Opština štiti kačkavalj

Pirot – Opština je prvi put pokrenula inicijativu za zaštitu geografskog porekla pirotskog kačkavalja, jer proizvođačima to nije uspelo ni posle drugog pokušaja. Zbog nepotpune dokumentacije, Zavod za intelektualnu svojinu dva puta je odbijao zahteve proizvođača. Pirotski kraj ima još nekoliko autohtonih proizvoda koje bi trebalo što pre da zaštiti ili će to uraditi neko drugi, tvrde u opštini.

Piroćanci smatraju da kačkavalj mora da bude zaštićen, jer se trenutno prodaju proizvodi pod imenom „pirotski kačkavalj“ a nemaju njegova svojstva. Elaborat je već urađen, a u opštini očekuju da kompletna procedura bude završena u narednih šest meseci.

Jedan od inicijatora i učesnika u izradi elaborata je Zoran Tošić, vlasnik mini-mlekare „Visočica“ u Pirotu. On kaže da već nekoliko godina pokušava sa kolegama da zaštiti geografsko poreklo kačkavalja, ali da je na kraju ipak bila potrebna pomoć opštine. Tošić ističe da su razlozi, između ostalog, i ekonomske prirode.

– Ne možemo da postignemo realnu cenu, jer pre prodaje naš kačkavalj mora da „odleži“ i do 60 dana, zavisno od težine pogače. Nelojalna konkurencija danas pravi kačkavalj industrijski. Danas se pravi, sutradan pakuje i već trećeg dana proizvod je u prodavnicama – negoduje Tošić, jedan od četvorice proizvođača kačkavalja u pirotskom kraju, koji mesečno za tržište pripremi od dve do tri tone ovog mlečnog proizvoda. Kačkavalj se još proizvodi i u pirotskoj Mlekarskoj školi.

U lokalnoj samoupravi smatraju da bi trebalo da bude primenjen „francuski model“ zaštite proizvoda pri čemu bi cela regija bila poznata po tom proizvodu. To bi uticalo i na brži ekonomski razvoj. Samostalni stručni saradnik za poljoprivredu u SO Pirot Vesna Lazarević za „Politiku“ kaže da je zaštita geografskog porekla kačkavalja neophodna.

– Samo standardizovan proizvod može da se pojavi na evropskom tržištu. Kupci traže proizvod sa istim ukusom i mi to moramo da postignemo – naglašava Vesna Lazarević i dodaje da će po završetku procesa zaštite geografskog porekla svi proizvođači morati da uzimaju jednu bakterijsku kulturu zbog ukusa kačkavalja, a biće formirana i komisija koja će kontrolisati kvalitet proizvoda.

S obzirom na to da je Srbija potpisnica Lisabonske konvencije, ukoliko Piroćanci zaštite pirotski kačkavalj, još 25 zemalja priznaće njegovo geografsko poreklo. Nekada je godišnje izvoženo i više od 30 vagona kačkavalja. To je za sada za male pirotske proizvođače nedostižno, jer se broj stada na staroplaninskim pašnjacima drastično smanjuje.

Do sada je zaštićeno geografsko poreklo pirotskog ćilima, u proceduri je zaštita kačkavalja, ali Piroćanci se pripremaju da zaštite i pirotsku „peglanu“ kobasicu, grnčariju i jagnje.

Marija Penčić