Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Opštine obveznicama skupljaju pare

Građani koji na štednji imaju više od četiri milijarde evra mogli bi da postanu značajni investitori na srpskom tržištu kapitala. Jedan od uslova je da im lokalne zajednice, odnosno opštine ponude na prodaju municipalne obveznice.

Građani će se opredeliti za taj vid „ulaganja” samo ako taj prinos bude, kako kaže Boško Živković član Ekonomskog saveta premijera Srbije, ne samo stabilan i atraktivan, već i zaštićen od inflacije i kursnog rizika na način na koji je to omogućeno bankama.

Da bi ubrzale razvoj, lokalne samouprave će, osim uzimanja kredita, dodatne prohode uskoro moći da ostvare izdavanjem municipalnih obveznica. Emitovanje ovih obveznica moglo bi da bude jedno od rešenja za prikupljanje novca potrebnog opštinama za razne namene. Jednu od njih spomenula je nedavno ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, koja je rekla da „budžet države i NIP nisu dovoljno veliki da zadovolje sve potrebe opština” i da je, na primer, samo za opremanje industrijske zone pored autoputa od oko 10 hektara potrebno između 200 i 300 miliona dinara.

Prednost opštinskih vrednosnih hartija je niža kamatna stopa u odnosu na bankarski zajam, poreske olakšice i povećana odgovornost predstavnika vlasti zbog transparentnosti celog procesa. Prvu emisiju municipalnih obveznica trebalo bi krajem godine da emituje pilot grupa, tri do pet opština.

Procedura je jednostavna – građani od lokalnih samouprava kupuju hartije od vrednosti, imaju određenu zaradu od njih, a istovremeno od tih sredstava poboljšava se kvalitet njihovog života na lokalnom nivou i razvijaju se različiti infrastrukturni projekti ili pokriva budžetski deficit opštine.

Država bi mogla da poveća atraktivnost municipalnih obveznica, tako što bi kupcima omogućila da pored stabilnog godišnjeg prinosa, imaju i druge pogodnosti, na primer carinske olakšice. Svuda u svetu ti vrednosni papiri „abolirani” su od poreza, pa i poreza na dobit ostvaren u njihovom prometu. Država tako stimuliše opštine i gradove da samostalno pribavljaju sredstva koja su im neophodna, a njima se emisija i prodaja više isplati od zaduživanja kod banaka.

Uz to, potencijalni investitor može da trguje tom hartijom i na sekundarnom tržištu, što znači da u svakom trenu može da ih proda ili kupi i na taj način ostvari kapitalnu dobit na cenovnoj razlici.

Emitent ima i mogućnost da utvrđuje rokove dospeća i eventualne kuponske isplate shodno svojim potrebama, a ukoliko se pokaže kao pouzdan dužnik, može da povećava rokove dospeća novoemitovanih papira. Na taj način, svaka naredna emisija obveznica za finansiranje razvojnih projekata lokalne samouprave postaje traženija, a neophodan novac, prikupljen na tržištu, pojevtinjuje. Ulaganje u municipalne obveznice je ne samo isplativo, već i relativno nerizično, jer se njihovo servisiranje garantuje iz fiskalnih prihoda lokalne zajednice.

– Ali, da bi se sve to zaista sprovelo u delo potrebno je najpre izmeniti neka zakonska rešenja i doneti nove propise – kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Najpre bi prema njegovim rečima trebalo promeniti zakon, kako bi i građani mogli da kupuju municipalne obveznice, a ne samo profesionalni investitori. Sledeći korak je usvajanje zakona o javnoj svojini, jer opštine koje imaju mali budžet ipak moraju da imaju imovinu u svom vlasništvu kao garant.

To međutim, kaže Ilić, nisu dovoljni uslovi. Neophodno je da u svakom opštinskom finansijskom izveštaju budu prikazani pravi podaci i da uvidom u njih investitor ima realnu sliku poslovanja te lokalne samouprave. Potom treba utvrditi projekte koji na taj način mogu da budu finansirani i najzad dati mogućnost opštinama da odluče da li im je isplativije da uzimaju kredite ili da emituju municipalne obveznice.

Violeta Jovanović, direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), naglašava da je prinos od municipalnih obveznica najčešće veći od prinosa koji se ostvaruje ulaganjem u državne obveznice ili oročavanjem depozita u banci. Pored niskog rizika investicije i atraktivne kamate koju ostvaruje, kupac ovih obveznica je najčešće oslobođen plaćanja poreza.

– Uzevši u obzir činjenicu da je lokalnim vlastima potrebno više sredstava nego što im budžetom stoji na raspolaganju i da je u godini krize nedovoljno budžetskih sredstava, municipalne obveznice su svakako mogućnost koju treba iskoristiti. Pored neophodnih izmena u postojećem zakonodavnom okviru, potrebno je utvrditi i kreditnu sposobnost opštine, poresku politiku i demografske karakteristike regiona kako bi se osigurao plasman i isplativost emisije. Istovremeno je neophodno menjati stav građana prema zaduživanju opština kroz emisiju obveznica i podsticati osećanje odgovornosti i pripadnosti lokalnoj zajednici kroz obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvojnih projekata. Na taj način, obveznice omogućavaju lokalnom stanovništvu da sopstvenim novcem investira u vlastiti grad ili opštinu, a da za to dobije i povoljnu kamatu – navodi Jovanovićeva.

Finansiranje kapitalnih projekata iz tekućih prihoda ne samo što nije delotvorno (jer realizacija traje nekoliko godina), već se često ispostavi da finansiranje na taj način može biti i skuplje nego da je korišćen dug kao izvor finansiranja. Takođe, u procesu korišćenja pretpristupnih fondova Evropske unije u određenoj meri je potrebno kofinansiranje određenih projekata. U većini zemalja članica OECD lokalne samouprave su odgovorne za najveći deo javnih investicija u zemlji. One su odgovorne za 15 do 20 odsto javnih rashoda, kao i za lavovski deo javnih investicija (između 40 i 70 odsto).

Zaduživanje opštine razlikuje se od zaduživanja kompanije, jer se veći deo opštinskog zaduživanja odnosi na investicije koje ne donose profit ili ne stvaraju prihode u budućem periodu, već se otplaćuje iz budžeta lokalne samouprave. To znači da lokalne samouprave moraju da budu sposobne da kreditorima i potencijalnim investitorima predstave precizne, transparentne i blagovremene informacije o svojim prihodima i rashodima i njihovoj sposobnosti da stvore operativni suficit koji je potreban za servisiranje duga.

– Ukoliko bismo pokušali da uporedimo obveznice i akcije, osnovna razlika između njih je u tome da su obveznice instrument duga i da nose određena potraživanja vlasnika prema izdavaocu, dok su akcije vlasničke hartije od vrednosti i samim tim nose pravo na upravljanje privrednim društvom i učešće u dobiti – objašnjava Jovanovićeva.

U većini razvijenih tržišta municipalne obveznice su se razvile prvo kao privatni plasmani institucionalnim investitorima, a kasnije su se razvile u formi javnih emisija, uključujući i individualne investitore.

M.Avakumović
V. Arsenić

-----------------------------------------------------------

Tri modela

Opštinske hartije od vrednosti mogu se prodati na tržištu na tri načina. Prvi je tender, gde na određeni dan zainteresovani kupci licitiraju. Pobednik je onaj ko da najveću ponudu uz najmanje troškove za emitenta. Drugi način je plasman municipalnih obveznica kroz pregovore koristeći usluge investicione banke ili brokersko-dilerskog društva. Treći model je privatni plasman. S obzirom na to da se model privatnog plasmana koristi samo za manje količine obveznica, dilema se najčešće javlja između prva dva tipa plasmana, ističe Jovanovićeva.

-----------------------------------------------------------

Primer Beograda

Beograd je poslednji put koristio obveznicu kao izvor finansiranja pre više od 30 godina.

Decembra 1977. godine emitovana je srednjoročna obveznica sa rokom dospeća od sedam godina i nominalnom vrednošću od 16,4 miliona američkih dolara. Obveznica je bila garantovana od strane Beogradske banke, a pokrovitelji emisije bile su četiri inostrane banke. Ova inostrana emisija obveznica izvršena je za potrebe završetka „Sava centra“.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.