Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stečajeva se kloni i država

Na nedavnoj konferenciji za medije guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, saopštio je da je polovinom februara blokiran račun imalo 58.069 preduzeća, od kojih je čak 37.083 duže od godine dane. Suma zbog koje su im blokirani računi popela se na 218 milijardi dinara. I da bi tu priču „začinio” izneo je podatak da je u čak 97 odsto slučajeva blokadu „spustila” Poreska uprava.

„Politika” je pitala pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije Zorana Vasića, zbog čega toliko dugo drže „na ledu” te firme i nije li sasvim normalno da ih „gurnu” u stečaj na šta imaju sva prava po novom zakonu. Vasić kaže da ne sumnja u tačnost guvernerovih podataka, ali činjenice su jedno, a život naš svakidašnji – nešto malo drugačiji.

Poreska uprava se, kaže, trudi na sve moguće načine da do poreza i doprinosa dođe redovnim postupkom, pa ako to ne ide poseže se za čitavim arsenalom drugih mehanizama. Stečaj je poslednji u nizu i to ne sasvim slučajno, a još manje usled nekakve bolećivosti poreznika prema dužnicima i lošim platišama.

– Nije nam cilj da poreskog obveznika zbog naplate državnih prihoda „potopimo”. Samo uspešan privrednik, koji radi i posluje, može da plaća porez. Zato činimo sve da mu tu obavezu olakšamo. Ali, kada se iscrpe takvi mehanizmi moramo pribeći i onim manje popularnim kao što je zabrana raspolaganja novčanim sredstvima ili takozvana blokada računa. Poreznici skidaju blokadu i primenjuju blaže mere obezbeđenja plaćanja kada za to ima smisla. Jedna od mera je i da je dužnikov dužnik naš dužnik. Onemogućavamo cesije, asignacije i sve vrste dovijanja”, kaže Vasić i dodaje da im tek na kraju ostane kao poslednja mogućnost – stečaj. Zašto ne i stečaj?

Formalno nije nikakav problem Poreskoj upravi da za sve dužnike koji su blokirani pokrene i stečaj. Pogotovo one kojima je račun „na ledu” već godinama. Pokreće se postupak pred nadležnim trgovinskim sudom, on određuje stečajnog upravnika... i mehanizam se odvija gotovo rutinski. Ali, pre tog poteza, kaže Vasić, valja položiti takozvani predujam troškova. To, u zavisnosti od duga i procenjene stečajne mase, mogu biti i pozamašna sredstva. Tih para Poreska uprava najčešće nema.

(/slika2)Zato Poreska uprava procenjuje da li joj se isplati takav potez, jer su u najvećem broju slučajeva u blokadi preduzeća čija je organizaciona forma DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću. Ona koja najčešće nemaju nikakvu imovinu ili osnovna sredstva za rad. Kakva vajda od stečaja za takve firme, pita Vasić. Mišljenja je da bi zakonodavac trebalo drugačije da uredi deo koji se odnosi na ovlašćene predlagače koji bi bili u obavezi da podnesu predlog za pokretanje stečajnog postupka kada se za to stvore uslovi.

Sledeći, ali ništa manje važan problem je redosled u naplati potraživanja iz eventualne stečajne mase – na prvom mestu se isplaćuju troškovi stečaja, potom zaostale zarade i doprinosi zaposlenih, na trećem su potraživanja po osnovu poreza u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajai na kraju spiska država sa poreskom upravom. Kada se svi namire za poreznike najčešće ne ostane ništa, a imali su priličnog troška. Bolje je, dakle, ne činiti ništa. Manja je šteta. Zaključno sa poslednjim danom prošle godine u stečaj je otišlo, a poreznici ostali uskraćeni svih 30 milijardi dinara.

S. Kostić

---------------------------------------------------------

Bolja naplata poreza

Iako bi se na osnovu mnogih podataka moglo zaključiti da nam poreska disciplina nije baš najjača strana početak ove godine, prema podacima Vasića, govori, ipak, nešto drugo. Planom za januar 2009. bilo je predviđeno da se naplati 29,1, a u kasu se slilo 30,1 milijarda dinara ili 4,3 odsto više od planiranog. To je po oceni našeg sagovornika dobar signal. On ni lanjski rezultat, kada je po osnovu blokade računa poreskog obveznika u redovnom postupku naplaćeno 39, a u prinudnom 36 procenata iskazanih obaveza ili 28,3 od utvrđenih 49,2 milijarde dinara, odnosno 58 odsto, ne ocenjuje rđavom ocenom.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.