Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Želja da se promeni svet

Бојана Новаковић у представи „Војцек” (Фото Џеф Басби)

Specijalno za „Politiku”
Melburn – „Bože, baci pogled na mene”, ori se dvoranom vapaj Mari, žene kojom Vojcek nije mogao da se oženi jer nije imao para da popu plati za venčanje. Mari je Bojana Novaković, još uvek obrijana na potiljku, prema zahtevu uloge u filmu Srđana Filipovića „Šišanje”. U međuvremenu, komad „Lažni porno”, u Bojaninom prevodu, adaptaciji i režiji, igran je sedam dana u Brizbejnu.

Australijske novinare, kaže Bojana Novaković za „Politiku”, ipak najviše interesuju utisci o Melu Gibsonu, koje je stekla sa snimanja filma „Na ivici tame”(„Edge of Darkness”), završenog krajem prošle godine.

Lik njegove ćerke, koji Bojana Novaković tumači u ovom trileru, razlikuje se od Mari ne samo po godinama već i po stilu glume, jer zahtevi koje implicitno nameće Bihner, preteča nemačkog ekspresionizma, ne daju se uporediti sa zahtevima filma. Ta moć transformacije, kao i energija koja iz nje vrca, jesu ono što je Bojani, već sa 27 godina, donelo ugled vrhunske glumice.

Bihner je bio tri godine mlađi kada je otišao sa ovoga sveta. Zaražen tifusnom groznicom, nije uspeo da završi započet komad, te tako „Vojcek” u svakoj novoj produkciji ima drukčiju kompoziciju. Verzija koja se od 6. februara prikazuje u melburnškom pozorištu „Molthaus” je bazirana na adaptaciji finskog dramaturga Gisli Orn Gardarson, premijerno izvedenoj u londonskom Barbikanu 2005. godine, u okviru programa „Mladi genije”. Novina koja prva pada u oči je produbljivanje Bihnerovog teksta kroz muziku Nika Kejva i Vorena Elisa – lirsku, bogato orkestriranu i osmišljenu kao suptilan komentar.

Takav koncept se savršeno uklopio u programsku politiku „Molthausa”, jer je Majkl Kantor, režiser koji već četiri i po godine vodi ovu kuću, od nje napravio hram u slavu totalnog teatra. Kantor je Bihnerovom tekstu dodao još jedan lik – Anđela smrti, a za tumača je uzeo pravog rokera. Mada je tema potresna, „Vojcek” je tako postao istinski praznik za čula. Sadistički impulsi vojne mašinerije, siromaštvo koje čoveku oduzima pravo na dostojanstvo i na „vrline”, a u ženi potiskuje želju za čudesnim, sve to dobija u ovoj predstavi poetski prizvuk ne samo kroz dijalog i muziku, već i apstraktnu scenografiju monumentalnih razmera koja potvrđuje univerzalno značenje predstave. A u njoj, Mari i Vojcek imaju ravnopravno mesto. Mari je, zapravo, jedina ženska uloga.

Bojana Novaković je tu, opet, drugačija. Njeni pokreti, kada pred sobom ne gura dečija kolica, nekako su uglasti, stilizovani, a ljudska dimenzija se produbljuje postepeno, od trenutka kada se u mladoj ženi, pritisnutoj nemaštinom, ponovo probude snovi.

Komunikacija i javno nastupanje Bojani Novaković nisu nikada bili problem. Sa pet ili šest godina svirala je na jednoj zabavi, mada nikada pre toga nije ni sela za klavir. Kasnije je trenirala ritmičku gimnastiku, išla je na ples, a glumom je počela da se bavi jer je poželela da promeni svet. Povod je, naravno, bila situacija u Srbiji. Ali, ideju kako to da postigne dao joj je dokumentarac o Grejs Keli. U glavi desetogodišnje devojčice namah se iskristalisala ideja: ako postane glumica, postaće i princeza, a ako postane princeza, onda će moći i da promeni svet.

Ali jednu stvar Bojana nikad ranije nije radila na sceni – nije zapevala. To se prvi put dogodilo u „Vojceku”. – Bilo mi je potrebno dosta hrabrosti, ali sam onda počela da uživam– kaže.

Svaka uloga koju je do sada igrala obogatila ju je na poseban način. U drami „Kriminologija” iz pera melburnških autora Leli Kac i Toma Rajta, baziranoj na istinitom događaju, igrala je devojku koja namerno predozira svog mladića, studenta matematike, i mirno ga posmatra dok umire. Komad „ Žena svoje vrste” („Female of the Species”) australijske spisateljice Džoane Mari-Smit, koji je igrala za Melbourne Theatre Company, naučio ju je puno toga o feminizmu. Ipak, vrhunac u glumačkoj karijeri bila joj je predstava „Eldorado”, u režiji Benedikta Endrusa, koju je takođe igrala u „Molthausu”. U njoj je tumačila ulogu mlade pijanistkinje, okružene ratom i ljudima opsednutim materijalnim bogatstvom. Uloga umetnosti u ratnim uslovima, kada se obrušava jedan svet, za Bojanu je i lično pitanje. Odgovor na njega pruža, na svoj način, nova srpska drama.

Prošle godine Bojana je tako režirala „Porodične priče” Biljane Srbljanović i „Lažni porno”, koji je i prevela i adaptirala kako bi bio razumljiv ovdašnjem gledaocu. Komad Srbljanovićeve je igran u popularnom Grifin teatru, u Sidneju, i Australijanci su ga odlično primili. Naš svet ne.

– Imala sam prijatelje koji su izašli sa predstave. Nisu mi se ni javili posle toga. Ne mogu da prihvate da to nije napad na njih lično, nego na situaciju– kaže sa setom.

Slobodu izbora Bojana ima zahvaljujući trupi Ride On, koju je osnovala 2003. godine sa drugaricom iz klase, Tanjom Goldberg. „Lažni porno” je postavila u galeriji Lupa, u Melburnu, pretvorivši je u srpsku kafanu u koju je smestila čak i jedan taksi. Uoči predstave je služena rakija, naše novokomponovane zvezde su sa televizijskih ekrana šarmirale publiku, treštala je turbo-folk muzika. U publici su se pojavili vodeći kritičari, ocene su bile pohvalne, a predstavu su videli i ljudi iz pozorišta Powerhouse, u Brizbejnu, i otkupili je za jednonedeljno prikazivanje. Karte za sve predstave su planule već posle premijere u januaru, ove godine.

Slika o ukupnom angažmanu Bojane Novaković se, ipak, stiče tek kada se na sve ovo dodaju njene filmske uloge. Podsetimo, svoj prvi film, Blackrock”, snimila je sa Hitom Ledžerom, za koga kaže: „Bio je jedan anđeo u mom životu”.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.