Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta guši dinar, a šta guvernera

Србија мора да се задужи и у доларима и у еврима

Koliki će kurs biti do kraja godine, bilo je jedno od najčešćih pitanja privrednika kraljevačkog regiona koja su upućena Radovanu Jelašiću, guverneru Narodne banke Srbije, na koja je on reagovao tvrdnjom da se zalaže za plivajući kurs i najavom da će na to pitanje moći da odgovori tek kroz dve nedelje, odnosno posle pregovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.

Tako se guverner Jelašić još jednom našao u poziciji da objašnjava zašto je za srpsku ekonomiju bolja primena kontrolisano plivajućeg od fiksnog uspostavljanja kursa. I dok ovih dana dinar guši manjak deviza na tržištu, prvog čoveka centralne banke ponovo pritiskaju zahtevi „iz senke“ za čvrsto sidrenje nacionalne valute na tržištu.

„Čarki” i kvazirasprava o osnovama monetarne politike bilo je i na Biznis forumu na Kopaoniku, gde je guverner okupljenima, između ostalog, pokušao da objasni zašto je „zakucavanje“ vrednosti nacionalne valute loše rešenje. Još jednom je sa govornice morao da ponovi koliko je bolje ostaviti nacionalnu valutu da slobodno pliva. Ministarka finansija Diana Dragutinović konstatovala je samo da je najbolja ekonomska politika koju Srbija može da vodi u ovom trenutku – održavanje stabilnog kursa. – Ne treba uraditi ništa što bi destabilizovalo kurs – kazala je ona.

Najglasniji zagovornik zakucavanja bio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin,koji je ocenio da je Srbiji potreban novi model deviznog kursa. Trebalo bi, kazao je on, fiksirati kurs na određen period, s tim što taj režim podrazumeva i periodična pomeranja kursa. On je uveren da bi takav režim za privredu bio mnogo povoljniji od sadašnjeg fluktuirajućeg kursa. Za ovakav model formiranja kursa, nezvanično, zalagao se i Miroslav Mišković, vlasnik kompanije „Delta”.

Za stručnjake iz oblasti monetarne politike, ovakav predlog je potpuno besmislen, jer bi njegova primena podrazumevala da Srbija ima ozbiljne devizne rezerve, kako bi bila u poziciji da brani tvrdo usidren dinar. Prema rečima Gorana Pitića, predsednika Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, uvođenje fiksnog kursa bila bi velika opasnost za odbranu deviznih rezervi.

– Mislim da je kontrolisano plivajući kurs trenutno najbolje rešenje, s tim što bi centralna banka morala da interveniše samo prilikom velikih oscilacija vrednosti nacionalne valute. Svedoci smo poslednjih dana da je, i bez intervencija NBS, uspostavljena koliko-toliko stabilna vrednost dinara – kazao je Pitić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić smatra da bi uvođenje fiksnog kursa u ovakvim okolnostima bilo vrlo opasno, jer bi značilo brzo trošenje deviznih rezervi, a cenu odbrane nacionalne valute platile bi buduće generacije, jer bi država morala da se zadužuje u inostranstvu.

– U najboljem interesu države na srednji rok jeste da se uvede slobodno fluktuirajući kurs jer bi se time sprečilo brzo trošenje deviznih rezervi – smatra Đukić. – Uvođenje slobodno fluktuirajućeg, umesto kontrolisano fluktuirajućeg kursa znači da bi ciljanu stopu inflacije morale dosledno da primenjuju i Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije. U suprotnom, automatski je moguće utvrditi da li krivca treba tražiti u kreatorima monetarne ili fiskalne politike ili je reč o odsustvu koordinacije između centralne banke i vlade, što je u Srbiji najčešće slučaj. Moguće je i dati odgovor zašto je tržište odreagovalo na neki način i najlakše ustanoviti uzroke i posledice.

Posebno je opasno primenjivati kontrolisani plivajući kurs ukoliko su devizne rezerve uglavnom rezultat privatizacionih prihoda, što je bio slučaj Srbije. Prema njegovim rečima, onda dolazi i do precenjenosti domaće valute što je mač sa dve oštrice, a kad prihodi presahnu obično nastupa munjevito obezvređivanje.

– Kad je struktura deviznih rezervi takva, nameće se pitanje šta će se desiti kad dođe do smanjenja prihoda od prodaje preduzeća. S obzirom na to da zemlja ne može trajno da računa na ovakvu vrstu priliva, onda devizne rezerve počinju brzo da se prazne. To se sada nama dešava i od oktobra je na odbranu dinara potrošeno 1,45 milijardi evra, a samo u januaru i februaru ove godine čuvanje nacionalne valute koštalo nas je 556,4 miliona evra, što je daleko više od priliva po osnovu prodaje NIS-a i sa tim ne mogu da se složim – kaže Đukić.

Prema njegovim rečima, takvo vođenje kursa može samo da gura zemlju u zaduživanje. Takođe, režim slobodno plivajućeg kursa elegantno destimuliše zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu, jer svi rizici uzimanja kredita padaju na teret uvoznika i onih koji se zadužuju, objašnjava naš sagovornik.

– Slobodno plivajući kurs ne bi kažnjavao obične građane već špekulante, koji neće više moći da zarađuju na kursnim razlikama – dodaje.

Na primedbu da kritičari ovakvog načina formiranja kursa najčešće znaju da kažu kako bi građanima život izgledao kao lutrija jer bi ih jednog dana, zbog prevelikih oscilacija, „strefio” kurs od 75, a drugog 95 dinara za evro, Đukić odgovara:

– Ne zarađuju obični građani na kursnim razlikama. Uostalom, ukoliko bi vlada i NBS dosledno sprovodili svoju politiku i ukoliko bi među građanima vladalo poverenje u ono što vlasti rade, onda do takvih šokova ne bi ni dolazilo – ističe on.

Iako ne želi da komentariše kvaziraspravu koja se na Kopaoniku povela o politici kursa, Đukić kaže da je uveren da je reč o puštanju magle kako bi se sakrili uzroci i posledice, jer je već sada jasno da je nemoguće ispuniti projektovani nivo inflacije.

– To je samo bežanje od odgovornosti. Normalno je da u takvoj situaciji onaj ko je odgovoran podnese ostavku.

Na pitanje na koga misli kad tako nešto kaže, Đukić odgovara da odgovor na to pitanje moraju da daju koalicioni partneri koji su koalicionim sporazumom raspodelili funkcije, ali i narodni poslanici a ne on. Uostalom, dodaje, niko ne može da se zaklanja iza MMF-a, jer ta međunarodna finansijska institucija u neku zemlju ne dolazi sama, već samo kada se zakuca na njena vrata.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.