Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Regioni – šansa za brži razvoj

Аутор Ј. Прокопљевић

Predložena podela na regione isključivo služi za statistiku i utvrđivanje nivoa finansijske pomoći posle pristupanja Evropskoj uniji i nije ni u kakvoj vezi s bilo kakvom političkom ili teritorijalnom podelom – tvrdi Ognjen Mirić, koordinator za fondove EU u Vladi Srbije. Time on, zapravo, negira pojedine stavove iznete u javnosti, prema kojima regionalna podela Srbije dovodi do slabljenja i razbijanja zemlje. Ovi regioni zapravo su „skrojeni” za to da bi Srbija direktno mogla da povuče sredstava iz fondova Unije.

Mirić, za „Politiku”, naglašava da je Srbijapotpisivanjem SSP-a preuzela obavezu uspostavljanja regiona, prema tzv. NUTS klasifikaciji, u roku od četiri godine. Sudeći prema nedavnoj izjavi ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, konačna verzija zakona o regionalnom razvoju – kojim se predviđa formiranje sedam regiona (Vojvodine, Beograda, zapadnog, istočnog, centralnog, južnog i regiona Kosova i Metohije) –biće završena do kraja ovog meseca, a zakon usvojen u parlamentu do sredine ove godine.

Doktor Nađa Ćuk, iz Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, objašnjava da se termin „region” u Evropi danas odnosi na različite oblike teritorijalne organizacije države. Iako nema jedinstvenog „evropskog” modela regionalizacije, iskustva zapadnoevropskih država poslužila su za izradu takozvanih NUTS-a, statistički definisanih EU regiona. Ilustracije radi,ona navodi da NUTS jedan odgovara parametrima federalnih jedinica, NUTS dva italijanskim ili španskim regionima, odnosno autonomnim zajednicama, a NUTS tri predstavlja različite vidove asocijacija lokalnih samouprava, kao što su departmani u Francuskoj, udruženja opština u Portugaliji ili oblasti u Švedskoj.

Činjenica da su regioni korisnici fondova EU presudno je, kako kaže naša sagovornica, uticala na zemlje centralne i istočne Evrope da transformišu svoje državne strukture.

Šta je suština regionalne politike EU i kako su njene države iskoristile šansu za brži razvoj koju im pruža zajednička kasa? Osnovni cilj te politike EU je, kaže Mirić, „da prenosi resurse iz bogatih u siromašnije regione putem tzv. strukturnih fondova”, koji su, inače, dostupni samo članicama EU. Iz tih fondova finansira se obrazovanje, infrastruktura, životna sredina, konkurentnost.

Glavni kriterijum koji region mora da ispuni kako bi mogao da primi pomoć EU, prema njegovim rečima, jeste da je regionalniBDP niži od 75 odstoproseka Unije, a i stopa nezaposlenosti, takođe, važan je pokazatelj razvijenosti nekog regiona.

–Mnogi od regiona „starih” država članica izgubili su mogućnost korišćenja sredstava strukturnih fondova posle pristupa novih deset članica zbog spuštanja proseka BDP-a EU, na kome se temelji određivanje regiona koji mogu da koriste strukturne fondove – kaže Mirić dodajući da su danas najnapredniji regioni u EU London, Brisel i Hamburg.Po stanovniku, u Londonu je BDP čakdevet puta viši nego u najsiromašnijim regionima u Rumuniji.

Podelom „na ekonomsko-statističke teritorijalne jedinice”,kakva, dakle, postoji u okviru država EU, Srbija, zapravo, ide u susret regionalnoj politici EU. Kao potencijalni kandidat, ona danas koristi sredstva iz dva od pet programa IPA (Instrumenta za pretpristupnu pomoć) i to za razvoj institucija i prekograničnu saradnju. Kada bude imala status kandidata otvoriće joj se još tri komponente IPA: za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Budući da svaka IPA komponentaodgovara nekom od strukturnih fondova namenjenih državama članicama, Mirić ističe da cilj IPAnije samo pružanje pomoći nego i „učenje” pravila i uvođenje novih propisa kako bi se osiguralo da posle pristupa Uniji država iskoristi sredstva koja su za nju predviđena.

–Izuzetnoje važno što će pripreme za korišćenje ostale tri IPA komponente započeti u prvoj polovini ove godine. Istovremeno s pripremama za status kandidata za članstvo, pripremamo se i za IPA komponente koje su dostupne isključivo državama kandidatima – kaže on.

Inače, da bi Srbija posredstvom regiona mogla iz strukturnih fondova EU da povuče znatna sredstva, da je članica Unije, pokazuju sledeći podaci. Od 2007. do 2013. godine za podršku najmanje razvijenim članicama EU odvojeno je 282,8 milijardi evra. Bugarskoj je namenjeno oko 6,7 milijardi evra, Slovačkoj 11,3 milijarde evra, Sloveniji 4,1 milijarda evra, Poljskoj 22,1 milijarda evra. Prema trenutnim procenama, na 12 novih članica (primljenih u EU od 2004) –koje, inače, čine manje od četvrtine ukupne populacije EU –u ovom razdoblju biće utrošeno oko 51 odsto ukupnog budžeta namenjenog regionalnom razvoju.

Od 2000. do 2006. godine, na te fondove za razvoj članica potrošena je gotovo trećina evropskog budžeta,a najveći korisnici su bili Grčka, Španija, Portugal, Irska, južna Italija i istočni deo Nemačke.

Šta su evropski fondovi značili, recimo, za Španiju bliže je predstavljeno pre dve godine i u Beogradu. Na seminaru o programiranju i upravljanju evropskim fondovima iznet je podatak da je Španija godinama bila najveći korisnik evropske kase i da je, zahvaljujući dobijenom novcu, ta zemlja, koja se najbrže razvija u EU, danas osma ekonomska sila na svetu.

-----------------------------------------------------------

Ove godine novi programi

Srbija je kroz programe prekogranične saradnje stekla iskustvo u primeni pravila koja važe za strukturne fondove. U tim programima saradnje učestvovali su dosad južna i istočna Srbija i Vojvodina. Od 2004. do 2007. Srbija za projekte prekogranične saradnje utrošila je 16 miliona evra kroz KARDS program.

– Ova iskustva će se proširiti i na ostale delove Srbije tokom 2009. godine otvaranjem programa prekogranične saradnje s Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom – najavljuje Mirić.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.