Novi dom za šestočlanu porodicu Major

Vrbas – Šestočlana porodica Major iz Vrbasa koja je pre nešto više od četiri meseca ostala bez ikakvih uslova za život, posle požara koji je do temelja uništio njen trošni dvorišni stan sa celokupnim pokućstvom – zahvaljujući akciji „Politike” – ponovo ima svoj krov nad glavom. Pre neki dan ova familija uselila se u kuću u obližnjem Feketiću, kupljenu od donatorskih priloga naših čitalaca iz Srbije i dijaspore, kao i uz pomoć Skupštine opštine Vrbas i brojnih društvenih i političkih organizacija.

Posle napisa u „Politici” o nedaći koja je zadesila Majorove i o podvigu devetogodišnje Maje, kada je, u osvit 11. februara, iz plamene stihije izbavila sestre, osmogodišnju Marijanu i petogodišnju Nadicu, i brata Andreja (3), čime su izbegnute tragične posledice požara, oglasio se veliki broj plemenitih ljudi sa raznih strana spremnih da im priteknu u pomoć. Na adresu njihovog privremenog utočišta pristiglo je mnoštvo paketa sa hranom, odećom, obućom i dečijim igračkama, ali i pojedinačnih novčanih priloga, pa je tako pokrenuta široka akcija solidarnosti. U međuvremenu, na posebnom računu otvorenom za pomoć ovoj porodici našlo se više od pola miliona dinara, što je bilo dovoljno za kupovinu prizemne kuće sa povećim ekonomskim dvorištem u Feketiću, nedaleko od Vrbasa.

– Zahvalna sam, neizmerno, svim dobrim ljudima koji su nam pomogli i, naravno, „Politici” bez čijeg velikog angažovanja ne bismo mogli ni da sanjamo o novom i ovakvom životnom početku. Sada deca imaju svoje sobe i prostrano dvorište za igru, prvi put imamo i kupatilo. Dobili smo i sav potreban nameštaj, električni štednjak, frižider, zamrzivač, veš mašinu – kaže Ana Major, posebno ističući pomoć i razumevanje grupe mladih aktivista HO „Srbi za Srbe” iz Beograda, predsednika opštine Vrbas Željka Lainovića, kao i narodnih poslanika Milana Stanimirovića (DS) i Igora Bečića (SNS).

Samohrana i nezaposlena majka Ana živela je sa svoje petoro dece u velikoj oskudici, u memljivom prostoru od dvadesetak kvadrata, bez kupatila, sa sedam hiljada dinara socijalne pomoći mesečno i skromne zarade od povremenog nadničenja u poljoprivredi. Sada, Majorovi, napokon, imaju svoje toliko željeno domaćinstvo – u dvorištu koke već kljuckaju travu, nabavili su i kozu, a i baštenski prostor je veliki, pa će biti dovoljno krompira, pasulja, luka, salate i raznog svežeg povrća. Ulogu domaćina i glave porodice već sasvim ozbiljno preuzima petnaestogodišnji Nemanja, učenik Srednje tehničke škole, vredan dečak, vičan raznim poslovima i majstorlucima, koji uveliko pomaže majci Ani u nastojanjima da sviju toplo i skladno porodično gnezdo.

Petko Koprivica