Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bolje evro na knjižici

(Д. Стојановић)

Na nagovore guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da štedimo u dinarima, koji su bili česti naročito pretprošle i prošle godine, jedan štediša odlučio je da se tom pozivu odazove 3. novembra 2008. Nije hteo da za prikupljene dinare kupuje evre, pa zatim da ih oroči na neko vreme. Rešio je da posluša savet guvernera i da „na svojoj koži” proveri da li je zaista isplativije štedeti u dinarima nego u evrima.

Tako je ovaj građanin pomenutog datuma u jednoj banci oročio 120.000 dinara na šest meseci. Pristao je na ponuđenu godišnju kamatu od 12 odsto. Dakle, računao je, za pola godine njegove pare će se oploditi za šest procenata.

Ali, za ne daj bože i zarad računice koju je planirao da izvede na kraju avanture u koju se upustio, pribeležio je da je u istoj banci za rečenih 120.000 dinara navedenog dana mogao, po ceni od 86,25 dinara za evro, da kupi tačno 1.391,3 evra.

Posle pola godine, odmah posle praznika, 5. maja, zajedno sa pripisanom kamatom podigao je 125.808 dinara. Kad je bacio pogled na tablu iznad šaltera sa kursnom listom, bilo mu jasno da je odigrao na sopstvenu štetu. U ponedeljak, 5. maja 2009. godine, banka je prodavala evro za 97,1 dinar. Tog dana za 125.808 dinara mogao je da kupi 1.295,6 evra. Nije bilo teško izračunati da je ovaj štediša, u evrima, uprkos pripisanoj kamati, bio na gubitku tačno 95,6 evra. Ili, ako se ta suma pomnoži sa 97,1 dinar, za koliko se tog dana evro mogao kupiti na šalteru iste banke, ovaj obožavalac guvernera Jelašića izgubio je 9.282 dinara.

Bankari će reći da je ova računica tendenciozna. Da je poređenje odnosa valuta na početku i na kraju oročenja štednog uloga pogrešan metod za ocenu isplativosti štednje. Jer, valuta koja se koristi kao reper, u ovom slučaju evro, takođe je promenila svoju vrednost u navedenom periodu. Pored toga, ni Narodnoj banci se ne može zameriti da proteklih šest meseci nije čuvala vrednost dinara. Radi toga je tokom prošle godine prodala gotovo milijardu evra.

Opštevažeće je pravilo da se opravdanost štednje procenjuje poređenjem kamatne stope sa inflacijom, kažu ekonomisti. Štednja ima smisla ako ponuđena kamata čuva vrednost uloga i omogućava njegovo uvećanje, makar za procenat iznad inflacije. Dakle, opravdanost štednje se utvrđuje poređenjem visine ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj se štedi matična valuta. Upućeni tvrde da je u Srbiji štednja u dinarima, bar u ovoj deceniji, bila isplativa. Štednja u evrima i dolarima ponekad je bila vrlo isplativa, ali u nekim periodima i potpuno neisplativa. Valute u kojima se isplatilo štedeti, pored dinara, jeste švajcarski franak, koji se uz japanski jen smatra najstabilnijom svetskom valutom.

Ekonomisti još kažu da svaka centralna banka upravlja visinom kamatnih stopa tako da ona bude viša od inflacije, čime čuva štedne uloge u domaćoj valuti. Da li je Narodna banka Srbije u proteklih šest meseci odgovarajućom politikom kamatnih stopa sačuvala realnu vrednost uloga štediše iz ove naše priče?

Prema poslednjem saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u aprilu, merena indeksom cena na malo, iznosila 1,1 odsto, a od početka godine dostigla je sedam procenata. Tako je inflacija u prva četiri meseca ove godine obezvredila ulog našeg štediše za jedan procentni poen. Ali, od oktobra 2008. do kraja aprila ove godine, kaže zvanična statistika, inflacija je dostigla 5,9 odsto. Naime, u novembru i decembru (zbog pada cene benzina i mleka) desila nam se deflacija: u novembru 0,1, a u decembru u odnosu na novembar jedan odsto.

Dakle, naš štediša, kad bismo se šalili, posle šest meseci ipak je imao više – celih 0,1 odsto preko zabeleženog procenta inflacije. Činjenica je da njegov štedni ulog u dinarima nije bio obezvređen, pa bi se moglo reći da ga guverner nije obmanuo. Doduše, prošao bi mnogo bolje da je štedeo u evrima, ali mu to niko nije savetovano.

Naravoučenije: bolje evro na knjižici, nego dinar na grani.

Ako je istina da je novac energija koja se ne gubi, već se samo prenosi, neko je u ovoj igri ipak bio na dobitku.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.