Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stečaj po kratkom postupku

Ukidanje stečajnog veća da bi se skratilo trajanje stečaja, smanjenje predujma za pokretanje postupka, umanjenje troškova, jačanje ovlašćenja i odgovornosti poverilaca, ali i stečajnog upravnika...

To su samo neke od novina koje propisuje budući zakon o stečaju. Ovaj propis baziran je na efikasnijoj naplati potraživanja i uvođenju fleksibilnih mehanizama u sprovođenju stečaja, rečeno je na jučerašnjoj panel diskusiji o nacrtu ovog zakona, koji je urađen u saradnji Ministarstva ekonomije i USAID programa za reformu stečajnog i izvršnog postupka.

Reč je o reformskom zakonu, jednom u nizu dokumenata obuhvaćenih giljotinom ili sečom suvišnih, zastarelih ili neprimenljivih propisa, koja bi trebalo da bude okončana do kraja ove godine. Sada je, prema rečima Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, pravi momenat za donošenje novog zakona o stečaju, jer će on omogućiti privredi da se lakše suoči sa ekonomskom krizom.

– Privreda ima problem sa likvidnošću. U javnosti se navodi da je 60.000 preduzeća nelikvidno, ali se gubi iz vida činjenica da je svega 22.000 velikih firmi. Ostalo su preduzetnici, a oko 10.000 preduzeća je blokirano već više od tri godine – rekao je Ćirić.

Praksa je pokazala da je u Srbiji pokrenut relativno mali broj stečajeva, s obzirom na nivo likvidnosti u privredi. Prema podacima NBS, nesolventnih preduzeća je bilo 6.373 više od tri godine, a pokrenuto je svega 1.000 stečajeva.

– Novi zakon treba da u uslovima finansijske krize obezbedi jednostavnije i brže mehanizme za finansijski oporavak poslovanja kad god je to moguće, a tamo gde nije da još više ubrza postupak ponovnog vraćanja u upotrebu sredstava i imovine. Stečaj ne treba da bude bauk već ga treba koristiti za blagovremeno reagovanje na finansijske teškoće u poslovanju – rekao je Branko Radulović, savetnik za regulatornu reformu Vlade Srbije.

Osim ukidanja stečajnog veća i davanja većih ovlašćenja stečajnom sudiji, novina je i to da će stečajni upravnik biti imenovan kompjuterskim slučajnim odabirom sa liste aktivnih upravnika koju redovno ažurira Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Prvi put se uvodi i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti za stečajne upravnike, a minimalni predviđeni iznos je 30.000 evra, plus dopunsko osiguranje na teret stečajne mase.

Prema rečima Luke Andrića, koordinatora radne grupe i savetnika ministra ekonomije, uticaj poverilaca čija su potraživanja osporena biće sprečen, a ukoliko poverilac ne pokrene parnicu za utvrđivanje potraživanja prestaje mu članstvo u odboru. „Ćutanje” će biti tretirano kao pristanak i smatraće se da je odbor poverilaca saglasan sa predlogom stečajnog upravnika ako na predlog nije reagovao u propisanom roku.

– Predujam za pokretanje postupka biće smanjen. U predujam će ulaziti samo troškovi obaveštavanja poverilaca, angažovanje stečajnog upravnika i fizičko obezbeđenje. Izričito je propisano da se uplaćeni predujam smatra troškom postupka i da se prioritetno vraća poveriocu, na primer čim na računu stečajnog dužnika bude dovoljno sredstava. Dosadašnji visoki i neujednačeni troškovi verovatno su razlog što imamo 120 novih postupaka, 15.000 do 20.000 nelikvidnih firmi – istakao je Andrić.

Ukoliko dužnik nema dovoljno imovine za pokriće troškova postupka, on se zaključuje i firma se briše iz registra.

Prema nacrtu zakona i dalje postoje dva vida sprovođenja stečaja – kroz bankrot i reorganizaciju.

Kako se do sada odugovlačilo sa usvajanjem plana reorganizacije, predviđeno je da se istovremeno sa pokretanjem stečaja podnese i plan. Kod unapred pripremljenog plana reorganizacije nema podnošenja prijava potraživanja, nema dugotrajnog stečajnog postupka, troškovi su mnogo manji, a preduzeće ako poverioci usvoje plan započinje „novi život” sa reorganizovanim obavezama.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.