:

Kraj rata i početak mira u Bosni je istorijski kontekst priče u kojoj pripadnici zaboravljene vojne jedinice sreću čoveka poremećenog strahotama kroz koje je prošao. U susretu sa njim svaki od vojnika se menja na različit način, a kako će sve to izgledati zavisi od reditelja Dejana Zečevića.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.