Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podjednako nesputani u seksu

Давнашња вештина

Izbacite iz svojih glava da su „muškarci s Marsa, a žene s Venere”. Živite na Zemlji na kojoj vladaju drukčija pravila u parenju i seksualnom zbližavanju.

Vreme je da se zaboravi oveštala pretpostavka po kojoj su muškarci nastali i menjali se s jedinom svrhom da svaki čas vode ljubav s novom izabranicom (promiskuitetni), a žene da bi bile izbirljive. Biološka evolucija ni u kojem slučaju nije tako nešto iznedrila.

Objedinjeni podaci iz 18 savremenih i starovremskih društvenih zajednica pokazuju, sve u svemu, veća odstupanja u uspešnosti razmnožavanja muškaraca nego žena – od toga da jedan začne više dece s više saputnica do toga da jedan stekne jedno ili nijedno, objašnjava psiholog Džilijan Braun sa Univerziteta Sejnt Endruz u Fajfu (Škotska).

U prošlosti su istraživački takve obrasce označavali sveopštim sklonostima u sparivanju, po kojem je ženi broj dece ograničen postupkom rađanja, a muškarcima ničim – u stanju su da ih začnu što je više moguće. Ali kada su pažljivo proučene pojedinačne razlike u polnim ulogama u pomenutih 18 zajednica, ispostavilo se da nije tako.

Rasponi promena u reproduktivnom ishodu bitno su se preklapali i preplitali za muškarce i žene u monogamnim društvima i, čak, u pojedinim poligamnim u kojima su prvi da imaju ili se spare s više od jedne. Ukoliko se činjenice posmatraju združeno, obrasci uspešnosti razmožavanja u poligmnim zajednicama, u kojima je nekoliko muškaraca imalo znatno više potomaka, očevidno su odstupali.

Polovina proučavanih žitelja ispoljavaju slična odstupanja i u muškom i ženskom ishodu razmnožavanja, što je suprotno uvreženom shvatanju da su žene osujećene, a muškarci razbludni. A kakve veze s tim imaju vinske mušice?

Naučnička uopštavanja zasnivaju se na izučavanju dotičnih insekata još iz 1948. godine. Engleski genetičar Angus Bejtman je tada ustanovio da mužjaci pokazuju veću raznovrsnost od ženki u broju seksualnih saputnika i potomstvu, jer su se potonje, uglavnom, parile s nekolicinom.

Iz toga je proistekao zaključak: u evolucionom smislu više košta žensko ulaganje u nastanak jednog jajašceta nego muško u semenu tečnost. A to vodi do osujećene suzdržanosti prvih i nesputane žudnje drugih. U minulom desetleću, međutim, izučavanja vinskih mušica i ostalih životinja potkrepila su znatna odstupanja u broju seksualnih partnera i potomstvu za oba pola.

Mnoštvo činilaca utiče na životinjsko oprediljivanje za parenje, podseća škotska naučnica. Posmatranje insekata, ptica i drugih vrsta ukazuje da su ženke često izbirljive kada ih mužjaci brojno nadmašuju ili ako su prepuštene da same podižu podmladak. A mužjaci su osobito probirljivi, ukoliko su okruženi viškom ženki ili su izloženi pritisku da pomažu u odgajanju mladunčadi.

U malim rojevima, jatima i čoporima, s približno istim zbirom i jednih i drugih, oba pola su sklona neograničavajućem parenju.

Šta se zbiva s ljudima kojima smo na početku preporučili da odbace davnašnje zablude?

Novi dokazi već sada nagovešćuju da su iste, zadivljujuće prilagodljive veštine (strategije), primenljive i na ljude, naglašava Stiven Emlin koji se na Univerzitetu Kornel (SAD) bavi ekologijom ponašanja. A Li Kronk sa Ratgers univerziteta (SAD) kaže da će članak Džilijan Braun, koji će se pojaviti u junskom izdanju časopisa „Kretanja u ekologiji i evoluciji”, imati veliki upliv na buduća istraživanja ljudskog razmnožavanja.

Potonji naučnik ističe da su sveopšte strategije sparivanja muškaraca i žena ukorenjene još u kameno doba, ali se sprovode na različne načine zavisno od kulturnih, društvenih i demografskih odlika savremenih društava.

Džilijan Braun iskazuje drukčije viđenje: razlike u naučenim pristupima razmnožavanju i kulturnim uverenjima među društvenim skupinama uobličile su se u minulih 50.000 godina i dovele su, verovatno, do naslednih (genetskih) promena u tom stanovništvu, ali nisu uticale na sveopšte usmerenje u sparivanju polova.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.