Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O sukcesiji u maju

Иво Санадeр и Мирко Цветковић (Фото Бета)

Ukoliko narednih dana bude postignut dogovor između država bivše SFRJ o dnevnom redu sastanka o sukcesiji, on će najverovatnije biti održan u prvoj polovini maja u Beogradu. Gašo Knežević, predstavnik Srbije za sukcesiju, koji priprema ovaj sastanak bivših jugoslovenskih republika, kaže za „Politiku” da treba 28. aprila da ode još u Sloveniju.

Knežević nije želeo detaljnije da govori o planiranom beogradskom sastanku, čije je održavanje nakon nedavne posete hrvatskog premijera Ive Sanadera Beogradu prethodno bilo najavljeno za 15. april. Pripremu novog sastanka o sukcesiji, prema ranijim informacijama objavljenim u medijima, opterećuje želja nekih država da ponovo otvore pitanja koja neke druge države tretiraju kao već rešena. Knežević je vrlo obazriv i naglašava da se nada da će sastanak biti održan „ako nas neko u međuvremenu ne minira”.

U susret beogradskom sastanku iz BiH je stigla vest da će ta država tražiti hitno rešavanje pitanja podele preostalog novca bivše države i sprovođenje dogovora o raspodeli ambasada i konzulata, kao i vraćanje imovine bosansko-hercegovačkim preduzećima u susednim zemljama. Oni su naveli i da u osam mešovitih banaka bivše države ima 645 miliona dolara koji treba da budu predmet sukcesije.

Dogovori o sukcesiji imovine bivše SFRJ – koji obuhvataju podelu finansijske aktive i pasive, deviznih sredstava Narodne banke Jugoslavije, diplomatsko-konzularnih predstavništava, arhive, penzija i ostalih prava i obaveza – godinama su na mrtvoj tački. Pregovarački proces počeo je nakon što je 2001. godine u Beču potpisan sporazum između bivših jugoslovenskih republika. Prvo je postignut dogovor o podeli 44 od ukupno 67 objekata diplomatsko-konzularnih predstavništava SFRJ u zemljama Evrope, Severne Amerike i u Australiji.
S obzirom na to da je za pet diplomatsko-konzularnih predstavništava u posedu bivše SFRJ dogovor postignut ranije, preostalo je 18 objekata. U julu 2005. godine predstavnici država sukcesora postigli su i dogovor o podeli deviznih sredstava u iznosu od oko 220 miliona dolara na računima Narodne banke Jugoslavije i inostranih banaka.

Posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore, podela finansijske imovine SCG regulisana je posebnim sporazumom, potpisanim u junu 2006. godine. Kada bude podeljena imovina bivše SFRJ, počeće i podela imovine između Srbije i Crne Gore.

B. Čpajak

---------------------------------------------------

Podela ambasada

U toku ranijih pregovora predviđeno je da sedam od 18 objekata koji još nisu podeljeni bude prodato i da sredstva dobijena od toga budu međusobno raspodeljena. Reč je o sedištu misije pri UN i rezidenciji u Njujorku, ambasadama i rezidencijama u Tokiju, Velingtonu i Bernu, kao i o ambasadi u Bonu. Sporni objekti su zemljište u Kanberi, ambasade u Kopenhagenu, Varšavi, Briselu i Stokholmu, stanovi u Rimu i Trstu, rezidencija i kuća u Varšavi, generalni konzulat u Frankfurtu i sedište misije u Ženevi.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.