Ulice bez imena

Kada počneš da živiš u novom gradu, prva stvar koju naučiš su imena ulica, ali šta ako ulice nemaju imena? U Dubaiju samo par najvažnijih ulica nose imena koja većina žitelja mogu da prepoznaju, manje ulice nose samo brojeve ili arapska imena koja je skoro nemoguće izgovoriti. I za žitelje u nekoj ulici, ime iste je velika misterija osim ako ne stoje ispred table na ćošku. Inače ovde se pošta ne isporučuje na kućnu adresu, ako želite da primate poštu, onda morate da uzmete P.O.Boh u zgradi pošte ili da date P.O.Box vaše firme.

Još veći problem od imena ulica su taksisti kojima je dovoljno da dobiju samo vozačku dozvolu da bi počeli da voze. Tako da svaki put kada uđete u taksi morate da znate gde se tačno nalazi željena destinacija i da objašnjavate vozaču, ili ćete provesti dosta vremena vozajući se unaokolo. Uobičajni sistem je da kažete deo grada u koji idete, pa najbliži shopping mall u tom kraju (pošto ako neke odrednice znaju, to su bar molovi). Moram da priznam da mi se par puta desilo da kažem ime mol-a kraj kojeg se pre nalazila moja kancelarija (a to je inače jedan od tri najpoznatija u Dubaiju) i da me taksista stidljivo obavesti kako je te nedelje došao u grad i počeo da radi, pa baš nije siguran kako da stigne tamo. Takođe u vezi taksista svaki put moram da napomenem mojim posetiocima je da ako vas taksista vozi zaobilaznim putem, to nije zato što želi da poveća cenu vožnje, već zato što je to jedini put koji on zna do neke destinacije.

Dodatni problem predstavlja situacija u kojoj do željene adrese dolazite sa pogrešne strane ulice. Uobičajno je da, ako se zgrada nalazi sa leve strane ulice, vi na prvoj raskrsnici skrenete levo i tu ste. U Dubaiju u 99% slučajeva, vi ne možete da skrenete levo u većim ulicama. Tako da se onda skreće desno na prvom isključenju, pa se ide preko nadvožnjaka, prođe par kružnih tokova (sve sa semaforima na kružnim tokovima) napravi par polukružnih skretanja i posle 15-tak minuta ste na pravoj strani ulice. S vremenom sam naučio da pre nego što i upalim kola, prvo razmislim gde se nalazi neka zgrada i kako najlakše stići do nje.(/slika2)

U Dubaiju najčešće najlakši put nije uvek i najkraći, ali je srećom cena benzina pristupačna, pa ovakve egzibicije i nisu preveliki problem.

I na kraju, taman ovladate mapom grada i naučite kako da stignete na neku destinaciju, kad ono radovi na putu i ceo vaš koncept pada u vodu. Dubai još uvek nema generalni urbanistički plan, i sve se radi u hodu, tako da se i greške 'ispravljaju' u hodu. Neretko se ulice prepravljaju i samo nakon godinu dana od izgradnje. Naknadno se ustanovi da treba uvesti još po jednu traku, i naravno sve se ogradi, postave se table na kojima vam se izvinjavaju zbog neugodnosti izazvanih trenutnim radovima, naravno i table koje vas obaveštavaju koji su pravci zatvoreni i slično, ali nekako uvek izostave da vas obaveste koji su alternativni pravci. U protekla 4 meseca su na raskrsnici kojom prolazim kada od kuće idem u mol bili radovi. Moram da priznam da je to bila prava mala geneza saobraćajnog inžinjerstva. Raskrsnica se razvijala od male raskrsnice sa semaforom, preko kružnog toka, pa kružnog toka sa semaforom pa nazad na običnu raskrsnicu sa semaforom. Jeste sada mnogo bolje, sa razdvojenim trakama za određene pravce, ali kada se vraćam iz mol-a kući, ja ne mogu da koristim isti put, pošto je skretanje u levo, za ulazak u moj blok, sada zatvoreno. E onda i kada stignem u svoju ulicu, svaki put se ironično nasmejem, jer više od dve godine koliko živimo tu, plaćamo naknadu za puteve, ali se da bi došli do kapije i dalje vozimo preko - utabanog peska.