Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ljuta zima kosi beskućnike

Због промрзлина губе делове тела (Фото Д. Јевремовић)

Najčešći razlog smrti beskućnika u zimskom periodu je smrzavanje u toku noći, kada zaspe u alkoholisanom stanju. Hladnoća, ako ih direktno i ne usmrti, svakako najviše doprinosi njihovom lošem zdravlju. Sve bolesti koje „preleže na nogama”, ne uzimajući lekove, traju dugo i vraćaju se lako. Ove godine, nešto oštrija zima, čiji se kraj još ne nazire, „uzela je danak”. Minule nedelje na Centralnom groblju pronađeno je smrznuto telo čoveka koji je danima lutao među parcelama, a u decembru prošle godine hladnoći je podlegao hendikepirani žitelj šatora u Zemunu. Promrzlo telo, koje su obilazili psi, nađeno je pre tri sedmice pod Pančevačkim mostom, a sličnih slučajeva bilo je i u drugim gradovima, poput Kraljeva, gde je u januaru danima smrznut beskućnik ležao u trafo-stanici.

Crni bilans zime u Beogradu ipak nije uporediv sa onim u hladnim evropskim gradovima, kao što je Moskva, gde od niske temperature umiru stotine ljudi.

Broj intervencija Hitne pomoći na našim ulicama u ove zimske dane ne zavređuje pažnju.

– Uglavnom su to pojedinačni slučajevi i bilo ih je samo nekoliko. Najčešća terapija je zagrevanje, ali kod težih promrzlina može doći do gubitka ruke, noge ili drugog dela tela jer ćelije na niskoj temperaturi izumiru – kaže Nada Macura iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

U Prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj ulici je gužva, nedostaje slobodnih postelja.

– Raspolažemo sa 104 kreveta, ali u ovom trenutku u prihvatilištu obitava 133 osobe. Hladnoća je glavni uzrok što nezbrinuti ljudi beže sa ulice, jednostavno ne mogu da izdrže niske temperature. Riziku od smrzavanja najviše su izložene osobe koje ne mogu da se uklope u atmosferuprihvatilišta, pa se posle dan ili dva vrate na ulicu. Uglavnom su to alkoholičari, „samotnjaci” kojima je teško da poštuju kućni red i kupaju se redovno. U pijanom stanju oni utonu u san na groblju, gradilištu, pod mostom ili nadvožnjakom i rizikuju da se više ne probude – navodi Marija Vujičić, stručni saradnik u prihvatilištu, i dodaje da su poznati i slučajevi starijih, dementnih lica koja su, nedovoljno obučena ili bosa, napuštala kuće i nestajala u snegu i na ciči.

Beskućnici i skitnice mahom borave na grobljima gde spavaju i po „ljutoj” zimi.

– Tu sam. Gde ću. Nemam ništa. Nemam gde. Toplo je kad ima pića. A ima ga. Daju ljudi za dušu svojima. Smotam se negde, u neki šimšir. Greje. Dobro se obučem. Ma sad je ladno. Zaljutila zima. I…. šta ti oćeš od mene. Daj neko piće, oćeš da kupiš neku kiflu. Beži odavde. Ne diraj me – brzo nas je oterao skitnica sa Novog groblja koji je jedva čujno promumlao da se zove Milan i da tu na groblju živi i leti i zimi. Okrenuo se ljutito kad je video da ne vadimo nikakvo čokanjče iz torbe, ušuškao se među svoje najlonske kese pune svega i svačega i nastavio da drema na jučerašnjih nula stepeni.

To je samo jedan od slučajeva. Ima ih više. Prikupljaju hranu i piće koje ljudi ostavljaju na grobovima. Uzimaju i voštane sveće koje pretapaju i preprodaju.

– Noći provode u improvizovanim skloništima, pokušavajući da se ugreju uz alkohol – kažu u Javnom preduzeću „Pogrebne usluge”.

Lekari kažu da je to sasvim pogrešno – alkohol širi krvne sudove, „izvlači” tečnost iz organizma i pospešuje gubitak toplote.

Statistika o broju beskućnika nije precizna, zbog čega različite procene govore da ih u Beogradu ima između 2 000 i 10 000.

-----------------------------------------------------------

„Bela smrt”

Pothlađivanjem se smatra pad telesne temperature ispod 35 stepeni Celzijusa. Ono je posledica dugog izlaganja hladnoći, a kada termometar prislonjen na telo pokazuje trideset i manje stepeni, u 60 odsto slučajeva dolazi do smrti. „Smrzavanje” počinje drhtanjem i grčevima. Ako se telo ubrzo ne zagreje, mišići prestaju da se „brane” i nastupa ukočenost, gubitak prisebnosti, pospanost, usporavanje pulsa i disanja. Čovek umire sa osećajem da tone u san i iluzijom da mu je toplo.

M. Luković

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.