Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rimski šlem iz Jarka

Шлем који ће бити представљен на изложби

Novi Sad – Sledeće nedelje, 12. maja, u Muzeju Vojvodine otvara se izložba koja će, svakako, biti arheološki i muzeološki događaj sezone: na postavci pod nazivom „Kasnoantički šlem iz Jarka” muzejski radnici predstavljaju tri najvrednija eksponata iz svojih kolekcija. Posebna pažnja posvećena je premijernoj prezentaciji šlema do kojeg je Muzej došao putem otkupa 2006. godine, ali će za posetioce pravi doživljaj biti čuveni „rimski šlem 1” iz poznatog nalazišta Berkasovo, najlepšeg i najraskošnijeg primerka među svim sličnim primercima kasnorimskih šlemova.

Izuzetnog sjaja, ukrašen umecima od staklene paste koji imitiraju dragi kamen smaragd i poludrago kamenje oniks i kalcedon, on već pola veka oduševljava i naučnu i širu javnost. Dovoljno je reći da su dva čuvena rimska šlema iz Berkasova, prvi, izuzetne lepote, i drugi, manje raskošan, do sada gostovala na brojnim domaćim i evropskim izložbama posvećenim poznom Rimskom carstvu, gde ih je – u nemačkom gradu Triru i u italijanskom gradu Udine u poslednje dve godine videlo više od 800.000 posetilaca!

Za posetioce izložbe u Muzeju Vojvodine posebnu važnost imaće, ipak, novopronađeni rimski šlem iz Jarka. Priča o njegovom otkriću, kao i povratku u prvobitno stanje zaintrigirala je naučnu i širu javnost.

– Poljoprivrednik iz sela Hrtkovci otkrio je mali keramički krčag, zakopan u zemlju zajedno sa delovima rimskog pozlaćenog šlema. Pre nego što se obratio stručnjacima Muzeja Vojvodine, izvadio je komade srebrnog pozlaćenog lima iz krčaga i, ne shvatajući čemu su pripadali, ispravio ih i zalepio na karton. Tadašnji kustos muzeja dr Velika Dautova Ruševljan, dobro poznavajući berkasovske pozlaćene šlemove, zaključila je da su ti komadi, u stvari, delovi oplate pozlaćenog šlema iz četvrtog veka. Celokupni nalaz, protumačen kao ostava iz rimskog doba, otkupljen je, a onda se pristupilo procesima konzervacije i rekonstrukcije koji su trajali više od godinu dana – kaže u izjavi za „Politiku” Tijana Stanković-Pešterac, kustos Antičke zbirke Muzeja Vojvodine i autor izložbe.

Konzervatori Narodnog muzeja u Beogradu su, prema njenim rečima, odvojili zalepljene delove od kartona i konzervirali ih, a zatim pristupili rekonstrukciji šlema. Sam proces nadgledao je docent sa Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Miroslav Vujović a kao primer za rekonstrukciju poslužio je manje ukrašeni šlem iz Berkasova, poznat kao „šlem broj 2”. Delovi pozlaćenog srebrnog lima su, postupkom ispravljanja na kožnoj podlozi uz pomoć zubarskih alatki od poludragog kamena ahata, vraćeni u prvobitnu formu! Oplata šlema iz Jarka je zapravo bila sačuvana u velikoj meri, što je rekonstrukciju učinilo izvodljivom.

Rekonstrukcija događaja iz prošlosti ovog šlema nije bila ništa manje zanimljiva: istraživači i konzervatori su zaključili da je neko, verovatno u davna vremena, iz ostave u zemlji gde je šlem bio zakopan, izvukao krčag i sa šlema skinuo pozlaćenu oplatu, odvajajući zakovice i nitne, a potom nastale komade stavio ponovo u krčag i pohranio u zemlju. Tako zakopano blago je, posle više od jednog i po milenijuma, pronašao poljoprivrednik iz Hrtkovaca!

Naučnici su nastanak šlema datovali u četvrti vek naše ere. Takve šlemove su nosili oficiri rimske konjice, a u prilog tezi da su ih mogli nositi i sami carevi govori skupocenost njihove izrade i predstave na novcu vladara. Rimska provincija Druga Panonija u kojoj se nalazilo i današnje selo Jarak tada je bila poprište brojnih sukoba između samih Rimljana u borbi za vlast, ali i Rimljana sa spoljnim neprijateljima...

Za posetioce izložbe koja traje do 22. maja, svakako, zanimljiva je činjenica da nijedan drugi muzej u svetu ne poseduje tri primerka šlemova tipa „Berkasovo”, što Muzej Vojvodine čini osobenim.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.